PRAZNICI OKIDAČ ZA BRUTALNO NASILJE NAD ŽENAMA!?

Nasilje u porodici i nasilje nad ženama nisu zaobišli ni uskršnje praznike, kada je zabeleženo više brutalnih slučajeva napada, od kojih su se čak tri desila u istom danu!

Samo dan posle Uskrsa, policajci su u Bečmenu, Boru i Surčinu uhapsili trojicu muškaraca koji su osumnjičeni za surovo nasilje nad ženama, svega nekoliko dana kasnije u Kladovu je uhapšen muškarac koji je udarao i gušio bivšu suprugu.

NASILJE TOKOM PRAZNIKA SVE ČEŠĆE

- Za praznike je simptomatično da imamo porast nasilja. Godinama već evidentiramo porast nasilja u situacijama tokom i posle praznika, o tome stalno pričamo. Znate, porodice su na okupu, tu se više i pije i troši, bahati. Onda, kada ti praznici prođu, kada se svedu računi i kada se vidi da para nema i da je potrošeno ono što je trebalo i što nije trebalo, krenu svađe - kaže za “Blic” Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće.

Ona objašnjava da muškarci tada obično optužuju žene za manjak novca i da su one krive što je do toga došlo.

- Tada dolazi do mnogo većeg broja nasilja nad ženama nego što je to običnim danima. To je pojava koja nije nova i koja je nažalost i ove godine vrlo prisutna jer je veliki broj žena bio povređen baš tokom uskršnjih praznika - upozorava sagovornica “Blica”.

OD POČETKA GODINE UBIJENO 11 ŽENA

Kako dodaje, to nažalost nije nešto što je novo.

- Mi od početka godine već imamo 11 ubijenih žena, a nasilja ima na sve strane. Žene su najviše pogođene tim nasiljem, hvala bogu pa u ovim slučajevima nije bilo smrtnog ishoda. Mi imamo samo podatke o ženama koje se nama obrate i koje nas zovu ili neposredno dođu na razgovor. Taj broj svakako jeste veliki, ali broj žrtava je daleko veći. To je strašno - kaže direktorka Sigurne kuće.

Dodaje da dobar deo nasilja nad ženama nije

Porodice su tokom praznika na okupu, više se pije i troši. A kada se svedu računi i vidi da nema para, kreću svađe, kaže Vesna Stanojević

Srećom, tokom praznika nijedan slučaj nasilja nije završen tragično. Od početka godine 11 žena je ubijeno od muževa, bivših partnera, rodbine...

Za žene koje imaju iskustvo nasilja, praznik donosi rizik od dalje eskalacije, kaže Jovana Markulić

evidentiran.

- Žene koje trpe nasilje se plaše da dođu u Sigurnu kuću jer svaka kaže “A šta ću ja posle, gde ja da se vratim i kako da se vratim?”. Ona zna da je ta porodica ili sredina u koju se vraća neće primiti ili će je primiti na potpuno drugi način. Žene se plaše, ugrožene su i materijalno, i sociološki s obzirom da živimo u društvu gde se ženama manje veruje - kaže ona.

NIKAD NIJE BILO OVAKO BRUTALNO

Kako dodaje, uvek se postavlja pitanje da li je to uvek ovako bilo, i da li se nešto promenilo u odnosu na raniji period.

- Imam i veliko iskustvo i prilične godine. Sećam se kada se to nasilje nije prijavljivalo na način kako to sad biva. Sada mi o tome na ovaj ili onaj način pričamo ili pišemo i vodimo razne evidencije. Naravno tu su mediji koji su vrlo bitni u celoj ovoj priči, ali ja mislim da je nasilja uvek bilo, ali da nije bilo ovako brutalno kao što je to sada slučaj. Mi sada imamo najbrutalnije oblike nasilja. Samo pođite od toga koliko dece strada. Ja se ne sećam u svom životu da je ovoliko dece bilo žrtva nasilja od strane i svojih roditelja, staratelja i raznoraznih drugih ljudi i okruženja, a da ne govorim o pedofilima i o klasičnom nasilju u porodici - govori Stanojević.

PRAZNICI SU UVEK VISOKI RIZIK

Eskalaciju nasilja tokom praznika potvrđuje i Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra.

- Za žene koje imaju iskustvo nasilja taj period praznika predstavlja rizik od dalje eskalacije. Konzumacija alkohola u tom periodu nije uzrok nasilja, već povod koji otklanja te kočnice i dovodi do toga da se nasilje lakše počini. Nasilje postoji i u okviru vanbračnih i bračnih zajednica. Nama se žene najčešće javljaju kada nasilje prođe, kada mogu da budu same i pobegnu od nasilnika, pa makar i na posao - kaže za “Blic” Jovana Markulić.

Ona je objasnila da je od 2017. godine kada se počelo sa primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici tek malo bolja situacija.

- Policija može kada im žene žrtve nasilja prijave nasilje da izrekne hitne mere nasilniku u trajanju od 48 sati. A te mere se potom mogu produžiti na 30 dana. Za tih 30 dana može se desiti da nasilnik dobije zabranu prilaska i kontaktiranje žrtve ili da nasilnik bude izmešten iz tog smeštaja bez obzira čije je vlasništvo u pitanju.

ŠTA POSLE IZLASKA IZ SIGURNE KUĆE?

Ističe da je važno je da se nasilje prijavi institucijama jer se samo na taj način trajno mogu zaštiti žene i sankcionisati nasilnici, ali upozorava na nedostatke.

- Naš sistem nema tu uslugu za žene za to šta će biti kada izađu iz Sigurne kuće, tu postoji prazan hod. Očekuje se od žene da dok je u Sigurnoj kući sredi svoj život, pronađe posao i mesto stanovanja. Žene prosečno ostaju u Sigurnoj kući do šest meseci, nekada i nešto više, a to je svakako kratak period da se bilo koja osoba, a posebno žrtva nasilja, osnaži, izađe iz nasilja i počne da živi potpuno