8speģne rediteljke, ે/eto ૅ, ેMrakૅ, )est i drugi demoni
Ivan Makragić, Zorica Dimitrijević i Ivan Arađelović za „Blic“o onome što je obeležilo 2022. kada je o kinematografiji reč.
FILM, PO PRAVILU, privlači najveći i, da tako kažemo, najširu pažnju od svih umetnosti. A, iskustvo je pokazalo, najsveobuhvatniji uvid, po prirodi svoga posla, imaju novinari koji je prate.
Pitanje šta se najupečatljivije dogodilo u svetu filma na ovim protorima tokom 2022 asocira na širok spektar (ne) mogućih odgovora. Kada je o kontekstu reč, između ostalog, poražavajuća činjenica da – verovali ili ne – 2022. niko nije dobio aprilsku nagradu grada Beograda za filmsku umetnost (za 2021) iako je, podsetimo, Stefan Arsenijević sa filmom „Strahinja Banović” zablistao na svetskoj sceni, Jasna Đuričić bila najbolja evropska glumica... Razlog: niko nikog nije predložio. Sujeta među filmadžijama ili odnos prema državnim priznanjima ili... Pomenimo i izuzetnu, nemilu situaciju, koja je pokazala izvanredno lice ljudi iz sveta filma. Kada je saopšteno da, nažalost, poznati stvaralac Srđan Koljević ima ozbiljne zdravstvene probleme, zbog čega mu je potrebna finansijska pomoć, za manje od 48 sati sakupljena su potrebna sredstva, a javilo se i više od 30 ljudi voljnih da doniraju deo organa!
„Blic“je upitao renomirane novinare Zoricu - Zocu Dimitrijević (nekada dugogodišnji novinar Tanjuga, sada See. cult portala), Ivana Aranđelovića (svojevremeno „Politikin“istaknuti novinar, sada u “Gloriji”, sa Stefanom Arsenijevićem radi i kao urednik Filmskog programa Dvorane Kulturnog centra) i Ivana Makragića (Tanjugov novinara kome se veruje i scenarista) da izvoje po pet stvari (fenomena, događaja, konkretnih filmova, pojava...) koji su obeležili minulu godinu kada je o filmskoj umetnosti na ovim prostorima reč.
Ukupno 800.000 gledalaca
Zorica Dimitrijević, između ostalog, izdvaja film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“
- Domaći filmovi koji su ostavili najjači utisak tokom 2022. godine svakako su originalni i empatični „Strahinja Banović“u režiji Stefana Arsenijevića i šarmantni film za mlade i sve one koji se tako osećaju „Leto kada sam naučila da letim“Radivoja Andrića. Činjenica je da je „Strahinja Banović“svetsku premijeru imao još 2021. na Festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio glavno priznanje “Kristalni globus” i više drugih nagrada, ali smo ga mi videli tek na Festu i potom u bioskopima 2022. godine. Andrićev film bio je najgledaniji u domaćim bioskopima sa blizu 200.000 gledalaca. Dodaje i:
- U vezi s tim impresionira podatak da je tokom 2022. premijerno prikazano čak 19 srpskih dugometražnih filmova, ali deprimira to što su zajedno privukli nepunih 800.000 gledalaca. Poređenja radi, prethodne 2021. godine samo film „Toma“Dragana Bjelogrlića u srpskim bioskopima videlo je 675.000 ljudi.
I Ivan Aranđelović izdvaja Andrićev film...
- Ako se po nečemu bude pamtila filmska 2022. to bi, pre svega, moglo da bude po filmu “Leto kad sam naučila da letim” Radivoja Andrića, prema istoimenoj knjizi Jasminke Petrović, a u produkciji “Sense Productiona”. Film za decu, malu i veliku, film o deci i odraslima koji su gori od dece, film o pomirenju i o ponovnom uspostavljanju raskinutih veza. Osvojio je publiku i kritiku, videlo ga je više od 200.000 gledalaca i promovisao novo filmsko lice – Klaru Hrvanović – na koju se može i te kako računati u budućnosti.
Dodaje potom:
- Sve nas je obradovala vest da je film “Da li ste videli ovu ženu?” rediteljskog dvojca Dušana Zorića i Matije Gluščevića uvršten u program “Nedelja kritike” najstarijeg evropskog filmskog festivala u Veneciji. Za debitanski srpski film i za dvojicu reditelja bila je to odlična odskočna daska. A za Srbiju prava prilika da pokaže da ima nove mlade snage, spremne da budu hrabre u temi i izrazu, među kojima je i montažerka filma Olga Košarić, kojoj je u Veneciji pripala specijalna nagrada festivala u okviru ove selekcije, a koja se dodeljuje umetnicima do 40 godina
Po rečima Ivana Makragića, minulu godinu obeležio je (i) film “Mrak” Dušana Milića
- Veoma prijatno me iznenadio novi domaći film “Mrak” Dušana Milića, premijerno prikazan na jubilarnom 50. Festu, gde je reditelj osvojio značajnu nagradu “Nebojša Đukelić”.
Na visokom stvaralačkom nivou prikaz zastrašujućeg terora koji trpi jedna srpska porodica na Kosovu. Retko snažno snimljen i odglumljen, pre svega zbog majstora Slavka Štimca i dansko-srpske dame Danice Ćurčić, koji ubedljivo nose ovu psihološku dramu sa primesama uraganskog horora. Šteta što film nije postigao svoj pravi potencijal na svetskim festivalima i u osvajanju vrednih nagrada. Ali to dovoljno govori o samoj politici, a ne o kvalitetu filma.
“Trougao tuge”, “Avatar”…
Kada je o stranim filmovima reč, Zorica Dimitrijević apostrofira kanskog pobednika „Trougao tuge“
- Među stranim naslovima izdvojila bih, po redosledu prikazivanja kod nas, biografsku dramu „Elvis“Baza Lurmana (SAD), urnebesni „Rez“Mišela Azanavicijusa (Francuska) i satirični „Trougao tuge“Rubena Ostlunda (Švedska).
I Ivan Aranđelović izdvaja “Trougao tuge”, odnosno dva strana filma koja s obeležila minulu godinu:
- Prvi, s razlogom, dobitnik kanske “Zlatne palme” – “Trougao tuge” Rubena Ostlunda, koji je trijumfom u Kanu ušao u retko odabrano društvo od desetorice autora koji su dva puta podigli najprestižnije priznanje kanske Kroazete. Drugi film, takođe premijerno viđen u Kanu, gde je osvojio Gran pri (dakle bio je nadomak “Palme”), zatim na Palićkom festivalu evropskog filma, a onda na Festivalu autorskog filma – “Blisko” Lukasa Donta, koji nam je potvrdio da su priča i emocije najvažnije što tražimo sa velikog platna. Film će tek biti u srpskim bioskopima tokom ove godine i ne bi trebalo da ga propustite.
A Ivan Makragić, veli: - Veliki holivudski hit “Top Gun: Maverik” posle nekoliko decenija nedoumica, potragama za pravim scenarijem, konačno je i nakon odlaganja usled kovida 19 od 2020. ugledao svetlost bioskopskog mraka na kraju blistavog tunela. Svi smo obožavali “Top Gun” iz 1986. godine i nismo verovali da može da se nadmaši, međutim ovaj nastavak reditelja Džozefa Kozinskog (“Tron: Legacy”, “Oblivion”) nas je demantovao. Neočekivano je da ovaj film ne zasluži više nominacija za Oskara 2023. Tome se već nismo nadali, ali onda je ovaj film ipak više od “pop corn” industrije? Takođe izdvaja:
- Holivudski spektakl “Avatar: Put vode” vizionara i perfekcioniste Džejmsa Kamerona posebno je čudo od koje se gledalac ne može lako i brzo oporaviti. Više od 12 godina se čekalo na novi nastavak u ovom serijalu koji pomera granice, otkriva nove horizonte, meridijane, utopije od autora koji nam je doneo “Terminatora” 1-2, “Ambis”, “Čudne dane”, “Titanika” i stvorio neki novi univerzum paralelnih stvarnosti surove budućnosti koja nam je sasvim moguća. Sa svetom planete Pandore otišao je korak dalje i možda su svi mislili da se neće drugi deo vratiti na stare saze slave sa više od milijardu dolara zarade, Kameron ih je demantovao. I jedan oskarovac kao on zaradio je i nove nominacije upravo za tročasovnog “Avatara”. Malo li je?
Festivali
Sagovornici “Blica” poklanjaju dužnu pažnju i festivalima.
Zorica Dimitrijević skreće pažnju:
- U 2022. godini proslavili smo, mada skromno, 50. Fest. Festivali su fenomen za sebe - veliki i mali, smotre, revije, dani nacionalnih kinematografija... - množe se i nastavljaju punom parom, uprkos kovidu koji je još uvek prisutan i poslovičnom nedostatku finansija.
Ivan Makragić napominje da su naši festivali Fest, FAF i Festival evropskog filma uspešni.
- Međunarodne relevantne manifestacije kod nas kao Fest, Festival autorskog filma ili Festival evropskog filma Palić ostavili su jak utisak svojim vrednim programima.
Pre svega je Fest proslavio svoj jubilej i uspeo da napravi bogat program i dovede značajne goste kao što je italijanski genije Paolo Đenoveze, dovoljno je da gledate dva njegova moćna filma - “Savršeni stranci” i “Mesto” da se uverite šta sve taj čarobnjak ume.
Upravo zahvaljujući tim festivalima postajemo barem deo velikog sveta, dodajmo i da inostrani glumci dolaze da snimaju kod nas, kakav je slučaj sa drugim filmom Stefana Arsenijevića - “Strahinja Banović”, koji je svečano otvorio Fest. Arsenijević je i obeležio Fest. Sjajno je što nam sva tri festivala donose najnovije domaće i regionalne filmove, i tako treba da se nastavi zauvek. Mislim da filmska publika može biti ponosna na Fest, FAF i Palić, isto tako i sa “Slobodnom zonom”, jer su se izdigli na teško dosegnuti nivo, kako ne uspevaju i mnogo veće kulture od naše.
Jubilarni Fest izdvaja i Ivan Aranđelović:
- Prošle godine održan je 50. Fest. Bilo je svečarski. Na otvaranju reditelj Emir Kusturica i glumac Predrag Miki Manojlović, kao dobitnici počasnog priznanja “Beogradski pobednik”, uz premijeru filma “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, nakon apsolutnog trijumfa na festivalu A kategorije u Karlovim Varima. A u tih 10 festivalskih dana najbolji filmovi sa svih svetskih meridijana, uključujući i ruske i američke, uz evropske naravno, kao i dalekoistočne i južnoameričke. Beograd i Srbija vole Fest i tu ljubav ništa ne može pokvariti. Samo je treba učvrstiti.
Odlasci, publika…
Kada je o pojavama, fenomenima reč, Ivan Makragić izdvaja - odlazak velikana.
- Uvek me potrese odlazak svakog dramskog umetnika kod nas i sa one strane okeana ili celog sveta, tako da bih u svoj prvi segment tih snažnih događaja iz 2022. godine sigurno izdvojio divne glumce, reditelje koje smo voleli, a eto napustili su nas tako nečujno, iznenada.
Svi oni su na neki način uticali na moju ljubav prema sedmoj umetnosti, kreirali mi ukus, baš za njih me vezuje detinjstvo, jer sam odrastao na njihovim filmovima.
Tako nas je zatekla vest da nas je napustio jedan velikan našeg porekla - Piter Bogdanovič, zaista snažan udarac, i moja ljubav prema “Mesecu od papira”, “Teksasvilu”, “Maski”, “Poslednjoj bioskopskoj predstavi”, i kao da to nije dovoljno, šokovi su se nastavljali.
Da ne bih pisao o svakome ponaosob, objedinio sam sve “departed” ličnosti koje su nam otišle zauvek, i u srcu ne možemo tek tako da ih prebolimo i zaboravimo, te su mene prodrmali s konkretnim važnim i uzvišenim filmskim ostvarenjima: glumci – Vilijam Hart (“Gorki park”, “Telesna strast”, “TV mreža”), Džejms Kan (“Kum”, “Mizeri”, “Elita ubica”, “Rolerbol”), Sidni Poatje (“U vrelini noći”, “Gospodinu s ljubavlju”), Rej Liota (“Dobri momci”, “Nezakoniti ulazak”, “Narc”), Pol Sorvino (“Dobri momci”), Olivija Njutn Džon (“Briljantin”), Robi Koltrejn (“Tajne šifre Razbijač)”, “Hari Poter” serijal), legendarni i neprikosnoveni reditelj/ scenarista Žan-lik Godar (“Do poslednjeg daha”), kompozitor Vangelis (“Vatrene kočije”, “1492: Bitka za raj”, “Misija”, “Blade Runner”, “Baunti”) ...
Od domaćih dragih nam lica, otišao nam je dugovečni Mladomir Puriša Đorđević, na pragu jednog veka (98 godina), na žalost nije do kraja snimio svoj poslednji film, napustio nas je i divni Branko Cvejić, a veliki filmski znalac, novinar i publicista Milan Vlajčić takođe nas je tako odjednom ostavio da i dalje deluje kao neka bizarna šala.
Kada je o pojavama, fenomenima reč, Ivan Aranđelović kaže:
- Umesto negativnih utisaka, istakao bih jedan ipak pozitivan. Uprkos ekonomskoj krizi i opštem poskupljenju, Srbi su i 2022. rado išli u bioskop. Taj trend treba održavati i treba razmišljati kako još više gledaoce vratiti pred veliko platno jer tu se dešava magija pokretnih slika, između autora koji pričaju priče i publike željne utisaka. Filmova ima, bioskopa je sve više, uslovi za gledanje filmova su skoro pa odlični, samo su nam potrebni bolja prikazivačka strategija i što kvalitetniji filmovi.
U osvrtu na 2022. Zorica Dimitrijević izdvaja svojevrstan fenomen - uspešne rediteljke:
- Godinu za nama obeležilo je i značajno prisustvo žena - rediteljki i scenaristkinja u Srbiji i regionu. Uz dokumentarni diptih Mile Turajlić „Non-aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“, pažnju su privukli igrani filmovi „Zbornica“hrvatske autorke Sonje Tarokić, „Kučka, pogrdni naziv za ženu“ Tijane Zinajić iz Slovenije i “Najsrećniji čovek na svetu” makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske i bosanske scenaristkinje Elme Tataragić.
Takođe i činjenicu da FCS i dalje nema upravni odbor:
- Na negativnoj strani gorak utisak ostavlja činjenica da Filmski centar Srbije još nije dobio upravni odbor. U državnom budžetu je za konkurse za sufinansiranje domaće produkcije po svim kategorijama namenjeno čak milijardu i 38 miliona dinara. Senku na tu dobru vest baca činjenica da je Upravni odbor izgubio kvorum još krajem 2021. godine (nakon ostavki što iz ličnih razloga što iz protesta zbog odluke da se ne podrži sufinansiranje filmova Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića na konkursu za eminentne autore, a jedan član je u međuvremenu i preminuo). Još u junu ’22. i tom krnjem odboru istekao je mandat. Za formiranje novog upravnog odbora čeka se, kako je nedavno izjavila ministarka kulture Maja Gojković, usaglašavanje u Vladi Srbije.