REŽIM MOŽE OPET DA SE RAZMATRA, AKO POSTOJI RAZLOG
Konkretno pitanje novinara “Glasa Amerike” glasilo je: Postoji li rizik da EU Srbiji ponovo uvede vize?
- Bilo koja oblast koja nije zatvorena, u kojoj pregovori nisu okončani, može biti ponovo razmotrena ako postoje dobri razlozi za to. Imali smo teške, ali dobre razgovore sa vlastima u Beogradu oko usklađivanja vizne politike i u izveštaju konstatujem da postoji usklađivanje u tom pogledu. U mojoj zemlji, Slovačkoj, devedesetih smo imali vladu koja je takođe oscilirala između Istoka i Zapada. I tek smo 1998. napravili izbor da idemo ka EU i NATO, i budemo partner Zapada. Vizna politika se takođe koristila od strane zemalja članica u raznim fazama pristupnog procesa, da bi nam signalizirala da u nekoj oblasti moramo više da radimo. Činjenica da EU ima bezvizni režim sa Srbijom je veliki benefit. A moja poruka je - hajde da ga zaštitimo.
kao i usklađivanje sa pozicijom EU u spoljnoj politici, posebno od kako je Rusija krenula u invziju na Ukrajinu - sve to je povezano. Što više Srbija bude uradila na reformama, demokratiji i usklađivanju, biće lakše diskusije u dijalogu Beograda i Prištine. A što više bude napredovala u dijalogu,
biće lakše otvaranje i drugih oblasti u evropskim integracijama. Znači, sve je to povezano u jedan paket, i taj paket se ne može izbeći.
ZAMRZAVANJE PREGOVORA NE, ALI... Neki u Evropi već predlažu prekidanje pristupnih pregovora sa Srbijom.
- Da budem potpuno jasan - niko u Briselu ne govori o zamrzavanju pregovaračkog procesa. Sve što je do sada otvoreno – tako i stoji, ali ključne odluke su u rukama Srbije. I tu nije reč o spoljnom pritisku, nekom ultimatumu EU, reč je o izboru Srbije. Srbija je pre nekoliko godina napravila izbor i sada su okolnosti i kontekst teški za sve nas. I želimo da Srbija bude dosledna svom izboru. Nastavićemo da razgovaramo, nastavićemo da šaljemo iste političke poruke i procenjivaćemo napredak u pregovorima na osnovu izbora koje Srbija bude pravila u domenu spoljne poltitike, dijalogu Beograda i Prištine i unutrašnjim reformama.
Bilčik je u dokumentu iskazao zabrinutost za mnogo stvari povezanih sa Rusijom - to što ruski me
10 odsto, te sudstvo i socijalna zaštita po sedam odsto. Poljoprivreda će, smatra 21 odsto građana, najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.
Kao najznačajnije reforme i one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani vide borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema - njih 17 odsto.
Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.
Najveći procenat građana, njih 41 odsto, izrazili su spremnost da zbog ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike kao što su odvajanje smeća za reciklažu, plaćanje kaucije za PET ambalažu, štednja energije i vode.
Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto). ■