ODLAZAK MUZIČARA KOJI JE OSETIO SUŠTINU DŽEZA

Proslavljeni džez trubač, kompozitor, aranžer i dirigent preminuo je u sredu uveče u 92. godini u Minhenu.

nenametljivo i tiho, kakav je i bio. Duškova truba, zvučala je prefinjeno, elegantno, snažno i prepoznatljivo. Autorski opus koji ostaje obeležile su brojne kompozicije, a prvi u svetu u savremeni džez uveo je harmonsko i ritmičko muzičko nasleđe Balkana. Otišao je večiti mladić sa trubom - navodi se u saopštenju udruženja “Duško Gojković Džez inicijativa”.

Dovoljno bi bilo samo pobrojati neke od umetničkih veličina sa kojima je Duško Gojković tokom svoje bogate karijere nastupao i radio, da bi se dobila jasnija slika o kakvom kalibru umetnika je reč - od Majlsa Dejvisa, preko Mejnarda Fergusona, Klarka Terija, Herba Pomeroja, Arta Farmera, Jusufa Latifa, Zuta Simsona, Stena Geca, Džerija Maligana, Vudija Hermana, Kenija Klarka, Fransija Bolanda, do Slajda Hemptona i Dizija Gilespija... U još kraćem, Duško Gojković bio je direktna veza sa samom suštinom muzičkog stila koji je obeležio dvadeseti vek. Bio je jedan od onih umetnika koji su svojim životom i muzičkim delom pronikli u suštinu džeza.

- Ne volim da se družim sa političarima jer svaki od njih ima svoje interese, a mene interesuje muzika. Navikao sam da ne očekujem ni od koga ništa. Samo radim najbolje što znam. Meni je važna muzika i moj instrument - govorio je u jednom od intervjua za “Blic”. Rođen je u Jajcu, 14. oktobra 1931. kao četvrto dete u porodici Vuksana i Kristine. Ali, vrlo brzo doživljava tragediju. Duškov otac biva streljan kao pripadnik četničkog pokreta te on 1946. godine dolazi u Beograd

Duško Gojković je postao član Big benda Radio Beograda još kao osamnaestogodišnjak, a uporedo je studirao na Muzičkoj akademiji. Pet godina kasnije otišao je u Zapadnu Nemačku sa trubom u jednoj i pet dolara u drugoj ruci. A ono što je usledilo narednih decenija upisalo je njegovo ime u svaku relevantnu enciklopediju džez muzike.

Kao član, a zatim i prva truba orkestra Kurta Edelhagena imao je priliku da svira sa Četom Bekerom, Stenom Gecom… Onda je 1958. dobio poziv da se priključi “Newport International Youth Bandu” za nastup na istoimenom čuvenom džez festivalu i to je trajalo dva i po meseca. Posle je na preporuku Stena

Geca ispisanu na masnom jelovniku nekog kafića u Frankfirtu dobio stipendiju za Berkli koledž u Bostonu i tamo je završio aranžiranje i kompoziciju. Zatim je svirao s američkim bendovima, putovao po Americi uzduž i popreko, čak i u Africi sa Vudi Hermanovim bendom.

Godne 1965. svoju bazu je ponovo preselio u Nemačku i posvetio se komponovanju i snimanju svoje muzike. Formirao je svoj sekstet 1966. godine, sa kojim je snimio svoj prvi album “Svinging Macedonia” inspirisan muzikom Balkana koji se smatra kamenom temeljcem balkanskog džeza i postao je izuzetno retko kolekcionarsko izdanje.

- Jednom u Njujorku kaže mi Sten Gec: “Slušaj, ti dolaziš iz tog kraja. Ako pišeš kompozicije, sviraš – zašto ne upotrebiš to svoje? U Americi imamo ovo naše, evergrine, Geršvina, Elingtona – a ti ako hoćeš nešto originalno, trebao bi da sviraš svoje.” Tako mi je dao crv u uho - ispričao je u intervjuu za „Vreme“. Život su mu oplemenile i brojne anegdote i druženja sa slavni muzičarima kojih se povremeno prisećao. Družeći se sa čuvenm Lujom Armstrongom u Nemačkoj čak mu je prevodio pitanja tamošnjih novinara, pa je na pitanje u kojim zemljama ima džeza i svinga slavni Sačmo odgovorio: “džez je tamo gde ga nađeš.” Majls Dejvis mu je jednom prilikom rekao: “Znaš šta, Duško, nije važno šta sviraš, nego kako sviraš”. S Dizijem Gilespijem je puno svirao i družio se, a bio je veliki prijatelj i sa legendarnim Četom Bejkerom.

- Ja sam s njim bio prijatelj takoreći celog života. Bio je prvi od velikih starova koje sam upoznao u Frankfurtu već posle dve-tri nedelje kad sam došao iz Beograda. I od onda smo se družili i svirali celog života, sve dok nije nesrećno poginuo.

Duško Gojković je devedesetih godina imao zapažen album “Soul Connection” sa kojim je osvojio brojna priznanja, dok je 2003. godine otvorio novo poglavlje u karijeri albumom “Samba do Mar”, u kojem prvi put komponuje inspirisan brazilskom muzikom. Iza Gojkovića ostaju stotine albuma na kojima je učestvovao kao član različitih ansambala, desetine albuma koje je snimio pod svojim imenom. Poslednjih petnaest godina je sarađivao sa Big bendom RTS i snimio album “Latin Haze”. U jednom pod poslednjih razgovora za “Blic” na pitanje šta voli da sluša u kazao je:

- Što se tiče slušanja albuma drugih majstora, to sam sve preslušao ranijih godina i sada se bavim samo svojom muzikom. To mi je rekao i Majls Dejvis svojevremeno kada smo sedeli kod njega u kući. Kao vi mene sada, tako sam ja njega pitao šta sluša u poslednje vreme, da li je čuo Fredija Habarda, a on mi kaže: „Ne. U poslednje vreme slušam samo sebe, to što sam snimio. Ako mnogo slušaš druge, to utiče na tebe, a ja hoću svoj stil“.

SAMO RADIM NAJBOLJE ŠTO ZNAM. MENI JE VAŽNA MUZIKA I MOJ INSTRUMENT, GOVORIO JE DUŠKO GOJKOVIĆ