SUMNJA SE DA JE „ATENTAT NA PUTINA“LAŽNA OPERACIJA

Snimak drona koji eksplodira iznad Kremlja – centra ruske moći i simboličnog srca nacije – izazvao je talas optužbi koji se proteže od Moskve do Vašingtona, podstakao teorije zavere na društvenim mrežama i zbunio stručnjake širom sveta. Vašington demantuj

Navodni napad koji se dogodio 3. maja takođe je verovatno izazvao talas ruskih napada širom Ukrajine. Sirene za vazdušni napad oglasile su se u zemlji već iste noći, a lokalni mediji su objavili da su se u ranim jutarnjim satima čule dve eksplozije u Kijevu. Ukrajinska protivvazdušna odbrana navela je da je oborila 18 od 24 drona, a “Gardijan” piše da su delovi repa dve letelice imali natpise “za Moskvu” i “za Kremlj”.

Rusija, naime, optužuje Ukrajinu da je izvela smeli pokušaj atentata na predsednika Vladimira Putina, dok Kijev poriče. Moskva je navodni udar dronovima na Putinovu rezidenciju u Kremlju ocenila kao planirani teroristički čin i pokušaj ubistva predsednika uoči Dana pobede.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin nije bio u Kremlju u vreme napada “ukrajinskih dronova” i da planovi za održavanje parade na Crvenom trgu 9. maja ostaju na snazi. Ali, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski negirao je odgovornost za napad.

- Mi ne napadamo Putina

Dok je Peskov rekao da Putin nije bio u Kremlju u vreme napada, Galeoti ukazuje da je poznato da ruski predsednik retko ide tamo

ili Moskvu, borimo se na sopstvenoj teritoriji – rekao je on.

Najbliži saveznik Kijeva, Vašington, pokušava da verifikuje ruske optužbe. CNN piše, pozivajući se na izjavu neimenovanog američkog zvaničnika, da Ukrajina “ukoliko je zaista bila umešana”, nije upozorila SAD na napad.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da sve što dolazi iz Kremlja treba uzimati “sa rezervom”, a u međuvremenu su mnogi stručnjaci ukazali na mogućnost lažne operacije Moskve kako bi svalila krivicu na protivnika. Do napada je takođe došlo u trenutku kad situacija u ratu potencijalno može da se preokrene jer se Kijev priprema za očekivanu kontraofanzivu.

“Ako pretpostavimo da je u pitanju ukrajinski napad, smatrajte to performativnim udarom, demonstracijom sposobnosti i deklaracijom namera – ‘da niko ne misli da je Moskva bezbedna’”, rekao je na “Tviteru” analitičar Mark Galeoti i upozorio da karakterisanje napada kao pokušaj atentata na Putina – što čini Moskva – “igra Kremlju na ruku”.

Mik Malroj, bivši službenik CIA, rekao je BBC-U da Ukrajina pomno prati Putinovo kretanje tako da su verovatno znali da on tada nije bio u Kremlju.

- Rusija je možda fabrikovala ovo da to iskoristi kao izgovor da targetira Zelenskog – rekao je Malroj, dodajući da su to “već pokušavali u prošlosti”.

Zapadni analitičari su ukazali da je reakcija Moskve nakon napada bila veoma koordinisana i doveli u pitanje zašto nije bilo izveštaja o eksplozijama pre zvaničnog saopštenja Kremlja, 12 sati kasnije.

Institut za proučavanje rata (ISW) rekao je da je Rusija verovatno organizovala napad “da donese rat kući i domaćoj javnosti”, odnosno kako bi ukazala na egzistencijalnu pretnju po ruske građane i da se pripremi za širu mobilizaciju.

Peskov je u četvrtak optužio Vašington da stoji iza napada na Kremlj koji je, kako navode, za cilj imao ubistvo Putina. SAD su te optužbe odbacile kao lažne.