NASRED DRINE „RECEPCIJA“BAJINE BAŠTE

U januaru kada je nabujalom, mutnomi neukrotivom drinom teklo O.MMM kubika u sekundii oči Bajinobaštana bile su uprte u daščaru na steni nasred rekei simbol ovog grada. pila vode je kroz nju prolazilai ličilo je da će da je odnese kao rukomi zbriše isto kao šest puta kroz prošlost.

KUĆICA NA DRINI IPAK JE izdržalai prkosila velikom vodostaju. mre NN godinai prilikom poslednje obnove nesvakidašnje građevinei koja je napravljena od drveta i bez jednog ekserai instalirane su sajle koje podižu prednju i zadnju stranu kućice kako bujica ne bi naišla na otpor. mehanizam se pokazao delotvornim. Voda je protekla kroz kućicui a stradala je samo nenaktrivena terasa okrenuta prema levoj obali. kjene delove matica je pronela virovima.

Detinjstvo na steni

kema turiste koji namenski dođe u Bajinu Baštu a propusti da osmotri atraktivno zdanje na steni kraj koje se međe prbija i Bosna i eercegovina. malo ko koga put navede kroz ovaj grad ne zastane na desnoj obali drine i obraduje oči prizorom posred toka reke.

istorija kućice na drini začela se NVS8. drupa tadašnjih dečaka prenela je delove srušene šupe na stenu i načinila omanju daščaru. mred njom su se sunčalii pod njom krili od jakog sunca. Već naredne godine reka je pokazala svoje ćudi i odnela primitivni objekat. istog leta dečaci su sagradili novi. lakše materijale su prevozili čamcima sa obalei a teže spuštali u drinu par kilometara uzvodno pa ih hvatali kod stene i dizali na nju.

- drugar je predložio da pravimo kućicu na stenii kao što su naši vršnjaci pravili logore u šumi i na livadi. mi smo prihvatili. ptena koja je relativno malai za nas je bila dovoljno velika da na njoj ostavimo detinjstvo. Više smo voleli da boravimo tu nego bilo gde drugde. lvde smo provodili celo leto. družili smo sei kupalii igralii dovodili devojkei spremali ručaki donosili knjige da učimo. i kasnije kad smo se poženilii tu smo se skupljali – pričao je svojevremeno za „Blic“miško pavići jedan od spomenutih ondašnjih dečaka.

Preživela Divljanja Reke

ptvarajući sebi zanimacijui mladići nisu bili svesni da daskama udaraju temelje turističke atrakcije po kojoj će njihov grad pod Tarom postati prepoznatljiv. lpeti nisu oni bili toliko čvrsti da izdrže velike vode – drina je još u pet navrata odnosila kućicu. mretposlednji put NVVV. mosle šest godina ku

KAKO JE NASTALA I OPSTALA ČUVENA KUĆICA

„OVDE SMO PROVODILI CELO LETO. DRUŽILI SMO SE, KUPALI, IGRALI, DOVODILI DEVOJKE, SPREMALI RUČAK, DONOSILI KNJIGE DA UČIMO. I KASNIJE KAD SMO SE POŽENILI, TU SMO SE SKUPLJALI“, PRIČA MIŠKO SAVIĆ, JEDAN OD OSNIVAČA SIMBOLA BAJINE BAŠTE

ćica se ponovo isprsila reci, ovaj put postavljena na betonske grede koje su je još više uzdigle od korita rekek mokazalo se da i ta dosetka nije predstavljala problem arinik pnažna, nabujala, odnela je kućicu krajem OMNMK godine – poslednji putk Već naredne postavljena je nova, površine šest puta četiri kvadrata, sa sajlama koje uoči sezone velikih vodostaja podižu strane okrenute ka toku rekek ltad simbol Bajine Bašte odolevak mreživeo je svako divljanje reke, pa i stoletne vode koje su donele po zlu čuvene majske poplave OMN4K

arugi iz ondašnje grupe dečaka, zaslužne za postojanje kućice, sada pokojni jilija jandić zvani dljiva, voleo je da kaže da je ona svačija i ničijak

- hućici smo verni i dandanas i brinemo o njojk lna sada ima zatvorenu prostoriju sa frižiderom, plinom, stolomk ld dve napravljene terase ostala je jedna, prekrivenak ka krovu objekta su solarni paneli koji proizvode strujuk lkrenuti su ka bosanskoj strani koja je više osunčanak had se primakne sezona visokih vodostaja šporet, plin i akumulator od panela prenosimo na obaluk pa stene se u kućicu penje stepeništem visokim oko metar i po koje se takođe podiže čekrcima – objašnjava Želimir gokić Bute, još jedan iz generacije dečaka zaslužnih za postojanje kućicek

Kinezi obožavaju KUĆICU na Drini

hada im vreme i nivo arine dozvoli, gokić i pavić čamcima prevoze turiste sa obale do kućice na stenik mriušte im da se nauživaju i reku dožive sa njene sredinek

- hućica je najprepoznatljiviji turistički lokalitet u Bajinoj Bašti i prva slika našeg grada, svojevrsna recepcija, kada se dolazi iz pravca ioznicek ka njenim obalama zastaje mnogo ljudi da se fotografišek Traženi su i suveniri sa njenim motivima, a od stranih turista posebno je interesantna hinezima koji što u grupama, što pojedinačno, dolaze da je vide - kaže za „Blic“piniša ppasojević, zamenik direktora Turističke organizacije „Tara – arina“iz Bajine Baštek

lbjekat na arini, napominje on, odavno više nije samo brend Bajine Bašte, nego i jedan od simbola srpske turističke ponude koji govori o jedinstvenom skladu prirode i čovekak

- mored redovnog održavanja prostora oko kućice, tokom OMOOK smo obnovili odmorišta na platformi na obali, tako što smo zamenili krovove i postavili stolove i klupe, a urađen je i novi deo stepeništa i ograde da gosti lagano mogu sići do same reke - priča ppasojevićk

taj duhi da imaju tu naviku i da vole da idui da im to bude nešto poznatoi a ne stranok

para: solimo porodične praznikei volimo da se okupimoi zapevamoi kucamo jajima i stvaramo lepe uspomene prvenstveno našoj decii i namak

Nikola da li ste glavni kada pričamo o prenošenju običaja i tradicije jer ste bliži crkvi? kikola: ka neki način jesami najviše sam zadužen za duhovne stvari jer sam možda najduže u verik Znaju moji ukućani da se našale da sam njihov porodični duhovnikk

Koliko je teško održati skladan odnos u velikoj porodici i oko čega se najčešće sporečkate? Bojana: rvek ima raznih situacijai ali se svi dobro slažemok Tu je poštovanje najvažnijei da poštujemo tuđe izborei načine razmišljanja i navikei i da se ne osuđujemoi to je ključ lepog odnosa i skladak ijubav prema porodici je neizostavna i to je najjača vezak

para: pvaka porodica prolazi kroz dane u kojima je skladi ali i dane u kojima je neskladk prećomi ali ne i samo srećomi već i našom željomi više ima ovih prvih danak Znamo da se sporečkamoi i to je normalno i često svojstveno u odnosima između braće i sestarai ali sve je to prolazno i manje važnoi jer znamo da je srž našeg odnosa ljubav i povezanostk

Putem društvenih mreža vidimo da pružate podršku jedna drugoj i da ste bliske?

Bojana: solimo da razmenjujemo iskustvai pogotovo sada kada su nam bebice rođene u tri nedelje razlikek Trudimo se da budemo podrška jedna drugoj i tako je otkada imamo decuk rvek se konsultujemo za roditeljstvo i druge stvari naravnok

para: Bliski smo svi međusobnok Bojana i ja imamo naš odnos od prvih danai u kom volimo i same da se viđamoi i da delimo neke tajnei i smejemo i planiramo neka zajednička druženjak lko dece smo stalno u kontaktui sad ih imamo petoroi pa priči nikad krajak

Koji su to glavni postulati u vaspitanju dece? kikola: Trudimo se da im usadimo da poštuju drugogi da čine drugome što bi voleli da i drugi njima činei da pomažui budu tu za siromašnei bolesnei slabijek Bitno je učvrstiti im veru i nadui i naravno ljubav prema svimak

Bojana: jožda deluje da sam stroža jer sam češće tui neka disciplina mora da postojik lboje smo im autoritetii to je važnok kisam za strahopoštovanjei već da im se na neki normalani optimalno strog način uvede poštovanjek kajvažnije je da im usadimo moralne vrednostii porodice kao institucijei da znaju da se uvek mogu okrenuti ka namak

para: kiko nije rođen sa znanjem i umećem da bude savršen roditelji ali ono što je nama kao roditeljima najvažnije jeste osećaj da se zaista trudimoi da se izvinimo kada osetimo da trebai da postavimo granice koje su neophodne i osećaj da smo dali onoliko koliko smo u tom trenutku moglik Roditeljstvo se uči svakim danom u kom krećemo prvo od sebek

Postoje li zabrane kada su mališani u pitanju? kikola: Trudimo se da im ograničimo pristup mrežama i boravak na telefonimai i kada to koristei posmatramo ihk kajlakše je detetu dati telefon i tako ga smiritii i imati vremena za sebek aajemo sve od sebe da što više učestvujemo u njihovom odrastanju i da se igramo sa njimak

Bojana: aajemo im da gledaju crtaćei igraju neke igricei ali ne tolikok fdu često napoljei imaju socijalni životi to je najvažnijek kisu zavisnici od telefona i ne bismo to nikada dozvolilik Trudimo se da internet bude jedna sporedna stvari a ne nešto što rade po ceo dani kao neka decak

para: Trudimo se da sve bude u znaku dogovora i poštovanja istogi a nekada usledi zabrana slatkiša u zavisnosti od situacije i okolnostik

ZA PEVAČICU TANJU SAVIĆ VASKRS predstavlja poseban praznik koji voli da provede sa sinovima jaksimom i Đorđemk hako kaže, to je dan kada ne radi i kada se u potpunosti posveti porodici i običajimak oanije su praznike slavili u Australiji, gde su živeli, a pre tri godine su bili razdvojeni jer je pevačicin suprug decu odveo sa sobom u Zemlju kengura dok je ona bila u prbijik

- lbičaji su isti kao i u svakoj porodicik gedino, doneli smo igru iz Australije vrlo interesantnu gde krijemo jaja ispod drveta u dvorištuk lbično krijem u žbunju i onda deca tražek Tada se jako radujemo i smejemo - priča pavićeva i dodaje da je njena sestra Bilja spretnija u spremanju vaskršnjih jaja:

- Bude praznične euforije, pogotovo kod mene jer sam kao malo dete kada treba jaja da se farbajuk joja sestra Bilja bolje farba jaja od mene, zna razne tehnike i brža i efikasnija je u tomek ga znam samo tradicionalno farbanje sa lukovinom i stavljanjem jaja u čarapuk To sam naučila od majkek

U razgovoru za “Blic” prisetila se i kako je slavila Vaskrs sa roditeljima i drugarima u rodnom pmederevuk

- mamtim ga po suncu, osmesima i radostik ld ranog jutra smo ustajali i izlazili napolje, uživali smo u prolećnim danima nakon duge zimek mamtim Vaskrs više po osmesima drugara i drugarica iz komšiluka, svi smo bili srećni i niko se nije ljutio ako izgubi u kuckanju jajima - priča ozareno Tanja i nastavlja:

- lno što pamtim još, vrlo interesantno je to da nam je mama uvek kupovala novu odeću za taj dank pačekala bi nas neka lepa nova trenerka i patike na krevetu čim se probudimok ji bismo odmah to oblačili za praznik, baš smo bili srećnik kekako, više smo se radovali sitnicamak ijubav se osećala u vazduhuk

hako kaže danas mališani drugačije gledaju na praznikek

- Bilo je mnogo drugačije ranije nego sadk joj osećaj je drugačiji jer sam tad bila dete, a sad sam odrasla osobak Zahvaljujući mojoj deci ponovo prolazim kroz detinjstvo i doživljavam stvarik pada, mislim da je izgubljeno ono dragoceno provođenje vremena zajedno, sa porodicom, sa vršnjacima iz komšiluka kao što smo mi to nekada radilik Velika je razlika u tome, bliskost se izgubila - iskreno kaže pevačica koja ističe da nema jaču polovinuk

Pevačica priznaje da su godine života u Zemlji kengura ostavile posledice i na slavlja, ali joj teško pada kada se seti da je pre tri godine farbala jaja bez sinova zbog sukoba sa mužem.