MOJA MISIJA JE BORBA ZA KLASIČNU UMETNOST
U srcu starog Beograda, na Kosančićevom vencu, 20. aprila u galeriji „art for all“otvorena je izložba „U potrazi za arkadijom“slikara Ognjena Mirkovića.
Među brojnim posetiocima i poštovaocima rada ovog mladog umetnika, obraćajući se prisutnima, Marija Milošević, direktor galerije „art for all“, rekla je da je galerija pokrenula projekat „Moja prva samostalna izložba“kako bi se mladim umetnicima poput Ognjena pružila prilika da prvi put samostalno prikažu svoje radove.
- Ognjen je izabran na konkursu i polažemo velike nade u njega kao umetnika. Klasični pejzaž gotovo da je iščezao iz standardnih postavki i on ovaj likovni izraz vraća na velika vrata, kroz tradicionalne tehnike slikarstva - ulje na platnu i crtež. Izložba ima simboličan naziv, kao i sva dela. arkadija je u antičkoj Grčkoj bila mesto idilične prirode i osećanja smirenosti. Kroz istraživački rad, Ognjen traga za arkadijom i ovde nam je predstavlja na svoj način - rekla je Miloševićeva.
U razgovoru sa Ognjenom Mirkovićem saznajemo da se u detinjstvu njegov talenat za slikarstvo očitavao kroz drugačije vidove likovnosti.
- Prvo je to bila ulična umetnost, kasnije crkvena. Kako sam s vremenom otkrivao nove pravce i umetnike, spontano sam krenuo putem onoga što zovemo klasična umetnost, koja podrazumeva štafelajsku sliku, crtež. To je medij u kome se osećam komforno, ali je istovremeno to i polje istraživanja i izazova. Zapravo, sliku doživljavam i kao izazov i kao eksperiment jer ona nikada ne može prestati da postoji. Svaki izraz je autentičan i vredan poštovanja ako je urađen iskreno.
Za mene je pojam lepote ono što su stari Grci nazivali kalokagatija - udruženost onoga što je lepo sa onim što je dobro. Cilj umetnosti jeste da ulepšava život, da ga opisuje, proširuje vidike, kao jedna od duhovnih disciplina. Osećam atak na klasičnu umetnost i moja životna misija je da se borim za nju - kaže slikar.
na belim zidovima galerijskog prostora izloženi su veliki formati koloritnog pejzaža šuma i planina.
- Fokusirao sam se na predele Srbije - da predstavljam njene lepote, prirodne fenomene i retkosti. Ta tema je inače zapostavljena na domaćoj sceni, kako kroz istoriju umetnosti tako i trenutno. Mi svet doživljavamo kroz slike i one su jednako bliske kao pesma ili pisana reč. Domaćini izložbe dali su mi odrešene ruke. Tematika nije bila uslov za izlaganje, a ovo što sam predstavio neki je presek i najbolje od svega što imam i čime sam se bavio od završetka fakulteta pa sve do danas - priča Ognjen.
na pitanje da li su slike pejzaža nastale u prirodi, Mirković objašnjava:
- Obično odem na neko putovanje u prirodu i tamo fotografišem pejzaž. Trudim se da taj utisak prenesem na rad. Moram priznati da nisam bio na svim lokacijama, poslužio sam se i drugim fotografijama. Moji radovi su lična impresija, sebe doživljavam kao savremenog impresionistu koji ima jednostavan pogled na umetnost, koju doživljavam kao radost života i polje neograničenih mogućnosti. Slikam Srbiju jer sam jako vezan za nju i volim je. na mojim delima dominiraju motivi istočne Srbije iz razloga što je taj deo zemlje najmanje istražen, najmanje poznat, možda i najmanje naseljen, tako da svoje radove vidim kao angažovane u smislu predstavljanja prirodnih lepota naše zemlje, a ujedno su i ekološki angažovani u smislu zaštite životne sredine.
NA MOJIM DELIMA DOMINIRAJU MOTIVI ISTOČNE SRBIJE IZ RAZLOGA ŠTO JE TAJ DEO ZEMLJE NAJMANJE ISTRAŽEN I NAJMANJE POZNAT
ZA MENE JE POJAM LEPOTE ONO ŠTO SU STARI GRCI NAZIVALI KALOKAGATIJA - UDRUŽENOST ONOGA ŠTO JE LEPO SA ONIM ŠTO JE DOBRO
Koliko je školovanje uticalo na vaš likovni izraz?
- Završio sam Fakultet likovnih umetnosti u klasi profesora Branka Rakovića. Pejzaž nije bio prvobitno u fokusu mog interesovanja. Tek na četvrtoj godini studija počinjem ozbiljnije
da se bavim pejzažom i neki od tih radova su i ovde izloženi. Promenio sam više profesora na akademiji, tako da nisam imao jak uticaj nijednog od njih, ali sam od svakog nešto usvojio. Bio sam u klasi Gordana nikolića, anđelke Bojović i Radomira Kneževića, tako da sam ponešto naučio i od starije generacije profesora – kaže ovaj mladi slikar.
Izložba se zove „U potrazi za Arkadijom“, za čim ste tragali, da li ste to našli ili je potraga tek počela?
- Potraga je tek počela. „U potrazi za arkadijom“je neki moj kredo. Izložba je pokretač svega toga, taj naziv je načelno neka ideja koju mogu da primenim na svaki predeo koji slikam. Spontano je došao, arkadija je u izvornom značenju idealizacija prirode i ona se u mojim radovima nekada može nazvati arkadijom u smislu idealnog, fantastičnog predela, uživanja, izobilja, a nekad ću u toj potrazi naići na devastiranu prirodu, sa apokaliptičnim predelima. Portret prirode za mene je neograničeno polje stvaranja koje ponekad idealizujem. Bilo je sumnje u izboru motiva, ali sam shvatio da je taj motiv dostojan slikanja, da je neiscrpan izvor mogućnosti. Prepoznao sam svoje slikarske sklonosti i ova izložba je početak, a naziv „arkadija“sigurno će se ponoviti i na mojim budućim postavkama
- priča Mirković.
Šta umetnik uči o sebi dok slika?
- Postoje dva tipa slikara: jedni koji predstavljaju spoljašnji, vidljivi svet i drugi koji predstavljaju unutrašnji univerzum. Spadam u prvu grupu. Umetnik se rađa, ali je rad na sebi 99 procenata, a talenat je samo jedna mogućnost. Umetnost je zapravo unutrašnja borba u umetniku jer izazov beline platna koju treba ispuniti jeste suočavanje sa samim sobom. nekad se osećate usamljeno, a nekad ste najsrećniji na svetu.
Slika je zabeležena energija, zato joj se mora pristupiti optimistično. Citirao bih jednog od mojih omiljenih slikara, Petra Omčikusa: „Svaka slika je čudo“. Volim iskrene ljude pa tako i iskreno slikarstvo koje ne pretenduje da bude moderno.
Danas možete slikati sve, samo je bitan način kako ćete to raditi. Teme su večite, čovek živi u prirodi, putuje, sanja… samo se kontekst menja – kaže Ognjen.
OGNJEN MIRKOVIĆ ROĐEN JE 1994. U BEOGRADU. GODINE 2013. ZAVRŠIO JE 15. BEOGRADSKU GIMNAZIJU I UPISAO FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, ODSEK SLIKARSTVO. MASTER STUDIJE ZAVRŠIO JE U KLASI PROFESORA BRANKA RAKOVIĆA 2018. GODINE
Svaki slikar ima likovni izraz po kome je prepoznatljiv. Šta vas izdvaja od drugih?
- Trenutno se osećam usamljen u slikanju pejzaža jer kod nas nema mnogo takvih umetnika. najbliži su mi impresionisti. U Rusiji ima umetnika koji neguju pejzaž i oni su mi inspiracija. Shvatio sam da jedino mogu biti autentičan kad radim nešto neobavezno i iskreno. Cilj mi je da inspirišem druge da se zagledaju u Srbiju, da stvorimo reprezentativne slike naše lepe domovine – priča Mirković.
Formati su veliki, dok sam gledala predele osećala sam se kao da sam u toj prirodi. Koliki fizički napor iziskuje rad na slikama ovih dimenzija?
- Veliki formati imaju za cilj ambijentalnu komponentu, da vas dimenzijama uvuku u prostor slike. Veliki formati su izazovni, traže vreme, odricanje, fizički trud, glavobolja za umetnika je njihov transport ili mesto za držanje. Pejzaž kao tema traži veliki format. Može se on slikati i kao minijatura, ali ovako na jači način prikazuje ono što umetnik želi. Zajedničko za slikare pejzaža jeste da je to neki vrlo ličan osećaj, intimistički pristup, i ta tema jeste ono što povezuje sve umetnike bez mnogo reči. a jedina istina je da se pejzaž slika isključivo iz ljubavi prema predelu poručio je Mirković.