MALA MATURA U BUDUĆNOSTI BIĆE ONLAJN!
Otkriva koje novine čekaju buduće osmake Mala matura će se i dalje menjati, modernizovati i prilagođavati novim zahtevima, novim generacijama i novim tehnologijama. Iako je još rano govoriti, neophodno je pomenuti da bi krajnji cilj mogao da bude kompletn
Ovo za „Blic“ekskluzivno otkriva prof. dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Kako objašnjava naš sagovornik, na pragu smo usvajanja novih, izmenjenih standarda postignuća za sve predmete, za kraj osnovne škole, kao i za sve predmete za kraj srednje škole, a napredak će se videti u narednim godinama.
- Izmene standarda su inicirane rezultatima sa međunarodnih istraživanja, a plan je da ove godine budu usvojeni, da krenemo sa obukama nastavnika, pa već od sledeće školske godine i u primenu u školama. U tom slučaju imali bismo osnovu da se za četiri ili osam godina očekuje vidan napredak - objašnjava profesor Ranđelović.
Kako ističe, deca su poslednjih godina mnogo napredovala u smislu primene tehnologija i ona su skoro u potpunosti spremna za taj korak.
- Mi odrasli treba da što pre stvorimo uslove i da ih u tome pratimo. Mala i velika matura su trenutno u centru pažnje.
MALA MATURA
Prema rečima našeg sagovornika, probna testiranja male mature služe da osmaci i njihovi nastavnici isprobaju procedure i ceo postupak testiranja, kao i da svaki đak ispita svoje znanje i svoju trenutnu spremnost.
Ipak, uobičajena pojava je da osmaci pokazuju bolje rezultate u junskom roku, nego na probi u martu, dodaje naš sagovornik.
- Za to ima više razloga. Najpre to što do juna imaju još par meseci za pripremu i učenje, pa u junskom roku izlaze sa mnogo više znanja. Sa druge strane, u tom trenutku im sudbina i dalji tok školovanja zavise od toga kako urade malu maturu, pa su sigurno zainteresovaniji nego za probu. Veoma je teško kolegama nastavnicima da motivišu đake da i sada, na probi pristupe poslu kao da je junski rok. Motivacija je veoma važan faktor. Upravo zbog nedostataka motivacije naši đaci i na međunarodnim testiranjima pokazuju slabije rezultate nego što je to realno - ističe profesor Ranđelović.
Organizacija probnog polaganja veoma je važna, dodaje on, jer mnogi đaci tek tada prvi put osete tu atmosferu polaganja nekog ispita,
pa im ovo iskustvo puno znači. Drugima je bitno da vide izgled i strukturu testa. Treći samo žele da provere svoja znanja.
- Znanje osmaka osciluje iz godine u godinu. To zavisi od mnogo faktora i zaista je teško predvideti šta će biti, recimo, sa ovom generacijom. Nadajmo se da će rezultati dolazećih generacija pokazati napredak u smislu učeničkih postignuća - dodaje on.
VELIKA MATURA
Pored toga, na korak smo i od velike mature.
- Ona bi trebalo da, nakon junske probe, zvanično krene u 2024. godini. Velika matura je jedan od najznačajnijih projekata trenutno u našem obrazovnom sistemu i biće jedan od ključnih instrumenata za kontrolu i podizanje kvaliteta srednjeg
obrazovanja - napominje on.
Kako kaže, čini se pomalo kao da mi ne uspevamo da pratimo dovoljno dobro nove generacije, da mi u stvari i ne znamo kako oni sada razmišljaju i kako funkcionišu.
- Stalno se prate i komentarišu negativne posledice kriza i pandemije, i tome slično. Možda je vreme da shvatimo u kojim su to domenima naša deca prethodnih godina evidentno napredovala - i da počemno da se prilagođavamo toj novonastaloj situaciji i toj novoj realnosti. Ako to mi ne prihvatimo... mladi će otići u budućnost bez nas. Velika je odgovornost na obrazovnim poslanicima i svima koji rade u obrazovanju - zaključuje prof. dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.