6lavko Štimac

Mlade tišti beznađe, crnilo, ili je to možda trend Mediji danas čine priličnu štetu. Unose strah i paniku, a to kad je na kolektivnom nivou - to nikako nije dobro. Najblaže rečeno: nisu dobronamerni - kaže proslavljeni glumac Slavko Štimac.

JOŠ KAO DEČAK, poznato je, osvojio je i publiku i kritiku a potom postigao i ono, što slovi za najteže, ostao je uvek na vrhu, decenijama iz uloge u ulogu, uvek maestralan a uvek nov. Do srži, do neslućenih vrhova i do najvećih dubina otelotvorio je raskošnu paletu likova.

Veliki, vrhunski glumac kome se veruje...

Protekle dane proveo je na “Kustendorfu” (25-29 januar), u radu žirija za glavni takmičarski program u okviru kojeg je prikazano 14 kratkih filmova iz raznih zemalja sveta.

A u razgovoru za „Blic“, rađenom pri kraju festivala, govorio je o mladim stvaraocima, svojim počecima, našem vremenu...

Da li u filmovima mladih autora možemo prepozna ti šta je, da tako kažemo, neka od ključnih odrednica duha nove generacije?

- Ne znam, teško da bih mogao dati potpun, pravi odgovor. Ovo su kratki fimovi, ali ono što zapažam i u dugometražnim, dakle i van ovog festivala, neki je, nazovimo, novi socrealizam. Imam blagi utisak da preovladava i u igranim filmovima, pa i u TV serijama koje su postale dominantni oblik igrane strukture. Ta forma izgleda odnosi pobedu nad filmom, mada je to meni otprilike slično kao film samo u nastavcima. Mislim, može i tako da se gleda. U svakom slučaju, nemam ništa protiv TV serija, zaista. Dakle ti tamni tonovi koji obeležavaju filmove mladih ljudi su izgleda ono što izgleda obeležava duh našeg vremena. Verovatno su to umnogome uslovile velike socijalne razlike i nešto što je - bar što se naših prostora tiče - nekada bilo znatno, znatno manje izraženo. Socijalizam, kako god okreneš, ipak je bio malo humaniji, solidarniji, naklonjeniji čoveku. Zakoračili smo u kapitalizam na vrlo bolan i problematičan način, možda je moglo i u blažem obliku. Ne baš ovako surovo. Tako da, rekao bih, to najviše muči mlade generacije. Beznađe. Ili je to trend... Možda mladi ljudi doživljavaju da to tako treba, vidim da već dugo postoji izraz “festivalski film”. Možda smatraju da je to način da se bude više autor. Ne znam, lično mislim da to nema veze. I taj pojam “autorski film” je često sumnjiv. Pa, sve je autorsko u krajnjoj liniji, ne mora samo ono što prikazuje jad i bedu. A filmovi se valjda prave za gledaoce, za publiku.