ARSENALU PRIJA APRIL
Prisećamo se svih situacija kad su „tobdžije” u četvrtom mesecu bile prve na tabeli.
Arsenal je u aprilu na čelu Premijer lige prvi put otkako je otišao s „Hajberija“, starog, čuvenog, ali i malog stadiona. U eri „Emirejtsa“, to se još nije dogodilo. Zbog toga smo odlučili da se prisetimo pet poslednjih slučajeva kad su „tobdžije” bile prve u četvrtom mesecu.
SEZONA 2003/04.
Svaki navijač Arsenala dobro zna kako je završila ova nezaboravna sezona. Vengerovi izabranici su bili na vrhu sredinom februara i ostvarili devet uzastopnih pobeda tokom naredna dva meseca.
Remi 1:1 kod kuće protiv Mančester junajtedom prekinuo je taj niz, ali ih je održao neporaženim i pomogao da zadrže udobno vođstvo u aprilu.
Remizirali su polovinu od svojih poslednjih osam utakmica, ali su komotno bili prvi sa 11 bodova više od Čelsija Klaudija Ranijerija.
SEZONA 2002/03.
Arsenal je proveo više nedelja na vrhu tabele, nego bilo koja druga ekipa tokom sezone 2002-2003, uključujući kontinuirani period od novembra do početka aprila, ali je završio kao drugoplasirani.
Doduše, moglo je tako nešto da se nasluti i pre toga. Remi 1:1 u gostima kod Aston Vile bio je četvrti put u pet tadašnjih gostovanja da je izgubio bodove.
Sledeće nedelje, nerešen rezultat od 2:2 kod kuće protiv konačnog šampiona Mančester junajteda pokazao se odlučujućim, dok je poraz 2:3 na Hajberiju od Lidsa koji se borio za opstanak početkom maja bio poslednji ekser u kovčeg sna koji se zvao titula.
SEZONA 2001/02.
Čudno je pomisliti da je Arsenal bio čak četvrti u januaru kad je uzeo titulu 2001-2002.
Posle Božića je, međutim, uspeo da ostane neporažen i u velikom stilu osvoji titulu u Premijer ligi pobedom u svakom od poslednjih 13 mečeva.
Čuveni gol Silvana Viltora na Old Trafordu pretposlednjeg vikenda sezone to je i potvrdio, ali je Arsenal celog proleća zaista izgledao kao šampion, čega se mnogi stariji poštovaoci engleskog fudbala sigurno i sećaju.
SEZONA 1998/99.
Sad smo već u prošlom veku. Jedna pobeda u prvih pet utakmica i još jedna sumorna serija u novembru i decembru učinili su da izgleda kao da će Arsenal imati užasno težak zadatak da zadrži titulu Premijer lige u svojim vitrinama.
Ali Vengerovi momci su pokazali karakter, oporavili se i postepeno su počeli da smanjuju bodovni jaz između sebe i Mančester junajteda.
„Tobdžije” su izgledale kao da su uništile Junajtedov san o trostrukoj kruni u aprilu dok su nizali pet pobeda i preskočili ih na prvom mestu, a onda je usledila i pobeda u gostima od 3:1 u derbiju severnog Londona, koja ih je dovela do čeone pozicije pred poslednja dva meča.
Ali opet taj Lids. Tada veoma snažna evropska ekipa imala je drugačije planove. Poraz Arsenala od 0:1 na Eland roudu doveo je do zaostatka za „crvenim đavolima”, a poraz i dalje boli sve navijače ovog kluba više od dve decenije kasnije. Bio je to jedan od onih istorijskih, nikad prežaljenih trenutaka.
SEZONA 1997/98.
Pobedom od 5:0 nad Vimbldonom 18. aprila, Arsenal je prestigao Mančester junajted i zauzeo dospeo na prvo mesto prvi put od jeseni.
Dalje pobede nad Barnslijem, Derbijem i Evertonom obezbedile su klubu prvu titulu u eri Premijer lige. Izgubili su poslednja dva meča (0:4 u Liverpulu i 0:1 u Birmingemu od Aston Vile), ali to nije bio razlog da se odloži veliko slavlje.
Navijačima Valjadolida nije jasno kako su njihovi ljubimci slavili u Viljarealu, iz koga su doneli tri boda. Naruku im ide činjenica da na „Zorilju“dolazi Đirona koja se relativno obezbedila i igrači neće ići „glavom na kopačku”
Sevilja sigurno neće biti na mestu koje je planirala, ali je bar sve rasterećenija, a po neke klubove može da bude i kobna. Mogla bi da iskoristi šok u kome se nalazi Viljareal zbog poraza od Valjadolida, čime je prekinuta odlična serija