Dadina borba
Dolazak devedestih, početak kraja jedne velike države. Mlada, lepa, pametna, ambiciozna novinarka pred kojom je blistava karijera koju gradi istrajnošću, talentom, neki bi rekli i hrabrošću, javlja se da ide na ratište. Prva na liniji fronta u borbi za istinu u vreme kada je ljudski život bio jeftina roba. Prenosila nam je tu surovu istinu koju su pokušavali da zatru zajedno sa ljudskim životima, pisala je kako izgleda borba za goli život običnog čoveka okruženog mržnjom i pucnjima. Nije ulepšavala stvarnost, a opet njene reportaže su prava remek-dela. Svaka reč je potresna, i moćnija je od prljavog oružja mrzitelja kojima diriguju ratni huškači iz svojih udobnih fotelja sa bezbedne distance, i zlih zamisli ratnih profitera. „Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam“, pisala je. Svoju borbu odnosno svoj posao nastavila je da radi onako udžbenički kombinujući, ne samo novinarski talenat već i talenat za prozu jednog sumornog vremena, po povratku u Beograd. Sve je naglo prekinuto jednim pucnjem 8. aprila 1994. I istina je umrla sa njom. Ubili su je. Sve i da se sama ubila, kako je glasila prvobitna verzija (u šta apsolutno ne verujem), oni su povukli oroz. Neko od onih koji su joj pretili, proganjali, tužili, zagorčavali život... Mogla je da bude pisac, mogla je da bude profesorka budući da je Filološki fakultet završila u roku, ali opredelila se za profesiju, mislila je časnu, a ona ju je koštala glave. Nije stigla da postane majka, mogla je da bude urednica koja svoje bogato profesionalno iskustvo prenosi mlađim generacijama učeći ih kako da ne pokleknu pod pritiskom, jer to je - posao novinara. Mogla je, ali joj nisu dali. Novinarka je ubijena. Uspomena na nju živi i živeće među vojskom novinara, ali pravih, koji, govorim u svoje ime, vide večitog uzora. Ona je bila Radislava Dada Vujasinović. Kao što je pisala: „Žao mi je jer sam voljom sudbine rođena ovde. A moglo je da se desi da se rodim negde drugde i provedem ceo život u srećnoj zabludi o ljudskom rodu“.
„Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam“, pisala je Dada