KO SE ODRIČE DRŽAVLJANSTVA ZBOG EU PASOŠA?
Srpski pasoš nalazi se na visokom 38. mestu najbolje rangiranih pasoša sveta, a sve zahvaljujući bezviznom režimu koji omogućava vlasnicima ove putne isprave putovanje u 136 zemalja sveta bez vize.
Ipored toga godišnje oko 2.000 ljudi podnese zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije, a mi smo istraživali zbog čega se to događa, kao i na koji način ova pojava utiče na migracione tokove u našoj zemlji.
Poslednji dostupni podaci govore o tome da su samo u 2016. godini 3.243 građanina tražila otpust iz državljanstva Republike Srbije. Od 2003. godine, kada je počela da se vodi evidencija, pa do pomenute
2016. godine, ukupno 58.286 osoba podnelo je zahtev za prestanak srpskog državljanstva.
Dok rešenje o otpustu iz državljanstva košta 35.160 dinara, za prijem se plaća oko 19.910 dinara
GODIŠNJE 2.0003.000 ODLAZAKA
Uprkos brojnim nastojanjima da dobijemo najnovije podatke, iz Ministarstva unutrašnjih poslova su ostali bez odgovora na pitanja “Blica”. Ipak, kako saznajemo od upravnika Centra za demografska istraživanja prof. dr Vladimira Nikitovića, taj broj se kreće negde od 2.000 do 3.000 godišnje.
- Na osnovu otpusta iz državljanstva ne može se zaključiti kolika je migracija. To je pre svega vezano za sistem dvojnog državljanstva, pa iako naša zemlja dozvoljava neograničen broj državljanstava, to nije slučaj sa zemljama u koje naši ljudi najčešće emigriraju, poput Nemačke i Austrije objašnjava dr Nikitović. Prema njegovim rečima, pasoši zemalja Evropske unije imaju ogromne prednosti, pa je jasan razlog zašto se ljudi koji duže žive u ovim zemljama odlučuju na korak da zatraže otpust iz državljanstva Srbije.
“RASKID” NE MORA DA BUDE KONAČAN
Svi koji podnesu zahtev za otpust iz državljanstva moraju pre svega da imaju dokaz da poseduju strano državljanstvo ili da će ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze, propisuje zakon.
Iako su građani koji zatraže otpust iz državljanstva Srbije odlučili da raskinu formalnopravnu vezu sa zemljom svog rođenja, to ne znači da je ovaj raskid konačan. Kako bi ponovo postali punopravni građani Srbije neophodno je da podnesu zahtev za prijem u državljanstvo i izjavu da Srbiju smatraju svojom zemljom. Dok rešenje o otpustu iz državljanstva košta 35.160 dinara, za prijem se plaća oko 19.910 dinara.
- Ono što generiše emigraciju odavde zapravo je ono što se događa u Nemačkoj, koja očajno treba radnu snagu i trebaće je s vremenom. Time je pritisak na našu radnu snagu sve veći - smatra naš sagovornik.
NEMCI NUDE DVOJNO DRŽAVLJANSTVO
Tome u prilog govori i činjenica da već duže vreme postoji veliki pritisak u Nemačkoj da se konačno omogući dvojno državljanstvo. Vladajuća koalicija je u programu imala reformu koja je nedavno konkretizovana: pet godina boravka i rada u Nemačkoj bilo bi dovoljan uslov da se zatraži državljanstvo, a bilo bi moguće i dvojno državljanstvo, i to kao pravilo, a ne kao izuzetak koji se odnosi samo na državljane neke od zemalja Evropske unije. Ipak, opozicija je na ovaj potez gledala kao na “obezvređivanje” nemačkog pasoša, pa je pitanje kada će do ovih promena doći.
- Cirkularne migracije mnogo se češće dešavaju nego što je to ranije bio slučaj. Upravo zbog tih relaksacija koje poručuju “dajte nam tu radnu snagu kako god”, naši ljudi se lakše odlučuju na korak da odu iz zemlje, ne razmišljajući odmah o varijanti trajnog odlaska. Povećan odliv ne znači automatski da mi ostajemo bez tih ljudi, ali to ne znači da u nekom trenutku neće prelomiti - kaže Nikitović.
PAPIRI KAO BITKA ZA RADNU SNAGU
On dodaje da nauka sada prepoznaje i stanovište da su ove migracije mnogo više radnici nego ljudi.
- I dalje nije integracija u prvom planu koliko je stav “dajte nam da rešimo to trenutno, akutno stanje
sa radnom snagom”. Istorija je pokazala da dobar deo tih ljudi ipak ostane u ovim zemljama i zato to jeste permanentna opasnost od gubitka stanovništva - objašnjava Nikitović, inače član Evropskog udruženja za proučavanje stanovništva (EAPS).
Samo nekoliko evropskih zemalja izbegava ili čak zabranjuje dvojno državljanstvo. U grupi država koje restriktivno regulišu ovo pitanje, pored Nemačke, nalaze se i Ukrajina, Holandija, Austrija, Estonija, Bugarska, Španija, Norveška, Letonija
i Litvanija.
- Nemačka je do sada koristila benefite povlačenja radne snage iz istočnoevropskih članica EU, ali s obzirom na apetite ove zemlje, to neće biti dovoljno - smatra sagovornik “Blica”.
Nikitović dodaje da gde god je razlika u platama toliko izražena, logično je da su im to jasni izbori radne snage.
- To će da se pojačava i to je ono što nije sporno. Tek nam sledi neka vrsta preraspodele stanovništva u globalnom smislu - poručuje.
I RUSI će OSTAJATI U SRBIJI
Dužina sukoba Rusije i Ukrajine odrediće mnogo toga.
- Ono što je bar poznato u nauci, što duže bude trajao konflikt između Rusije i Ukrajine, šanse za ostanak tih ljudi u zemljama u koje su otišli mogu samo da rastu, to je direktno povezano - objašnjava Vladimir Nikitović.
Među tim zemljama svakako je i Srbija u koju je od početka ratnog sukoba došao veliki broj Rusa, ali i Ukrajinaca.
- Uglavnom su izbegli relativno mlađi ljudi, sa malom decom, koji su hteli da zaštite porodice i da ne ulaze u sama ratna dešavanja. Na njih definitivno utiče faktor dužine sukoba, a pokazalo se da nema naznaka da će do kraja doći u skorije vreme. Sa stanovništa nauke, što taj sukob bude duže trajao, veće su šanse da tu i ostanu.