ZAŠTO VOZOVI SVE ČEŠĆE ISPADAJU IZ ŠINA
Frapantno visok broj iskliznuća vozova na našim prugama Od januara 2022. do današnjeg dana, na srpskim prugama iskliznula su 194 teretna voza od kojih čak 26 onih koji su prevozili opasne materije, a uzrok ovako neslavne statistike uglavnom je loše stanje
To je ono što je poznato, ali je nepoznato ko je odgovarao za neki od ovih nesreća. To loše stanje zabeleženo je i na pruzi kod Pirota, koju “Infrastruktura železnice” nije rekonstruisala iako je novac bio obezbeđen, pa je decembra prošle godine došlo do iskliznuća 20 vagona sa amonijakom. Da li je to uzrok nesreće ili pak nešto drugo, videće se iz izveštaja komisije koja je istraživala ovaj akcident, koji je završen, a biće predat nadležnom tužilaštvu. Ono treba da proceni čija je odgovornost u ovom slučaju, a da do novih iskliznuća ne bi dolazilo resorni ministar Goran Vesić zatražio je od rukovodstva “Infrastrukture železnice” da mu dostavi svaku crnu tačku na srpskim prugama. Šta će iz tog izveštaja videti zasad je neizvesno, ali ono što je izvesno to je da pruga Niš-dimitrovgrad, na kojoj je došlo do iskakanja cisterni sa amonijakom kod Pirota, bila crna tačka.
- Novac za nju je obezbeđen još 31. januara 2018. i to je odgovornost “Infrastrukture železnice”. Tražio sam izveštaj od njih za svaku crnu tačku, šta će i kakve mere preduzeti i - izvršiće to ili će neko biti smenjen. Tako se odgovorno radi. Mora da se shvati da kada država ulaže veliki novac, oni ne mogu da budu na nivou 19. veka, u zemlji u kojoj se prave pruge 21. veka, za brzine od 200 kilometara na sat - upozorio je nedavno ministar Vesić.
Dok se ne smeni taj koji je odgovoran, svi oni koji se prevoze na nekom od 1.073 kilometra pruge starije od 50 godina, biće u strahu da ne dođe do iskliznuća i eventualnih žrtava nečijeg nemara.
- Železnička putna mreža je široka, a veliki broj pruga stariji je od 30, 40 pa čak i 50 godina, dok je životni vek jedne pruge 25 godina, zbog
čega je neophodno da se uloži više u njihovu obnovu, kako bi prevoz železnicom bio sigurniji. Država je veliki novac izdvojila za ovu godinu, i to u vrednosti od 6,5 milijardi dinara, dok je prošle godine za tu namenu bila izdvojena samo jedna milijarda - naveo je Vesić.
Da li će ovaj novac popraviti železničku bezbednost, zasad je neizvesno, ali ono što je izvesno to je da su srpske pruge decenijama unazad bile ruglo. Zato je i prosečna brzina vozova iznosila četrdesetak kilometara na sat, a na nekim deonicama samo deset, kako bi se koliko-toliko očuvala bezbednost železničkog saobraćaja.
Ipak, ta bezbednost nije i pored toga očuvana, posebno kada je reč o prevozu štetnih materija. Te materije uglavnom idu preko najvećeg operatera u ovoj sferi “Srbija kargo”, a iz ove kompanije za “Blic Biznis” kažu da se za svaku od nesreća koja se desila vodila istraga koja nije utvrdila njihovu odgovornost.
- Najčešći uzroci iskliznuća su nedostatak kolosečnog
pribora koji ostvaruje vezu između šine i praga - proširenje koloseka, truli i deformisani pragovi, istrošena glava šine više od onog što dozvoljavaju propisi... U 2020. bilo je ukupno 70 iskliznuća, u 46 slučajeva isklizli su vagoni, dok su ostalo lokomotive, dok je 2021. bilo 65 iskliznuća. Od tog broja 37 se vezuje za iskliznuće vagona, dok je u 2022. bilo ukupno 59 iskliznuća, od čega 39 su vagoni, a ostalo su lokomotive - navode iz “Srbija kargo” i dodaju:
- Kada je reč o opasnim materijama, u 2020. je bilo šest slučajeva na oko 1.400 vozova, u 2021. bilo je oko 1.200 vozova i šest iskliznuća. I u 2022. prevezli smo oko 1.100 ovakvih vozova, a u 10 slučajeva je bilo iskliznuća. Istraga u svim navedenim slučajevima zajedničkih komisija “Infrastrukture železnice” i “Srbija kargo” nije utvrdila odgovornost naše kompanije.
- Uzroci iskliznuća teretnih vagona mogu biti brojni: prekoračenje brzine, odgovornost izvršnog osoblja koje učestvuje u organizaciji i funkcionisanju saobraćaja, pretovarenost vagona (odnosno cisterni), sastav teretne železničke kompozicije, tehnička mana ili (ne)ispravnost teretnih vagona (odnosno cisterni), stanje železničke infrastrukture, ali i dejstvo više ovih faktora od kojih nijedan pojedinačno ne bi doveo do iskliznuća. Imajući u vidu sve uzroke iskliznuća teretnih vozova, pored rekonstrukcije infrastrukture, doprinos povećanju bezbednosti transporta u domenu poštovanja propisa i dalje modernizacije voznog parka treba da daju i prevoznici. Pored „Srbija karga“kao državnog operatera u robnom železničkom saobraćaju, licence za organizovanje saobraćaja teretnih vozova imaju još i 22 privatna - kažu iz “Infrastrukture železnice”, iz koje nismo dobili ni tačan broj nezgoda već prosek, pa podatke ne možemo porediti s onim iz “Srbija karga”.
- Prosečan broj iskliznuća teretnih vozova na godišnjem nivou u prethodne tri godine (2020-2022) iznosio je 39. Prosečan broj iskliznuća teretnih vozova na godišnjem nivou u prethodnih deset godina (2012-2022) iznosio je 36,8 - kažu u “Infrastrukturi”.
U 2022. godini bilo je ukupno 59 iskliznuća, od čega 39 su bili vagoni, a ostalo lokomotive