U zagrljaju zlih drugova

SAMO POJEDINCA VEĆ I DRŽAVE. TIH “ZLIH DRUGOVA” U SRBIJI JE, IZ GODINE U GODINU, SVE VIŠE. ZAKLJUČNO SA FEBRUAROM JAVNI DUG IZNOSIO JE 34,94 MILIJARDE EVRA. REKORDNI IZNOS U OVOM VEKU.

Po glavi stanovnika nešto više od 5.000 evra s jasnim naznakama daljeg rasta. Prema podacima Ministarstva finansija, u odnosu na 31. decembar 2022. javni dug je povećan za 1,6 milijardi evra. Po strukturi najveći deo duga je spoljni dug: 22,3 milijarde evra. Unutrašnji javni dug je 11 milijardi evra, plus 1,7 milijardi indirektnog duga države.

U odnosu na januar 2023. na kraju februara javni dug je povećan za 591,2 miliona evra. Za samo dva meseca decembra prošle i januara ove godine porastao je za više od milijardu evra. U odnosu na februar prošle godine javni dug je narastao za 4,5 milijardi evra.

Trend rasta javnog duga Srbije je uočljiv. Od jula 2012. do kraja februara ove godine povećan za 19,4 milijarde evra. Za jednu deceniju i nije preterano reći će mnogi koji očekuju da će to platiti neko drugi, “onaj iza nas”. Kada se suoče sa podatkom da je taj rast svakog dana, u proseku, rastao za pet miliona evra ili 58 evra u sekundi, onda će pažljivije pogledati u taj “taksimetar”. Država se od marta 2020. do februara 2023. zaduživala tempom od 10,13 miliona evra dnevno ili 117,2 evra u sekundi.

Eventualnu upitanost ili zabrinutost da li smo sposobni da servisiramo taj dug, kada samo na kamate godišnje odlazi bezmalo milijardu evra, amortizuje ocena MMF-A, predočena posle aprilskih razgovora. Misija MMF-A je nedvosmisleno pozitivno ocenila upravljanje javnim dugom.

Izvesno je da su predstavnici MMF-A imali pred sobom mnogo više podataka od činjenice da je u prethodna tri meseca dug Srbije povećan za 2,6 milijardi evra što je, kako su izračunali na sajtu makroekonomija.org, za 90 dana dnevni rast od 29,5 miliona evra. U tom periodu fantastična brzina rasta javnog duga od 341,49 evra u sekundi. Kontrolori MMF-A procenju da i uz ovu brzinu čvrsto držimo volan u rukama javnog duga. Ipak, negde je zapisano da ambiciozna osoba ne propada toliko zbog želje koliko zbog nestrpljenja.

Da bogati možda nikad neće stići u raj ali da siromašni već odslužuju svoju kaznu u paklu, mišljenje je trezvenijih, opreznijih. Jer, Srbija, hteli mi to da priznamo ili ne, nije na onom mestu koje nam je geografija odredila. Sa slabašnom, ranjivom ekonomijom sve smo dalje od razvijenih evropskih država i još više od najrazvijenijih. Da li je stepen zaduživanja proporcionalan predvidivim izazovima i posledicama, od rata u Ukrajini do svih mogućih i nemogućih izazova u vlastitom dvorištu Kosova i Metohije? Da li su ti izazovi potcenjeni ili precenjeni - pritom i ukalkulisani?

Iz jednog afričkog plemena stiže stara izreka da “niko ne ulazi u vodu obema nogama da vidi koliko je duboka”. Smotrenost je nesumnjiva vrlina. Koliko je spremnost za nova zaduživanja, koja dobrim delom služe za serviranje starih dugova, potez obazrivog, opreznog, pronicljivog? Koliko efikasno koristimo ne samo tu finansijsku infuziju? Da li se kao država trudimo da štedimo vlastito bogatstvo? Koliko poteza unapred planiramo ili svemu prilazimo ishitreno, brzopleto, nemarno se prepuštajući trendu, matici i hirovitosti svetske politike i ekonomije?

Da li smo spremni da odgovorimo na sve izazove ne samo energetske krize, inflatornih udara, usporavanja investicija ili nekog (ne)očekivanog kolapsa poput EPSA. On nam je naneo i nanosi više štete nego gotovo zaboravljene katastrofalne poplave. Reč je, i pored blage zime, o milijardama evra što nije ceh prirodnih katastrofa već višegodišnjeg potkopavanja sistema.

Prema ovonedeljnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene marta ove godine, u poređenju s istim mesecom prethodne godine, povećane su za 16,2 odsto. Najveće poskupljenje zabeleženo za mleko, sir i jaja – čak 42,2 odsto. Hrana, hleb, žitarice u odnosu na prethodnu godinu poskupele su za 25,2 odsto. Meso 19,1 odsto, riba – 26,7 odsto. Povrće je poskupelo za 33,4 odsto, što je za preko 15 odsto više nego voće. Kod alkoholnih pića, najviše je poskupelo pivo: za 12,6 odsto u odnosu na mart 2022. godine. Skok cena zabeležen je i kod najma stanova. Stambena renta poskupela je za 32,2 odsto, dok su električna energija i gas dostigli inflaciju od 24,2 odsto.

Ovaj skokovit rast inflacije koji je prevazišao sve najave, procene i očekivanja Narodne banke Srbije nesumnjivo je oslabio i kupovnu moć stanovništva. Na stolu je sve manje mesa, mleka, voća... Cene nemilice prazne i ovdašnju uskršnju potrošačku korpu, koja je sve skuplja bila ona minimalna ili prosečna.

Posle pandemije, izgubljenih života... taman sve počne da se smiruje, dešava se rat u Ukrajini. Ponosna sam što Srbija ipak ide napred, kaže Ana Brnabić.

slušajući naše zvaničnike, male su šanse da priština formira zajednicu srpskih opština. jeste li vi veći optimista po tom pitanju?

- Ni najmanje. Ovo govorim na osnovu iskustva sa privremenim institucijama u Prištini. Za nekoliko dana, 19. aprila, biće tačno 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma čija je okosnica Zajednica srpskih opština. Slušajući brojne predstavnike međunarodne zajednice, ZSO je maltene tu, samo što nije, biće formirana, mora biti formirana, sa Kurtijem ili bez njega... Međutim, situacija na terenu je sve gora. Kako bi izbegao obavezu formiranja ZSO, Kurti ponovo intenzivira provokacije. Srbe maltretiraju, na njih pucaju, ruše se srpska groblja, na udaru su ponovo crkve, nelegalno im se pleni imovina. Prošle godine smo imali oko 150 različitih incidenata, napada na Srbe, a ove, do danas, imamo 38. Moje pitanje međunarodnoj zajednici, a pre svega EU jeste - kako je uopšte moguće da EU garantuje neki sporazum koji jedna strana ni nakon 10 godina nije implementirala?

šta su sledeće obaveze srbije po pitanju dogovorenog na ohridu?

- Kako ja to vidim, u ovom trenutku, jedino Priština ima obavezu – a to je formiranje Zajednice srpskih opština, u skladu sa Briselskim sporazumom.

Mi nastavljamo da budemo konstruktivni. Direktor Kancelarije za KIM Petar Petković je učestvovao u tehničkim razgovorima u Briselu gde je postignut izvesni napredak po pitanju nestalih lica. Ali, sve u svemu, u ovom trenutku, bez obzira na sve laži koje ovdašnja opozicija plasira u javnosti, u nedostatku prave agende, lopta je kod Prištine. Prva tačka na dnevnom redu je formiranje ZSO.

na dogovor o evropskom predlogu usledile su burne reakcije desno orijentisanih stranaka i ekstremnih organizacija. kažu, evropski predlog je prvi korak ka priznanju kosova i članstvu u un. da li razumete tu njihovu bojazan?

- Nemaju oni „bojazan“, a svakako se ne brinu za Kosovo. To što čujemo i vidimo je nedostatak prave političke agende, usled kog oni pokušavaju da naprave svoj program baziran na svesnoj obmani građana. Pogledajte samo šta se sve dešavalo od najave sastanka u Ohridu: prvo su rekli da predsednik Vučić ide tamo da nešto potpiše i organizovali skupove na kojima im je glavna parola bila „Ko potpiše, njega ubiše“. Onda, kada su videli da predsednik niti je išta potpisao niti će potpisati, rekli su pa nema ni veze, nikad nismo ni rekli da će potpisati. Onda su sastanak u Ohridu najavljivali kao „dan D“i po milioniti put u poslednjih nekoliko godina optuživali predsednika da će „izdati“Kosovo i da će „priznati“Kosovo. I kao što se to nije desilo ni 2018, ni 2019, ni 2020, ni 2021, ni 2022, nije se desilo ni sada, a predsednik je i u Skupštini jasno rekao da se to nikada neće desiti. Tako da je ta njihova „bojazan“ lažna – i oni znaju da to Aleksandar Vučić nikada neće uraditi, samo deluje da je njima žalije što ništa neće da potpiše nego političarima u Prištini.

Često ističete da su napadi iz opozicije, kada je reč o kosovu, rezultat nedostatka istinske političke agende...

- Da. Jer, šta im drugo ostaje kao politička agenda – putevi, pruge, radna mesta, ekonomija, nauka, kultura, veštačka inteligencija, biotehnologija? Konačno, svi oni koji su danas u opoziciji su na jedan ili drugi način učestvovali u vlasti do 2012. godine i svi oni su se, aktivno i direktno, malo-pomalo odricali Kosova – od 2001. kada su samoinicijativno pustili sve albanske teroriste i kriminalce iz zatvora, preko 2004. kada su ćutke posmatrali pogrom srpskog naroda na KIM, 2008. kada su na jednostrano proglašenje nezavisnosti reagovali saopštenjem za medije, a tadašnji predsednik pobegao iz zemlje, pa 2010. kada su pristali da se pregovori o KIM prebace iz UN u EU, pa katastrofalnim pitanjem Međunarodnom sudu pravde, pa 2011. kada su postavljeni prelazi (za nas „administrativni“, a za Prištinu i priznavače „granični“). I ti ljudi danas osećaju „bojazan“zbog nečeg što radi Aleksandar Vučić koji je iz bezizlazne pozicije i zatvorene priče uspeo da nas dovede do toga da danas čak i predstavnici EU ili SAD kažu da su ovo razgovori o „normalizaciji“, a ne o „priznanju“. Smešno.

NE ZNAM ZAŠTO ĐILAS TRAŽI IZBORE – AKO MU JE VEROVATI NA REČ, ON KRAJEM OVE GODINE PRESTAJE DA SE BAVI POLITIKOM

KAKO JE UOPŠTE MOGUĆE DA EU GARANTUJE NEKI SPORAZUM KOJI JEDNA STRANA NI NAKON 10 GODINA NIJE IMPLEMENTIRALA?

narodna stranka je raspisala peticiju za održavanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili i evropskom predlogu. šta kažete na to?

- Kažem da bi oni, da imaju trunku morala, odgovornosti i obraza, morali da ćute po pitanju Kosova i Metohije. Ako je neko naneo štetu našim interesima, to je onda Vuk Jeremić. Ipak je on jedini čovek koji je zaslužio naslovne strane albanskih medija koje su gromoglasno, celom svetu, poručile „Hvala, Vuče!“. No, da podsetim na još neke stvari koje pokazuju pravi odnos njihovog predsednika i njihove stranke prema Kosovu. Krajem jula 201 8. Vuk Jeremić je najavio referendum o Kosovu. Doslovce je rekao: „Imam informacije da će se 4. novembra 2018. održati referendum o Kosovu, kao i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji“. I je l‘ se održao? A je l’ se Jeremić izvinio? Nije – ni jedno ni drugo. Dalje, podsetiću samo na neke informacije koje smo saznali preko depeša Vikiliksa, a koje pokazuju prave namere Vuka Jeremića i tadašnjeg državnog rukovodstva. Na primer, depeša 10STATE9661: „Rekao je (Vuk Jeremić) da je pitanje koje je uputio MSP o proglašenju kosovske nezavisnosti predstavljalo pametan diplomatski i politički potez, koji će omogućiti srpskoj vladi da izađe iz kosovskog problema i fokusira se na evroatlantske integracije“. Dakle, možda takvo pitanje nije bilo greška. Možda je poenta Jeremića bila da pokuša i pomogne i utvrdi nezavisnost tzv. Republike Kosovo, a u zamenu ne samo za evropske, već i za atlantske integracije, tj. članstvo u NATO. To bi bilo potpuno u skladu sa njihovom tadašnjom politikom, što smo mogli da vidimo iz drugih depeša. Depeša 07BELGRADE925, od 28. juna 2007. godine: „Zapadne diplomate ističu da su Jeremić, Tadić i DS više puta sasvim jasno stavili do znanja da su za ulazak u EU i NATO i da je to za njih najviši prioritet“. Ili depeša 07USNATO484 od 5. septembra 2007. godine: „Jeremić na sastanku u sedištu NATO rekao da Srbija želi punopravno članstvo u Alijansi i da Tadić želi isto“. Sasvim je stoga jasno da je Jeremić činio sve da Srbija postane član NATO, da je obmanjivao građane, baš kao i Tadić i ostali iz DS, a čiji su sateliti danas biseri rasuti po celoj opoziciji, da je aktivno pomagao nezavisnost tzv. Republike Kosovo kako bi pomogao „srpskoj vladi da

izađe iz kosovskog problema i fokusira se na evroatlantske integracije“i kako bi se domogao neke pozicije u međunarodnoj politici, kao što je pozicija generalnog sekretara UN. Za to mu je trebala podrška zapada i on je bio sasvim spreman da za tu podršku trguje Kosovom. Zato i pitanje Međunarodnom sudu pravde, zato ćutanje na proglašenje nezavisnosti, zato prebacivanje pregovora iz UN u EU. To je cela istina. To je Vuk Jeremić i to su principi i moral Narodne stranke.

lider ssp dragan Đilas izjavio je da očekuje izbore, i beogradske i parlamentarne, do kraja godine. šta vi kažete?

- Ne znam zašto Đilas traži izbore – ako mu je verovati na reč, on krajem ove godine prestaje da se bavi politikom. Čovek je još u februaru 2014. rekao da prestaje da se bavi politikom kada prosečna plata u Srbiji bude 800 evra, a nezaposlenost 10%. Ovaj drugi uslov smo davno ispunili i spustili nezaposlenost ispod 10%, a prosečna plata u Srbiji će biti iznad 800 evra do kraja ove godine. Bilo bi u redu da nam sad čestita i da se povuče iz politike. Slična mi je poruka i za sve ostale. Svi oni su pokazali narodu šta umeju, koliko su radni i vredni, i kakva im je vizija Srbije. Tokom njihove vlasti borili smo se da ne budemo poslednji po platama u regionu, da ne pričam o dometima spoljne i unutrašnje politike, zatvorenim muzejima, rasprodatim resursima – od bioskopa do vodoizvorišta. Ipak, da budem sasvim iskrena, njihovi „pozivi“na izbore mi zvuče prilično neubedljivo. Govore o izborima, a nadaju se da ih neće biti. Mi iz SNS smo uvek spremni za izbore.

šta se dešava sa formiranjem velikog narodnog pokreta za državu?

- Pokret je u procesu formiranja i to traje, zahteva vreme i javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim daljim koracima.

imate li neke nove informacije o mogućim činiocima, u odnosu na pre mesec dana?

- Nemam ništa novo što već nije rečeno. Mogu samo da ponovim da je cilj predsednika Vučića da u tom pokretu ne budu samo političke stranke, već da bude mnogo sveobuhvatniji i širi. U pokret su dobrodošli svi, i radnici, zanatlije, intelektualci, akademici, umetnici, sportisti, različite organizacije i udruženja. Jednom rečju, svi oni kojima je jedini cilj bolja i uspešnija Srbija.

ministar u vašoj vladi Rade basta prilično solira u poslednje vreme - traži hitno uvođenje sankcija Rusiji, nudi pomoć vitaliju kličku... kako to komentarišete?

- Ostajem dosledna tome da u medijima ne komentarišem rad svojih ministara. Za to služe sednice Vlade. Ono što mogu da kažem jeste da građane ne zanima pojedinačan stav ministara na svaku temu. Zamislite kako bi to izgledalo kada bi svako od ministara iznosio sopstveni stav na političke i društvene teme. To bi bila kakofonija u kojoj bi vlada izgledala kao rijaliti. Ministri su tu da rade svoj posao, da daju sve od sebe, u svojoj oblasti, da bi građani živeli bolje, a ne da se bave sobom, sopstvenom agendom i svojom popularnošću. Kada Vlada ustanovi i zauzme određeni stav, dužnost mene i svih ministara je da to poštujemo, bez izuzetka.

preti li svetu kriza veća od one iz 2008. godine? i kako dešavanja u svetu mogu da se odraze na srbiju?

- Ne mogu, a da se ne setim da, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, prvo što ga ja sačekalo bile su katastrofalne poplave. Godinama nakon toga radite, stabilizujete javne finansije, krene rast plata i penzija, svetski prvak ste u privlačenju investicija, i onda svet bukvalno stane – dogodi se korona virus. Godine pandemije, izgubljenih ljudskih života, neverovatna borba zdravstvenih radnika, neplanirani troškovi i tektonske promene u usmeravanju novca iz budžeta... Taman sve počne da se smiruje, dešava se rat u Ukrajini. Ponosna sam što Srbija, uprkos svemu ovom, nastavlja da ide napred krupnim koracima. Moramo da nađemo snage i način da sačuvamo sve ovo što smo stvorili u poslednjih 10 godina i da stvaramo dalje.

inflacija je iznad 16 odsto, cene divljaju. za nešto za šta nam je prošle godine trebalo 5.000 dinara u prodavnici, danas nam treba makar 7.000. ima li kraja tome?

- Hvala vam na ovom pitanju jer se ovaj argument veoma često čuje od onih koji nam danas objašnjavaju da je prosečna plata od 300 evra, kada su oni bili na vlasti, veća nego današnja od 700 evra, a da su ljudi bolje živeli kada je nezaposlenost bila 25%, nego danas kada je ispod 9%. Naša inflacija je vezana za inflaciju u Evropi, i 2/3 inflacije je uvezeno. Neke od susednih država su imale i veću inflaciju od Srbije, poput Mađarske i Rumunije, da ne pričam o baltičkim zemljama, tako da je očekivano da u takvom okruženju i naše cene rastu. Mi smo sa ograničenjem cena osnovnih životnih namirnica i goriva, kao i uz dobre mere NBS, uspeli da usporimo inflaciju. Ono što je najvažnije jeste da je rast plata i penzija veći od rasta inflacije tako da i u teškim vremenima uspevamo da održimo standard građana.

DA IMAJU TRUNKU MORALA, ODGOVORNOSTI I OBRAZA, U NARODNOJ STRANCI MORALI BI DA ĆUTE PO PITANJU KOSOVA I METOHIJE