OSLUŠKUJTE ŠTA PRIČAJU, ALI I KO SU IM IDOLI

Gde je granica, pitaju se roditelji, između onoga što moraju da znaju i onoga što se smatra privatnošću deteta. Stručnjaci kažu da svaki roditelj koji se bavi svojim detetom, prati njegov razvoj, zna skoro sve o detetu, kao što ima i onih koji misle da sv

Idok oni veruju da je sve u redu, u glavi deteta vlada haos. Period puberteta posebno je osetljiv i tada bi roditelji trebalo da povedu više računa i gde se dete kreće, s kim se druži, kako razmišlja i ko su mu uzori. Ne treba uhoditi dete, ali na neki način roditelj mora ispitivati kretanje i ponašanje deteta.

Faze u pubertetu su različite i variraju od deteta do deteta, neko izražava histeriju, drugo je zaljubljive prirode, treće je nezainteresovano, ali ima i onih koji postaju agresivniji. Ukoliko se roditelj ne uključi i nije prisutan u ovoj razvojnoj i osetljivoj fazi, dete može krenuti stramputicom, što se posle reflektuje kroz društveno neprihvatljivo ponašanje.

ČAS SE SMEJU, ČAS PLAČU...

Psiholog Dragana Ćupurdija u razgovoru za „Blic“kaže da bi svaki roditelj trebalo da „osluškuje“dete i da razgovara s njim, jer se često nakon razgovora otkrije prava pozadina njegovog ponašanja.

- U razvojnoj psihologiji smatra se da deca prolaze fizički i psihički razvoj, pogotovo kad su u pubertetu, čovek ne zna da li je njegovo ponašanje posledica strukture ličnosti ili rada hormona. Čas se smeju, čas plaču, ne znaju ni sami zbog čega, i onda u besu deca izjave svašta. Onaj koji bi trebalo najbolje da poznaje dete je roditelj. Roditelj bi mogao ako vidi promene u ponašanju svog deteta da malo sa njim porazgovara, da vidi s kim se druži, ko su mu idoli, kakav je u školi, pa da sklopi priču. Nekada roditelji nemaju vremena da pričaju, nekada čak pokušaju da pričaju sa detetom pa odustanu - kaže psiholog.

Kako dodaje naša sagovornica, ima roditelja kojima je lakše kada se psiholozi pozabave detetom, što i nije loše u suštini, ali je pre svega najbolje da najpre roditelj „upozna“svoje dete, a rešenje se krije u poverenju i u iskrenim razgovorima.

- Roditelji pre svega treba da pričaju sa detetom, jer se ono možda ne snalazi u školi kako treba a oni to ne znaju, možda ima problem u okruženju, možda pati zbog nekoga ili nečega, to roditelj može da sazna samo ako razgovara. Ono što je bitno je da roditelj bdije nad svojim detetom, ne da bdije u smislu kontrole ili proganjanja, već da osluškuje šta priča, gde ide, šta mu se sviđa, šta mu se ne sviđa dodaje Ćupurdija.

KOPIRANJE VRŠNJAČKOG PRIMERA

Stručnjaci smatraju da je neophodno da roditelj zna s kim se dete druži i kakvo je okruženje. Ukoliko je okružen lošim primerima, vršnjacima koji ne uče, koja su destruktivna, može usvojiti njihove modele ponašanja.

- Vršnjaci jedni drugima daju primere kako da se ponašaju. Roditelj treba da zna u kakvom se okruženju kreće njegovo dete, jer to je možda prelomni trenutak da vidimo da li će na ovu ili onu stranu. Ali, pazite, ako je asocijalno, ako ne voli da se druži to je i te kako alarm da nešto tu nije u redu i da je potrebno da saznate zašto je to tako. Možda

je to dete izopšteno, možda nije prihvaćeno, možda sebe doživljava da je drugačije i bolje i onda imamo tu distance. Roditelj mora ne samo iz bezbednosnih, već i iz svih ostalih razloga da zna okruženje. Nije detetova privatna stvar s kim se druži i gde se kreće, kao roditelj to treba da znate - kaže psiholog Maja Stojanović.

NAČIN NA KOJI DETE RAZMIŠLJA

Još jedan važan segment „upoznavanja“deteta je tačno znati kako ono razmišlja po svim životnim pitanjima. Da li je saosećajno, da li je zainteresovano za okolinu, školu, učenje, društvo, hobije, kakva su njegova shvatanja sveta.

- Važno je znati koliko je

dete emocionalno inteligentno, koliko je otvoreno ili zatvoreno prema svetu. Da zna roditelj kada se desi neka situacija na koji način će reagovati. Mnogi roditelji, iznenadili biste se kada bih vam rekla da ne poznaju svoju decu. Oni veruju da su oni savršeni, dok imaju potpuno drugačije stavove od onih za koje se zalažu roditelji. Dakle, ako ne poznajete svoje dete dobro, ako ne možete da predvidite njegovu reakciju, onda može biti problema dodaje Stojanovićeva.

POSTOJI MAGIČNA REČENICA

Ukoliko ima određenih problema, bilo u školi, na ulici, na društvenim mrežama, ili bilo gde, vi kao roditelj to morate da znate.

Ukoliko vam veruje, ono će vam samo reći, ukoliko se dete plaši da vam kaže, onda će u sebi taložiti stres.

- Postoji jedna magična rečenica za roditelje „šta god da se desi, meni možeš reći sve“. Znači, bilo da je lepo ili ne, roditelj je taj koji mora da bude dostupan detetu za razgovor. Ako dete ne zna gde će i kome će se požaliti, ako pre otrči kod drugarice koja je nezrela takođe, i ko zna kakav savet može dobiti, onda ulazimo u začaran krug. Najbolje je da vam dete veruje. Ponekad morate sami to da saznate, a to ćete uraditi tako što ćete upoznati prijatelje i od njih pribavljati informacije - dodaje naša sagovornica.

ŠTA PRETRAŽUJE NA INTERNETU

Deca danas slobodno koriste internet jer taj “amin” su dobili upravo od roditelja. Mnoga deca nemaju kontrolu da sadržajem koji gledaju, a u zavisnosti od godina može doći do zabune u dečjem razvojnom sistemu.

- Svašta pretražuju, igraju agresivne igrice, koriste društvene mreže, sve je slobodno... Ako vi kao roditelj uzmete telefon ili tablet i vidite da se on interesuje za neku tinejdž-zvezdu, pretražuje erotske sadržaje, to je u redu, jer ranije kada nije bilo interneta mladi su to isto radili ali listajući časopise svojih roditelja. Ali ako vidite da njega zanimaju agresivni sadržaji, kako da puca, kako da nekoga prebije, ili još gore, onda morate reagovati. Dovoljno da je da samo jednom bacite pogled na njegove pretrage i sve će vam biti jasno - zaključuje za „Blic“psiholog Maja Stojanović.

„UPOZNA“SVOJE NAJBOLJE JE DA RODITELJ U POVERENJU A REŠENJE SE KRIJE DETE, RAZGOVORIMA I ISKRENIM