TAJNE USPEHA NOVAKA ĐOKOVIĆA
Srpskog asa do trona u Melburnu
Do jubilarne desete krune na Australijan openu Novak Đoković je stigao na suveren način, tako što je rivalima prepustio samo jedan set, i to Francuzu Kuakou u drugom kolu! A zatim je sa po 3:0 počistio Bugarina Dimitrova, Australijanca De Minora, Rusa Rubljova, Amerikanca Pola i na kraju Grka Cicipasa.
Iako će u maju napuniti 36 godina, srpski as je delovao kao s druge planete i prosto se poigravao s rivalima ne dozvolivši im čak ni trunku nade.
“OBJAVIĆU ŠTA SE SVE DEŠAVALO...”
Jubilarna deseta titula u Melburnu, bila je specifična po mnogim stvarima, počev od toga da je to bio Novakov povratak u Australiju nakon sramne deportacije s početka 2022. godine, preko teške borbe koju je vodio sa povredom zbog koje su mnogi, čak i u njegovom okruženju, mislili da neće izdržati, preko “novih crta” u njegovom ponašanju pre svega u “konverzaciji” sa svojim boksom.
Nole je iz svih ovih izazova izašao još jači i pokazao i neka svoja “tajna oružja”.
- Razmišljao sam u ove dve sedmice da li želim nešto da objavim na društvenim mrežama, da pokažem slike kroz šta sam sve prolazio i u narednih nekoliko dana ću objaviti. I pre dve godine se svašta dešavalo. Želim ne zbog ljudi koji su svašta pričali, već zbog sebe, da pokažem šta se dešavalo. Saznaćete sve za koji dan. Neću da patetišem, osvojio sam turnir, ali smeta mi kako su se ljudi ponašali - rekao je Đoković.
1. INAT KAO POKRETAČ
“Mentalna snaga, srce, a treću stvar znate koju sam pokazao”, istakao je Novak nakon trijumfa nad Grkom Cicipasom kada su ga novinari upitali “šta je presudilo ove godine u Melburnu”.
Međutim, dodali bismo slobodno i - inat. On je mnogo puta bio predstavljao dodatni motiv u karijeri Novaka Đokovića, ali čini se nikada kao do sada. Jednostavno, želeo je Nole svojevrstan “revanš” za sve ono što je u Australiji preživeo pre godinu dana, provlačenje kroz sudove, opskurne hotele, na kraju i sam čin deportacije.
- Mislim da nikada nisam imao ovakav turnir, da baš nijednom nisam trenirao.
Stvarno je bilo dosta naporno. Mentalno pre svega, od dolaska u Australiju nakon prošle godine, pa povreda, situacija sa ocem. Stvari su se gomilale. Bog je uredio stvari kako treba da bude i šta je trebalo da prođem. Ovo nije pitanje vere ili bilo čega, već moje najiskrenije mišljenje iz duše!
2. SVAĐE KAO MOTIVACIJA
Znao je Novak tokom karijere da lomi rekete, udara loptice, svađa se sa sudijama, pa i navijačima, ali kao nikad do sada, ove godine smo ga videli u “razmeni mišljenja” sa boksom u kojem sede njegovi najbliži saradnici, porodica, prijatelji... Počelo je još u finalu turnira u Adelejdu kada je izbacio brata Marka i menadžere Eduarda i Elenu, a nastavilo se u Melburnu često i žustrim kritikama upućenim treneru i prijatelju Goranu Ivaniševiću.
- Rekao sam Novaku da može da mi priča šta hoće samo dok pobeđuje - otkrio je temperamentni Splićanin.
Ova “konverzacija”, međutim, bila je jedan novi, dodatni način na koji se Novak motivisao, “dizao” kada bi zapao u malu krizu. Trener služi upravo za to, da igrač izbaci, ali istovremeno i amortizuje frustraciju i nezadovoljstvo tokom meča, umesto da sve to drži u sebi i onda to manifestuje lošom igrom na terenu. Koliko puta smo videli da igrači lome reket, pa i Novak u ranijoj fazi karijere, a sve zbog loše ispoljenog nezadovoljstva?
Sada vidimo da je to davna prošlost, te da se nervoza ispoljava isključivo u impulsivnoj razmeni reči sa trenerom. I to je mnogo, mnogo bolje i efikasnije.
3. DOKTORKA MARIJANA
Počelo je u Adelejdu, nastavilo se u Melburnu. Posle nekoliko prvih mečeva činilo se da je pitanje trenutka kada će Novak odustati zbog povrede mišića. Butina je danima bila zavijena, Novak je preskakao treninge, a vreme provodio kod najrazličitijih lekara i fizioterapeuta kako bi ga koliko-toliko osposobili za mečeve. Da bi u jednom trenutku bilo obelodanjeno da je u pomoć pozvana i čuvena doktorka Marijana Kovačević, poznata po neobičnim tretmanima kojima su se podvrgavali i najbolji fudbaleri današnjice.
Samo ljudi oko Đokovića znaju koliko je stresno bilo rešavanje papira, ali su terapije predstavljale pun uspeh! Po mnogima, da njih nije bilo ni Novak ne bi izdržao do finala i pehara!
- Ne mogu da iznosim detalje niti želim, ali sam zahvalan zato što je došla. I pre nego što je ona doputovala imao sam dosta tretmana sa raznim ljudima koji su ovde i
Mislim da nikada nisam imao ovakav turnir, mentalno pre svega. Od dolaska posle svega što se u Australiji desilo prošle godine, povrede, situacije sa ocem
povodom ovog turnira i koji uopšte ovde žive i rade. Pokušao sam da dođem do što više stručnih lica koji bi nas, svako na svoj način usmerio šta da uradimo. Setili smo se i doktorke Marijane. Ona je prošla pola sveta da bi došla ovde i njeno prisustvo i njen rad i terapije u poslednjih nekoliko dana su mi pomogli i definitivno osećam beneficije rada sa njom - poručio je Novak.
A kako je rekao Ivanišević “sa povredom kakvu je imao Đoković 97 odsto tenisera bi se povuklo sa turnira”.
4. SNAGA PORODICE
Supruga Jelena sa decom ovoga puta nije bila na tribinama, ali je u svakom trenutku Novak snagu crpeo upravo od najbližih. Od Jelene, Stefana, Tare. Od majke Dijane kojoj je nakon trijumfa poleteo u zagrljaj i briznuo u plač. Od oca Srđana koji je zbog “incidenta” kada se slikao sa navijačima sa ruskim zastavama u pojedinim svetskim medijima proglašen za “državnog neprijatelja broj 1”. Čak i taj detalj da otac nije prisustvovao polufinalu i finalu ne da nisu poremetili Novaka, nego su mu predstavljali samo dodatni motiv.
- Što se tiče mog oca, procenili smo da je najbolje da ne bude tu. To je povredilo njega, povredilo je i mene. Videli smo se posle mečeva, grlili smo se. Bilo je veoma tužno i teško za obojicu zaključio je Novak.