Dragomiru Milenkoviću nagrada za životno delo

Filmski autori poreklom iz Austrije su za istoriju filma toliko važni da, pravo da vam kažem, za mene će njihovi savremenici uvek biti u senci.

DRAGOMIR MILENKOVIĆ, SAMOSTALNI umetnik, gitarista, kompozitor, publicista i jedan od pionira fuzije džeza i world music - dobitnik je nagrade za životno delo koju Nišvil festival dodeljuje umetnicima koji su ostavili značajan trag na srpskoj džez sceni. Njemu će nagrada biti uručena prve večeri Nišvila 2023, u četvrtak 10. avgusta. Početkom 90-ih godina prošlog veka radio je na izgradnji nove balkanske muzike i balkanskog džeza u okviru sastava “Hazari” i “Misteria Karpatika”.dragomir Milenković Joga će sa novom postavom “Hazara” nastupiti na otvaranju Nišvila. ■

Reditelj Milutin Petrović ovogodišnji je selektor programa Austrijskog filmskog festivala, koji se od 20. do 25. aprila održava u nekoliko gradova u Srbiji.

Ovaj istaknuti autor domaće kinematografije odabrao je sedam savremenih austrijskih ostvarenja, “Iznad sveta” i “Lisica” reditelja Adrijana Goigingera, “Korset” rediteljke Mari Krojcer, “Alma i Oskar” Ditera Bernera,

“Narcis i Zlatousti” i “Nulti pacijent” Štefana Ruzovickog kao i ostvarenje “Vera” koje su režirali Tica Kovi i Rajner Frimel. Poseban kuriozitet biće selekcija posvećena filmovima u kojima je glumio Arnold Švarceneger, legendarni glumac austrijskog porekla. Sa Petrovićem smo razgovarali o ovogodišnjoj selekciji, ali i austrijskom filmu nekad i sad.

Kakav odnos ste do tada imali prema austrijskom filmu uopšte, odnosno njegovim savremenim predstavnicima?

- Filmski autori poreklom iz Austrije su za istoriju filma toliko važni da, pravo da vam kažem, za mene će njihovi savremenici uvek biti u senci. Ali biti u senci Pabsta, Zimermana, Langa ili Bili Vajlera je privilegija. Uostalom, biti deo austrijske kulture je pretpostavljam velika i vrlo delikatna vrsta odgovornosti.

Dvojica autora su zastupljeni sa po dva filma. Šta vam je posebno interesantno u estetikama Adriana Goigingera i Stefana Ruzovickog?

- Kao selektor imao sam obavezu da pogledam desetine savremenih filmova i slobodu da od njih izaberem nekoliko. Opus Stefana i Adrijana je nešto najbliže mom shvatanju dobrog filma od svega ponuđenog. Sem toga, mislio sam da je neka vrsta fokusa na pojedine autore učinkovitija od “salate” raznovrsnih pristupa filmu. Adrijan dolazi kao gost festivala, a možda i Stefan. Ako publika može da pogleda po dva njihova filma, to je svakako bolje za smislene i sadržajne razgovore koji slede

posle projekcija.

Kako vrednujete i estetski karakterišete austrijski film u odnosu na trendove u evropskom filmu danas? Gde je njegovo mesto, vrednost, uticaj?

- Stariji sam čovek i moglo bi se reći da sam što se filmova tiče konzervativac, mada bih sebe pre nazvao poštovaocem istorije filma. Kao takav imam ogromne primedbe na trendove savremene kinematografije, specijalno evropske. Kao i svuda gde su mladi autori obrazovani na estetici kakva se na filmskim akademijama predaje poslednih par decenija, a produkciono oslonjeni na fondovske izvore finansiranja, i austrijska savremena kinematografija obiluje ostvarenjima koji se pozitivno vrednuju na mnogobrojnim svetskim festivalima. Međutim, smatram da je normatizacija i neka vrsta baždarenja filmskog ukusa kakvu vrše festivali i trendovi finansiranja pogrešna, da vodi film u straputicu i slepu ulicu. Ponoviću da mi je austrijska ambasada u Srbiji dala slobodu da ličnim izborom filmova na neki način otvorim i tu vrstu debate, koja se tiče ne samo austrijske nego i srpske i uopšte svetske savremene produkcije.

Kako ste se odlučili za selekciju posvećenu baš Arnoldu Švarcenegeru, među brojnim istorijski značajnim ličnostima za austrijski film?

- Izbor Arnoldovih filmova, dakle filmova koje su režirali Milijus, Hil, Kameron, Verhoven i Mektirnan, koji će se kao prateći program prikazivati uz izbor savremenih filmova je takođe jedan iskaz, stejtment. Neka se savremeni filmovi nađu zajedno sa ovim delima iz ne tako davne istorije. Neka se svi zajedno podsetimo i malo razmislimo gde smo i šta se dešava sa stilom, sintaksom, idejama, emocijama, dramaturgijom današnjeg vremena. Drago mi je da je, izgleda, prihvaćena ideja da će ubuduće svaki festival austrijskog filma imati paralelni program sa delima nekog od velikana klasičnog perioda.

Kako sa odgovarajuće istorijske distance od 30 i više godina, sagledavate Švarcenegerove najuspešnije i kritički najpriznatije filmove, a pre svega značaj njegovih rola u filmovima koje su režirali već prestižni američki reditelji?

- Za mene su to očigledne gromade filmske industrije. Neki od tih filmova su mi i lično važni. Bezbroj puta sam definisao sebe tako što sam rekao da je Konan Varvarin moj omiljeni film. Naravno, o tako velikim stvarima se može mnogo toga različitog reći, može se o njima debatovati do pesničenja (kako to voli da kaže Slobodan Šijan). Arnold je svojom izuzetnom ličnošću i ekskluzivnom pojavom imao tu privilegiju da igra glavnu ulogu u baš takvim filmovima, i velikim delom je zaslužan da su postali nezaboravni. O svemu tome je napisana i jedna veom lepa publikacija koja će biti promovisana u okviru prestojećeg festivala. ■

NOVOMilutin Petrović ovogodišnji je selektor programa Austrijskog filmskog festivala, koji se od 20. do 25. aprila održava u nekoliko gradova u Srbiji