U (NE)CIVILIZACIJI PRONAŠLA SMISAO
Svetlost pozornice i aplauz publike
kao balerina zamenila je rikom krava i hodanjem po oštrom kamenju, ponekad i preko 20 kilometara. Izlasci i neprospavane noći postali su prošlost kada je spoznala svoje unutrašnje ja i krenula put njega prvo na Bali, a potom u Indiju. Danas, kako kaže, oslobođena stega materijalnog sa osmehom korača između Indije i Srbije sa novim imenom - Eka.
Po profesiji balerina, po definiciji čovek, Eka Prema Shakti (24) je rešila da ostavi iza sebe takav život, i da nakon toga što je primila hinduizam i dobila indijsko ime, nastavi svoj život u skladu sa svojim unutrašnjim i prirodom.
Kako kaže, staro ime sa kojim je rođena pre 24 godine u Novom Sadu nije važno za priču. Jer, kao i većinu mladih, mamio ju je život, svet u kojem su prednjačile materijalne stvari, putovanja na mondenska letovališta, dizajnerske stvari, alkohol... Dok pričamo o njenom prošlom životu u Srbiji, nijednog trenutka se u glasu ne naslućuje seta, pa ni želja da se vrati starim navikama, pa čak ni baletu koji je godinama učila i sa kojim se poklanjala pred burnim i frenetičnim aplauzima publike.
PRETHODNI ŽIVOT
Na početku razgovora ističe da je život koji je vodila do svoje 19. godine bio isprazan, okrenut ka materijalnom i poročnom. Danas živi u skladu sa sobom, piše knjige, vodi blog na društvenim mrežama i snima dokumentarne filmove. Pa ipak, pre samo pet godina, taj film je bio iz skroz drugačije priče.
- Prošla sam deo materijalnog života, radila sam u austriji u noćnom klubu, imala burnu, strastvenu vezu, pila sam dosta alkohola... Nakon austrije, shvatila sam da me novac ne ispunjava, a zarađivala sam mnogo i nisam znala šta ću sa njim. Bilo ga je više nego što sam mogla da sanjam. Jednostavno, to me nije ispunjavalo, shvatila sam da sam bila non-stop pijana, da sam psihički posrnula, da nisam srećna, da nisam stabilna i da ne mogu više da imam toksične veze - otvoreno će ona na početku razgovora za “Blic”.
Pitanja ko je, šta je, u čemu je svrha života, pa čak i gde idemo nakon smrti, počela su sve više da je muče. Upravo tada je rešila, kako kaže, da uroni u sebe. taj deo života zbog koga je prvo otišla na Bali, sažela je tokom razgovora u jednu reč - pakao. Upravo zbog toga lek je, kako je rekla, bio u potrazi za sobom. Nažalost, roditelji se nisu baš slagali sa tom njenom odlukom.
- Roditelji su teško to prihvatili, nisu se slagali. Bilo koje dete koje nije kontrolisano, ne paše nijednoj porodici. Nijedan roditelj ne želi da čuje kako mu dete ide van formalnog načina života. tamo si na kraj sveta, nećeš imati nekog svog - tako nekakvi komentari. Što nije bilo istina, jer, primera radi, na Baliju sam imala više prilike da zaradim novac nego ovde. to nije pusto ostrvo - priča ona.
PRVO BALI, PA INDIJA
Uprkos molbama da to ne radi, nije odustajala od svog cilja. Kako kaže, majka je bila najglasnija u tome da ne čini tako radikalni životni potez.
- Ja nisam htela da odustanem od svog puta kojim sam krenula, da bi se moja mama bolje osećala, da nema nervne slomove. Rekla sam joj, dobijaćeš nervne slomove, ja ti nisam kriva, sama ih sebi prouzrokuješ i prestaće kada budeš počela da veruješ. Imamo telefon, čujemo se svaki dan, nema potrebe da praviš dramu - iskreno govori Eka.
Da će jednoga dana makar posetiti Indiju, naslućivalo se još iz njenog detinjstva, jer, kako nam priča kroz smeh, bila je fascinirana tom zemljom, stalno sa željom da je u nekom periodu života i poseti.
- ceo život sam želela da posetim Indiju i nikada nisam znala zašto i to je bio glavni razlog. ta neka radoznalost, ili kako da je već nazovem. Rekla sam: “Hajde, da vidim zašto me od celog sveta privlači Indija”, a znala sam šta me tamo čeka, da je prljavo i da ume da bude nebezbedno za žene - priča ona.
Danas, kada joj se ta želja ispunila, živi u Radakuntu, mestu pored vrindavana, centra Hare Krišne. Za tekovine prošle sebe, ponovo naglašava da joj ništa iz tog dela života ne nedostaje, pošto je bila sklona preterivanju. Paradoks, otkriva, u vreme kada je ljudima delovala najsrećnija, gušila se u sebi.
- Ne nedostaje mi ništa. Nakupovala sam se svega, čak i kada počnem da razmišljam o tome, setim se one nemoći, beznadežnosti u kojoj sam radila i gledala da zaradim. I onda odeš u tržni centar i kupuješ neke stvari, a nisi srećan. Po nekom pravilu, kupiš sebi nešto i to te drži deset minuta, a sutra sve ponovo. Sve samo ide ka skupljem, od stvari do kuće, automobila. Ovde me sreća drži stalno, a nemaš nikakve uslove. Mogu ja da živim kod mame u Frankfurtu, bilo gde u Srbiji, ali svuda je prazno. Sreća je ovde - kaže ona.
ZNAK IZMEĐU OBRVA
Inicijacijom, za koju kaže, nije imala baš strpljenja da sačeka, dobila je ime Eka. tom prilikom, kako kaže, svet u koji je zakoračila, postajao je sve dublji i duhovniji.
- Duhovno ime se dobija od gurua, moraš da imaš duhovnog učitelja da bi dobio ime. Kada ga dobiješ, dobio si inicijaciju, znači ušao si u nešto što praktikuješ, da li je to joga ili neka religija, ti si ušao u duhovni put. Ja sam dobila ime od svog duhovnog učitelja. taj porces ide uglavnom kada on proceni da si spreman. a ja sam oduvek išla kroz život navrat-nanos, nisam neko ko poštuje pravila i norme, što se ispoljilo i tu. Rekla sam mu: “vidi, ova žena, meni se baš sviđa njeno ime, kako ja da ga dobijem?” On se samo nasmejao i dobila sam inicijaciju - priseća se ona kroz smeh.
Sa inicijacijom, imenom ide i bindi, znak između obrva. Upravo to privlači pažnju u Srbiji, isto koliko i u Indiji njena lepa spoljašnjost, bleštavi osmeh, kao i boja kože.
- Ljudima je uvek čudno. I u Indiji i u Srbiji. Navikla sam, svuda gledaju, ne uklapam se ni u Indiji sa belom puti, sa pirsinzima, a ovde
ŽIVOT KOJI JE VODILA DO SVOJE 19. GODINE BIO JE, KAKO KAŽE, ISPRAZAN I OKRENUT KA MATERIJALNOM. SHVATILA JE DA NIJE BILA SREĆNA I ODLUČILA DA KRENE U POTRAGU ZA SOBOM
sam im čudna zbog bindi (crvena tačka između očiju). U Srbiji sam slobodna, jer znam da će mi neko retko kad prići na ulici i nešto reći. Nisam primetila ni da komentarišu, možda iza leđa, ali ovako ne. U Indiji je već malo drugačije, vole da priđu, da pipnu, ali sam naučila da se snalazim u takvim situacijama - iskreno će ona.
LEK ZA DUŠU
Da bi sebe dodatno zaštitila, vodi računa o odevanju, jer kako kaže, ako se ponašaš u skladu sa njihovim pravilima, manja je verovatnoća da ćeš imati neku vrstu neprijatnosti.
- Ako se obučeš prikladno, ne mora da znači u sari, i ako se najnormalnije ponašaš - ne zuriš i ne privlačiš pažnju na sebe, bezbedan si. Sigurniji si kad si u društvu nekoga muškarca, ali kad si sam, moraš biti obazriv - iskreno će ona.
Za sam život u Indiji, ističe da je teško objašnjiva zemlja u koju po dolasku, jednostavno moraš da se zaljubiš, iako ti se to na prvi pogled ne čini mogućim.
- Nije mi bilo teško, jer kada se gleda sa materijalnog aspekta kako izgleda našim čulima, drugačije je. Indija nosi sa sobom neku nit duhovnosti, zbog koje smo ovde i ja i mnogi drugi, koji su isto došli kao turisti a ostali smo. Jer baš u toj necivilizaciji nalazi se nešto mnogo dublje, nešto što te tera da pristaneš na neuslove, počeo si toliko da se prilagođavaš da ti nije ništa bitno. Ni udobnost kreveta, ni voda, da li ćeš da se kupaš toplom vodom ili hladnom, čak i u reci. Jedino što ti je bitno jeste da si na tom izvoru, gde ti se duša hrani, a ti toga nisi svestan - priča Eka, gotovo u jednom dahu.
PIŠE KNJIGE, SNIMA FILM...
U Indiji ipak ne sedi skrštenih ruku. Naime, za protekle dve godine napisala je dve knjige, pri kraju je i treća, vodi blog pod imenom “Eka Prema Shakti” a započela je i rad na dokumentarnom filmu. Prva knjiga “Vrati se sebi” izdata je 2021. godine, dok je druga “Dnevnik putovanja: Indijom do sebe” izdata 2022. Kako kaže, obe su praktičan vodič za opraštanje kako sebi, tako i drugima, te i onom najbitnijem pronalasku ljubavi prema sebi.
- Ovde se bavim dokumentarnim filmovima, pišem knjige i kolumne. Dosta sam okupirana time, evo, sada završavam treću knjigu. Takođe, svakodnevno radim na snimanju dokumentarnih filmova. Upoznala sam ženu iz Evrope, koja je došla ovde pre 40 godina i danas ima 2.000 krava. Ona je imala hrabrosti da tada dođe sama i da ostane u Indiji, mene to fascinira - priča Eka, dodajući da je do sada proputovala dosta zemalja sveta, ali da ono što je doživela u Indiji, ne može da se meri ni sa čim.
Naredni period planira da posveti životu na Istoku, u Indiji i na Baliju, dodajući kako ne veruje da će se u skorije vreme vraćati u Srbiju. Ono što nas je na kraju ipak više zanimalo, jeste ko je Eka danas i kakva su njena razmišljanja.
- Eka je duhovno biće koje traga za istinom. Nije bila zadovoljna životom koji je volela, nije bila zadovoljna načinom života koji joj se nametao, nije želela da radi nešto što ne voli od devet do pet, nije želela da mora da završi fakultet, da se uda, da rađa decu. Eka je jednostavno nastala kada je digla ruke od svega toga i kada je počela da ide za sobom. Nije imala mogućnosti, ali snašla se, našla je svetlo, poentu - zaključila je Eka Prema Shakti na kraju razgovora za “Blic”.