NAŠE MALIŠANE USVAJAJU STRANCI

Procedura usvojenja deteta traje i ozbiljna je, ali je veći problem to što domaći usvojitelji uglavnom žele zdravo belo dete. Zbog toga se za druge mališane traže usvojitelji u inostranstvu. Statistika kaže da su najviše mališana usvojili državljani Švedske, SAD i Španije.

Gotovo 290 dece u Srbiji čeka usvojenje, dok je u registru potencijalnih usvojitelja skoro četiri puta više parova i pojedinaca. Primera radi, tokom 2022. godine, u Beogradu je usvojeno 23 mališana, a troje je otišlo u druge države.

Kada biološka porodica zakaže, brigu o ostavljenom detetu preuzima država. Domovi za decu bez roditeljskog staranja i hraniteljske porodice, za mnoge su samo privremeni dom do usvojenja.

- Ove godine je u toku jedno, a imali smo već jedno usvojenje, tako da nema pravila, svaka godina donosi nešto drugo, nije to neki broj kao što se uglavnom u medijima priča, ali u svakom slučaju u interesu deteta uvek jeste ako nemamo rešenje u našoj zemlji da to bude inostranstvo - kaže Mirjana Novakov iz Centra za porodični smeštaj i hraniteljstvo.

NE ŽELE BOLESNU DECU

Na usvojenje u drugu državu odlaze deca za koju se, u roku od godinu dana, ne pronađe usvojitelj u Srbiji. To su deca sa smetnjama u razvoju i teškim zdravstvenim problemima, javlja RTS.

- Naše porodice, nažalost, teško prihvataju decu sa takvim problemima. U ustanovi borave deca većinski koja su sa nekim razvojnim smetnjama, tako da nema mnogo dece koja koriste ovaj oblik zaštite, usvojenje. Negde u proseku između pet i sedam dece ode na ovaj oblik zaštite. Prošle godine je recimo otišlo sedam - napominje Zoran Milačić iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj.

Priprema za usvajanje zavisi od samog deteta, njegovog uzrasta i mogućnosti, objašnjavaju stručnjaci.

- Ono što se pokazalo najboljim jeste da detetu kada pokažete fotografije, video-snimke, to jeste nešto što je njemu najpribližnije da shvati i dete ima pravo da zna šta ga zapravo tamo očekuje - navodi Mirjana Novakov, prenosi Javni servis.

Licencirane agencije koje posreduju u međudržavnom usvojenju dužne su da o životu deteta izveštavaju Srbiju tri godine, svakih šest meseci

Na usvojenje u drugu državu odlaze deca za koju se, u roku od godinu dana, ne pronađe usvojitelj u Srbiji. To su deca sa smetnjama u razvoju i teškim zdravstvenim problemima. Naše porodice teško prihvataju decu sa takvim problemima

ŠVEĐANI, AMERIKANCI, ŠPANCI...

Prema Haškoj konvenciji, licencirane agencije koje posreduju u međudržavnom usvojenju, dužne su da o životu deteta u drugoj državi izveštavaju Srbiju tri godine, svakih šest meseci.

- Dostavljaju sve ono što je važno za razvoj deteta, vrlo često dostavljaju nam fotografije, objašnjenje šta su od škole upisali, šta je eventualno od zdravstvenih intervencija dete imalo. To su neke zanimljivosti koje nas interesuju i mi se uvek radujemo ako dete dobro napreduje, a i roditelji vole da se pohvale - kaže Milačić.

Najviše dece bez roditeljskog staranja iz naše zemlje usvojili su državljani Švedske, SAD, Španije, piše RTS. Domaći usvojitelji, s druge strane, retko odlučuju da usvoje dete iz druge države.