VIŠE TESTOVA I BODOVA, PA ČAK I BIRANJE PREDMETA
Velika ili državna matura trebalo bi da bude uvedena naredne godine, dok je mala matura za đake osnovnih razreda zaživela još 2011. godine.
Umeđuvremenu završni ispit za učenike osmih razreda pretrpeo je veći broj izmena - od broja i vrste testova do sistema njihovog bodovanja, kao i poena koji se mogu osvojiti na osnovu uspeha u osmoletkama.
Đaci osmog razreda prvi put su polagali malu maturu u junu
2011. godine, a tada je bilo čak predviđeno da ova generacija bude i prva koja bi polagala veliku ili državnu maturu nakon završene srednje škole. Ova ideja, međutim, nije realizovana.
PREMIJERA I PRVA IZMENA
Premijerna mala matura imala je samo dva testa i to srpski/maternji jezik i matematiku, a testiranje je trajalo dva dana. Učenici su na osnovu uspeha iz osnovne škole mogli da sakupe 60 bodova, dok je mala matura nosila 40.
- Kada je moja majka upisivala gimnaziju, društvenojezički smer, njena generacija 1976. godine nije ni polagala prijemni ispit. Dovoljno je bilo da popunite podatke i pođete u školu. Kada je došao red na mene da upišem istu školu, čudila sam se kako je nekada bilo lako. Dakle, 30 godina kasnije, polagala sam prijemni ispit iz matematike i srpskog jezika. Slično kao 2011. samo što se tada zvalo prijemni ispit, a ne mala matura. Maksimalan broj poena na testovima je bio 40, odnosno 20 iz matematike i 20 iz srpskog. Uz to, maksimalan broj poena koje smo mogli „poneti“iz osnovne škole bio je 60, dakle sa testovima ukupno 100. Nije mi bilo svejedno, jer sam htela da „dobijem“prvu školu sa liste želja koju smo popunjavali. I desilo se. Sada kada vidim šta je sve potrebno đacima, mislim da je njima najteže - ispričala je za „Blic“nekadašnja učenica Srednje škole „Kralj Petar I“u Topoli.
Prva velika promena usledila je tri godine kasnije. U junu 2014. uveden je treći, kombinovani test koji se sastojao od pitanja iz čak pet predmeta i to istorije, geografije, biologije, fizike i hemije. Ovaj test je, međutim, u početku bio prilično zapostavljen. Naime, on je đacima mogao da donese maksimalno osam poena, a srpski/maternji i matematika po čak 16. Dakle, duplo više.
DVOSTRUKA PROMENA
Godinu dana kasnije, u junu 2015. usledila je druga promena. I to dvostruka. Đaci su prilikom upisa u srednje škole i dalje mogli da osvoje maksimalnih 100 poena, ali se sada sa sistema 60+40, prešlo na novi 70+30. To je značilo da su učenici na osnovu uspeha u osmoletkama mogli da osvoje 70 bodova, dok je mala matura nosila maksimalnih 30.
Takođe, promenjen je i način bodovanja samih testova, te je bio znatno ujednačeniji. Od 2015. godine testovi iz srpskog, matematike i kombinovani donosili su po maksimalnih 10 poena. Dakle, treći test koji je obuhvatao pitanja iz fizike, hemije, geografije, biologije i istorije, izjednačen je po važnosti sa srpskim i matematikom.
POVRATAK NA 60+40
Naredne tri godine prošle su bez promena i rokada, a ona je usledila još jedna velika promena, te je mala matura vraćena na sistem 60+40, odnosno đaci su iz osnovne škole mogli da prenesu 60 poena, a na maloj maturi da osvoje, zavisno od rezultata, još 40.
Na ovaj potez nadležni iz Ministarstva prosvete su se odlučili pošto je zaključeno da je prethodnih godina veliki broj „vukovaca“postizao veoma slabe rezultate na maloj maturi, odnosno da ocene iz osnovne škole nisu bile pravo merilo njihovog znanja, te je odlučeno da se veći značaj da samom testiranju koje je trajalo tri dana.
DRUGAČIJI SISTEM BODOVANJA
Takođe, u leto 2018. promenjen je i sistem bodovanja samih testova. Umesto varijante 10+10+10, ubuduće su srpski/maternji jezik i matematika nosili po maksimalnih 13, a kombinovani test 14 poena.
- Ova promena je izazvala prilične potrese kojima su roditelji i đaci morali da se prilagode. Naime, ispostavilo se da je za mnoge škole prilično snižen prag upisa, odnosno da je po novom bilo potrebno manje bodo
va za upis u željene škole nego do tada - objašnjavaju prosvetari.
Narednih godina usledio je miran period sve do pandemije korona virusa. Iako nije bilo zvaničnih promena, onlajn nastava i vanredne mere su dovele do toga da su testovi koje su radili budući srednjoškolci ipak bili nešto lakši nego do tada i bilo je mnogo više onih na zaokruživanje, odnosno „zatvorenog tipa“.
Da li zbog toga ili malo i „gledanja kroz prste“prilikom polaganja, tek malo je bio povećan broj bodova koje su đaci osvajali na maloj maturi, ali automatski i prag poena koji je bilo neophodno preskočiti za upis u željenu srednju školu.
STIŽU NOVE PROMENE...
Konačno, nove promene očekuju nas već za dva meseca kada će sadašnji osmaci polagati malu maturu po novom sistemu. Najveća novost biće treći test, koji više neće biti kombinovani, već će učenici birati jedan
od pet ponuđenih: istoriju, geografiju, biologiju, hemiju ili fiziku.
Tačnije, oni su to već morali da odaberu početkom godine, a kako su saopštili iz Ministarstva prosvete, od 64.747 osmaka ubedljivo najviše opredelilo se za biologiju (38 odsto), zatim za geografiju (29 odsto), istoriju (16 odsto), a najmanje popularni izborni predmeti ove godine su hemija, za koju se prijavilo devet odsto učenika i fizika, za koju se odlučilo samo osam odsto đaka.
I NOVI SISTEM BODOVANJA
Takođe od ove godine se menja i sistem bodovanja testova na maloj maturi. Matematika i srpski/maternji jezik nosiće po 14 poena, a treći izabrani test „samo“13.
- Ako je suditi na osnovu rezultata sa male mature, moguće je da će đaci ove godine imati i nešto bolji uspeh u junu, pre svega zbog trećeg testa. Naime, oni sada mogu da biraju koji će od pet ponuđenih predmeta učiti i polagati, u kojem su najbolji, te je za očekivati da i njihov rezultat bude viši - rekli su za „Blic“iz jedna beogradske osmoletke.
U poslednjim izmenama najveća novost je treći test. Učenici će birati jedan od pet ponuđenih: istoriju, geografiju, biologiju, hemiju ili fiziku