Kosovo je samo jedan od tri uslova za Srbiju

Tri isprepletane stvari - rešavanje pitanja Kosova, sankcije Rusiji i reforme - vode Srbiju do krajnjeg cilja za koji se strateški opredelila, ulaska u Evropsku uniju (EU).

PRVA STAVKA JE NAJVAŽNIJA I, kako stvari stoje, najhitnija za rešavanje i bacila je u zasenak ostale dve teme, ali iz EU stižu poruke podsećanja da pomno prate sve i da će nas i sa tim zahtevima sačekati na vratima “kruga odabranih”.

Sa tim su saglasni i sagovornici “Blica”, ali ipak napominju i da odluka o prijemu novih članica prevashodno zavisi od političke spremnosti EU.

Na sve ove činjenice podsetio je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik koji je juče bio u poseti Srbiji. Rekao je da unutar EU nema razgovora o prekidu pregovora sa Srbijom, ali da neće biti napretka u pregovaračkom procesu ako ne bude pomaka u domenu vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine i usklađivanju spoljne politike sa Briselom, pre svega u domenu sankcija Rusiji.

- Mislim da je važno razumeti da su ove tri stvari isprepletane: normalizacija odnosa Beograda i Prištine, rad na vladavini prava, demokratiji i reformama, kao i usklađivanje sa pozicijom EU u spoljnoj politici, posebno od kako je Rusija krenula u invaziju na Ukrajinu - istakao je Bilčik.

KOSOVO, KLJUČNA POLUGA RUSIJE

Pristupanje Srbije EU traje čitave dve decenije, a mahom se ceo taj proces sveo na rešavanje pitanja Kosova. Od kako je Rusija 24. februara napala Ukrajinu, dijalog sa Prištinom je na kratko u zasenak bacio zahtev da Beograd uvede sankcije Moskvi.

Zvaničnici EU su upozoravali, poručivali da smo ili sa njima ili sa “krvnicima”, ali je pojava francuskonemačkog predloga sve ove poruke utišala i Kosovo se ponovo vratilo na vrh dnevnog reda.

Da li to znači da će nam rešavanje pitanje Kosova omogućiti lakši prolaz ili ipak ne? Hoće li Srbiji kad otpetlja taj “Gordijev čvor” i dalje nad glavom visiti sankcije Rusiji i reforme?

Programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić nema dileme. On za “Blic” kaže da mu deluje da je EU u ovom trenutku prioretizovala pitanje Kosova.

- Čak i sankcije su stavljene u drugi plan, imajući u vidu da je ključna poluga za uticaj Rusije upravo Kosovo. Očekuju da kada se reši Kosovo, da će nastupiti postepeno usaglašavanje sa spoljnom politikom i da će postepeno ići i treći deo koji se tiče vladavine prava i reformi. Verujem i da se veruje da će Srbiji stizati poruke ohrabrenja i benefiti - napominje Subotić.

i pored toga ostaje činjenica da unutar EU ne vlada baš veliko raspoloženje za proširenjem, što odmah baca novu sliku i smanjuju entuzijazam za rešavanje velikih tema.

REVIDIRANJE CRVENIH LINIJA

Ali naš sagovornik dodaje i da su i najtvrdokornije zemlje u međuvremenu smekšale stav.

- Države koje su tradicionalno bile protiv proširenja, poput Holandije, promenile su stav baš zbog Ukrajine. Čini mi se da vlada trend revidiranja crvenih linija i kod najvećih, što pokazuje i slučaj da su Ukrajina i BIH dobile status kandidata - kaže Subotić.

ipak, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić baca novo svetlo na temu. Ona kaže da se sve svodi na političku spremnost EU da primi nove članice.

- Sve tri stvari su važne za naš evropski put, ali je napredak u dijalogu sa Prištinom oduvek bio na prvom mestu iz ugla zemalja članica EU, dok

PRISTUPANJE SRBIJE EU TRAJE ČITAVE DVE DECENIJE, A MAHOM SE CEO TAJ PROCES SVEO NA REŠAVANJE PITANJA KOSOVA

je Evropska komisija stavljala naglasak na reforme, pre svega u oblasti vladavine prava. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, usklađivanje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU dodato je kao kriterijum bez koga će teško biti napretka u pregovorima - kaže Grubješić.

Ona ocenjuje i da bi sporazum sa Kosovom svakako ubrzao formalni deo pregovora, baš kao što je Briselski sporazum omogućio početak pregovora.

- Na kraju, odluka o prijemu novih članica zavisi prevashodno od političke spremnosti EU, a dokle god se ne uvede glasanje kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti, vrlo su male šanse da se to desi - zaključuje Grubješić.

Prve korake ka Evropskoj uniji Srbija je napravila krajem decembra 2009. godine, kada je podnela zahtev za prijem u članstvo. U martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015. godine.

Od tada pa do danas baratalo se datumima priključenja. Poslednja je u igri bila 2025. godina, ali je onda i taj datum naprasno zaboravljen.