Deco, uz vas smo!

Pre nedelju dana u OŠ „Vladislav Ribnikar“na Vračaru dogodio se masakr, kada je učenik ove škole zapucao na drugare i čuvara. Ugašeno je devet života i nažalost, povratka nema. Onima koji su izgubili voljene možemo poslati podršku ljubavi i saosećanja, onima koji su u bolnici želimo da se što pre oporave i vrate svojim najmilijima, dok svima ostalima moramo reći da su mnogo hrabri.

Moramo svima dati dovoljno vremena da zacele svoje rane. Ne smemo zaboraviti da je neko od njih video sve to, drugi je izgubio druga ili drugaricu, treći strahuje da se to ne ponovi, a četvrti želi samo da se probudi iz košmara. Dakle, jasno je da je potrebno vreme, podrška, ljubav, iako oni to imaju, moramo im to reći još jednom, da smo svesni njihovog bola i straha i da nisu sami. Takođe, ne smemo zaboraviti i na svu tu decu koja nisu učenici pomenute škole, a koja su uplašena. I njima treba podrška, zato moramo svi, kao društvo, da stanemo danas uz svako dete, da osluškujemo njegove potrebe, strah, nemire, da mu pomognemo da ispliva i da stane čvrsto na svoje noge bez straha. A da bi se to desilo, moramo da budemo prisutni i odgovorni.

Država, institucije, ali i društvo u celini želi da pomogne i tu je od prvog momenta. Pomoći će svi, zato neka sva ta deca „prebole“ovo što se dogodilo, neka oplakuju svoje drugare koje su izgubili, ostavimo im vremena koliko im je potrebno, jer vreme je ono što radi za njih. Nažalost, za one koji su stradali, vreme je stalo, ostaje samo da ih se sećamo sa puno ljubavi i poštovanja.

Zato, draga deco, nemojte ćutati. Razgovarajte, tražite pomoć, plačite ako vam je lakše i ne stidite se da pokažete emocije. Suze i strah su prirodni i dobri, jer kao što vidimo nije dobro ako ih nemamo i ako ne osećamo ništa jedni za druge. Znamo da ne možete da zaboravite, ali smo sigurni da ćete prevazići i hrabro nastaviti dalje. Svi smo uz vas!

Draga deco, nemojte ćutati. Razgovarajte, tražite pomoć, plačite ako vam je lakše i ne stidite se da pokažete emocije