VOLIM SERGEJA I MITROVIĆA, PAVLOVIĆ BIJE KAO POLICAJAC
Srpski fudbal je dosta težak, jer se igra snažno. U Francuskoj i Engleskoj mnogo više pažnje se poklanja taktici, u Turskoj je slično kao u Srbiji, ali mislim da je ovde najteže igrati. U domaćem prvenstvu ćemo se boriti do kraja jer ako osvojimo titulu igraćemo u Ligi šampiona - poručuje krilni napadal Partizana.
Priča ide ovako... Ukupno osmoro novinara izveštava sa Partizanovih priprema u Beleku. Svi imamo sjajnu saradnju sa Biljom, portparolkom crnobelih, koja razume potrebe „sedme sile“i svojim pristupom nam znatno olakšava posao. Kada je zakazivala intervjue sa igračima, svako je imao različite želje, koje su uslišene, dok je kolega Blaža zatražio da mu se omogući razgovor sa Fusenijem Dijabateom. Odbijen je uz objašnjenje da francusko krilo slabo govori engleski jezik, a niko drugi ne priča francuski. Bio je to početak jedne nesvakidašnje priče...
Nekoliko sati kasnije na Viber grupi, preko koje komuniciramo dok smo u Beleku, stigla je neočekivana poruka od Bilje:
- Dijabate, grupni intervju, u lobiju.
Nešto kasnije je usledila opaska da spremimo „voice translator“. Mislili smo da je šala, ali... Verovatno nikada niko - ili barem retko ko - nije radio intervju na taj način. Prilika koja se ne propušta, pa smo na razgovor sa popularnim Dijom pristali svi. I oni koji to nisu planirali. Dok smo privodili kraju (rutinske) intervjue sa ostalim fudbalerima pojavio se Fuseni. Direktno sa večere, ležernim hodom u papučama, pravac na „ispitivačku stolicu“. Dobro raspoložen, nasmejan i rešen da nam izađe u susret, iako smo svi bili svesni da će to ići, što bi naš narod rekao, uz pomoć štapa i kanapa (i voice translatora). Zauzeo je poziciju na fotelji, a mi smo se smestili oko njega i praktično ga opkolili. Verovatno mu takav prizor u startu nije bio prijatan.
- Dija, hajde, bre, na srpskom da pričamo - obratio mu se nasmejani Blaža, s namerom da opusti 27-godišnjaka poreklom iz Malija pred novinarskom „najezdom“.
- Dobro, hvala, ajde, pazi... - uzvratio je Fuseni nekoliko reči po naški (i nisu to jedine koje je naučio u proteklih bezmalo sedam meseci u Srbiji; ostatak ćete saznati u narednim redovima).
Pa, zaista, ajde da počnemo. Na jednom telefonu je uključen snimač razgovora, a na drugom pomenuti „translator“(hvala Ognjenu, momku iz PR tima Partizana, koji je naša pitanja pretakao na Guglu u francuski jezik i davao Dijabateu da ih preslušava).
ŽELIM DA PROĐEMO ŠERIF I ODEMO ŠTO JE DALJE MOGUĆE MAJKA, BRAT I ZNAČAJ TRAOREA
ŠTO SE TIČE EVROPE,
Krenuli smo uobičajeno, o utiscima sa dosadašnjih priprema.
- Osećamo se veoma dobro, iako mnogo radimo. Malo sam umoran, ali pripreme teku u pravom smeru. Dobar je hotel, dobri su tereni, odlična je atmosfera. Sve je super i srećan sam zbog toga - prozborio je Fuseni Dijabate na dovoljno razumljivom engleskom, pošto je saslušao pitanje na francuskom.
Nije tajna da su pripreme kod Gordana Petrića izuzetno naporne. Fuseni bi rekao - za njega nikad napornije.
- Nikad! Samo je u Engleskoj slično, ali je ovde teže nego bilo gde. Nadam se da ćemo posle ovoga “ubiti” sve, moramo to da uradimo.
Od jula je član Partizana. Period privikavanja na Beograd i Srbiju protiče izuzetno dobro.
- Da, naravno. Kao što je poznato, moja mama je tu sa mnom, kao i brat, koji ide u školu u Beogradu. Sada pada sneg u Srbiji, ne kao u Francuskoj, ali moj brat ga obožava i veoma mu je lepo. Osećamo se u Beogradu kao kod kuće.
Na planu uklapanja pomaže mu i to što je letos u Partizan došao Hamidu Traore.
- Mislim da je bolje po mene što je Traore tu, pošto možemo da razgovaramo na francuskom jeziku. Kada sam na Teleoptiku nemam s kim da razgovaram osim sa njim, jer slabo znam engleski, a ni srpski igrači ga mnogo ne pričaju. Za moju adaptaciju je dobro što je i on tu.
SUPERLIGA JE NAJTEŽA ZA IGRU
Fuseni je u Humsku stigao posle dvogodišnje epizode u Turskoj (Trabzon, Goztepe, Giresun), a igrao je i u Francuskoj (Rems, Gengan, Ajačio) i Engleskoj (Lester). Eto povoda da uporedi fudbal u tim zemljama.
- Srpski fudbal je dosta težak, jer se igra snažno. Takođe, ponekad i tereni na kojima igramo nisu dobri kao naš, pa je i to još jedna otežavajuća okolnost. U Francuskoj i Engleskoj mnogo više pažnje se poklanja taktici, u Turskoj je slično kao u Srbiji, ali mislim da je ovde najteže igrati.
Od prvog meča u crnobelom, oko gledalaca puni brzina koju krilni napadač poseduje. Ipak, skromno priznaje da čak nije ni najbrži u timu.
- Lutovac je brži od mene! U Srbiji ima dosta dobrih fudbalera, pogotovo u najboljim klubovima. Videli ste Uroševića i kakav je gol postigao protiv TSC-A, a tu su i Vujačić, Marković.. Ima dosta dobrih igrača u Srbiji, nisam to znao ranije, ali sam se sada uverio.
Aktivno prati i našu reprezentaciju. Ima omiljenog igrača, ali jednog posebno izdvaja.
- Ima kvalitetnih fudbalera poput Milinkovića Savića, a volim i Aleksandra Mitrovića. Tu je i štoper bez kose, koji liči na policajca - Strahinja Pavlović. Kada sam ga video na Mundijalu, rekao sam “vau”. A i bije kao policajac!
MORAMO DA POBEDIMO ZVEZDU
Priča se pomerila ka rezultatima u jesenjem delu sezone. Zaostatak od deset bodova za Crvenom zvezdom u ligi nikoga ne raduje, dok su osećanja znatno bolja zbog uspeha u Evropi i plasmana u nokaut fazu Lige konferencije.
- U domaćem prvenstvu ćemo se boriti do kraja jer ako osvojimo titulu igraće
mo u Ligi šampiona, što je dobro za Partizan i sve nas. Što se tiče Evrope, želim da prođemo Šerif i odemo što je dalje moguće. Ukoliko budemo uspešni u oba takmičenja, biće to dobro za sve u klubu. Borićemo se, fokusirani smo i moramo da pobedimo Crvenu zvezdu.
Imao je levonogi igrač šansu da iskusi Večiti derbi pred punim tribinama u Humskoj.
- Bio sam iznenađen kad sam odigrao prvi derbi. On je važan svima u gradu, svi su tu, atmosfera je odlična. Bilo je dosta pritiska, ali utakmica sa Zvezdom je kao neko veliko finale i želimo da igramo što više takvih mečeva - poručuje Dijabate, pa dodaje:
- Po mom mišljenju, ako uživamo na treningu, to će se bolje odraziti na naše igre. Moramo da pobedimo, ali i da uživamo. Volim da asistiram, najbitnije je da pobeđujemo, jer tada sam srećan čak iako ne postignem gol.
Protiv Zvezde, ali i ostalih rivala u prvenstvu, Fuseni još ne zna za gol - na 17 mečeva ima pet asistencija. Evropa je druga strana medalje: na ukupno 10 utakmica - pet pogodaka i tri asistencije.
- Domaće prvenstvo je teže od Evrope. U Evropi imamo prostora za igru, timovi igraju otvorenije. U Srbiji me dobro poznaju, svi igraju snažno u defanzivi, sve je fizički zahtevno, zbog toga je teže dati gol.
U BEOGRADU KAO KOD KUĆE
Dijabate je januara 2018. ostvario veliki transfer u Lester, vredan 2.000.000 evra. Očekivalo se mnogo, ali je poglavlje na Ostrvu završeno neslavno.
- Nisam bio dovoljno dobar za Lester - iskreno priznaje u osvrtu na prošlost, pa se vraća u sadašnje vreme.
- Sada se u Srbiji osećam sjajno jer mi sve dobro ide. Familija mi se ovde lepo oseća, meni je lepo, tim je odličan. Osećam se u Srbiji kao kod kuće, kao da sam u svojoj zemlji.
Znači li takav utisak da bi mogao da u Partizanu ostane dugo i pođe putem Natha i Gomeša, koji su dobili srpske pasoše? Ugovor ga vezuje do leta 2025.
- Sada mi je jasno zbog čega su ovde toliko dugo, ovo je lepa zemlja. Ljudi su gostoljubivi. U slobodno vreme idem u Galeriju, tamo mi prilazi dosta dece da se slikaju sa mnom. Takođe, moj brat ovde pohađa školu i veoma mu je lepo. Voleo bih ostanem ovde, potpisao sam na tri godine, a ako mi ponude produžetak saradnje, ostaću još.
PECKANJE NATHA I PRIČA O VARDIJU
Natho je izrazio želju i da jednog dana bude sportski direktor Partizana. Ima li Dija slične aspiracije? - Zašto da ne.
A kada smo već kod izraelskog plejmejkera, zašto ga malo i ne „pecnuti“.
- Ljudi mi sada govore da sam veoma brz, ali ne znaju da sam bio veoma spor kad sam bio mlađi. Bio sam sporiji čak i od Natha.
Poređenje sa Nathom iz ugla brzine, pa isto takvo i sa Džejmijem Vardijem, sjajnim napadačem i nekadašnjim saigračem iz Lestera.
- Vardi je brži od mene, prebrz je. Sada i nije toliko, ali kada sam bio tamo bio je dosta brz.
Pohvale ima i na račun Rikarda Gomeša.
- Ne radimo mnogo zajedno, ali je najbolji napadač, snažan je i veliki profesionalac. U teretani radi veoma ozbiljno, uvek je fokusiran i jako je dobar momak.
Ipak, omiljeni saigrači su neki drugi...
- Hamidu i Kvinsi. Kvinsi je veoma zabavan momak, ali mnogo voli da spava. Takođe, sa Filipovićem se sjajno razumem jer igramo po istoj strani i ne moramo mnogo da pričamo.
A što se tiče reči na srpskom:
- Dobar dan, kako si, hvala, može. I to je to.
Rikardo Gomeš i ja ne radimo mnogo zajedno, ali je najbolji napadač, snažan je i veliki profesionalac. U teretani radi ozbiljno, uvek je fokusiran
ŠTA SU TO PATIKE?
Pored jezika, za stranog fudbalera u Srbiji hrana se uvek nameće kao zanimljiva tema.
- Volim sve da jedem, bez obzira koja je kuhinja u pitanju. Nisam zahtevan po tom pitanju.
I, za kraj, jedno zapažanje novinara - kada nije u kopačkama, Dijabate je, po pravilu, u papučama.
- Nikada ne nosim patike. Moram da opustim prste ako želim da trčim još brže - zaključio je Dijabate ovaj nesvakidašnji razgovor, uz pomoć modernih tehnologija, sa srpskim novinarima u Beleku.