DEČAK-UBICA BIO OKIDAČ ZA TALAS DEČIJEG NASILJA

Čitava serija nasilja mlađih od 14 godina Srbija je još u šoku nakon stravičnog događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a javnost potresaju novi zločini i razni oblici nasilja u koja su umešana deca

Zloslutnih 13 godina u proteklom periodu za nas je predstavljalo mnogo više od baksuznog broja. Na ovom broju postavljena je granica između nivoa odgovornosti za razna (zlo)dela, počev od 3. maja i masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar”, pa do monstruoznog napada u malenom selu Radojevo na granici sa Rumunijom, gde su napade izvršili upravo 13-godišnjaci.

Au međuvremenu, u tih 12 dana, stala je čitava serija manjih i većih incidenata u kojima su po pravilu, u školi ili van nje, učestvovali njihovi vršnjaci, osnovci, bilo da su potezali noževe, pretili lažnim pištoljima, pravili “spiskove za odstrel” po društvenim mrežama... Ne treba zaboraviti ni masakr u okolini Mladenovca, iako je on neka druga strana ove priče s obzirom da je počinilac imao “čak” 20 godina.

ZNAJU DA NE MOGU DA ODGOVARAJU?

Bez namere da mu se daje značaj koji ne zaslužuje, 13-godišnji Kosta Kecmanović i njegov stravičan zločin nešto je na šta se nevoljno vraćamo. Tim pre što su i mnogi koji su usledili bili u “režiji” njegovih vršnjaka koji po slovu zakona, sa nenapunjenih 14 godina, ne mogu da odgovaraju za stravična zlodela. Posebno ovaj poslednji, kada je 13-godišnji dečak nožem i sekirom nasrnuo na 17-godišnjaka i njegovu majku, za čije se živote bore lekari.

Prema rečima stručnjaka, to se sme činiti samo posmatranjem tog događaja kao neke vrste “okidača”.

Kako objašnjava psiholog Leo Ivanišević, pomenuti slučaj tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” mogao je predstavljati upravo to - okidač za osobe koje imaju problematičnu ličnost.

- U ranijim analizama, kada se govorilo o tome šta je potrebno da se izgubi empatija, navedene su tri stvari. Prva je dehumanizacija, odnosno lišavanje neprijatelja ljudskih osobina. Druga stvar je rutinizacija, gde svaki sledeći put nešto postaje normalno, a na trećem mestu je difuzija odgovornosti, odnosno odbrana od lične odgovornosti, što je u ratovima viđano kroz primer “vršenja naređenja” - objašnjava psiholog.

DECA SE POISTOVEĆUJU S DEČAKOM-UBICOM

Kada to posmatramo kroz prizmu skorašnjih događaja, smatra Ivanišević, moglo bi se reći da sa svakim sledećim slučajem vidimo rutinizaciju.

- To znači da se deca poistovećuju sa počiniocem,

prepoznaju svoje u njegovim problemima i upravo u tome možemo slučaj 13-godišnjeg Koste posmatrati kao okidač za neke nakon njega.

Kako dodaje naš sagovornik, previše se ulazi u dubiozu antisocijalnog ponašanja u konkretnom slučaju. Analizirajući njegovo ponašanje, navike, razmišljanja kao da dajemo uputstva za svakog ko se prepozna u njima, a to ne može biti dobro.

- Imamo primer iz ‘99. kada je Ameriku potresao slučaj masakra u Kolumbajnu, kada su dvojica maloletnika počinili napad u srednjoj školi. Nakon čitavog događaja mediji su toliko detaljno prenosili svako saznanje. Objavljivani su snimci dvojice počinilaca, čitani su detalji iz njihovih dnevnika. Ubrzo je došlo do toga da su se stvorili čitavi pokreti ljudi koji su se poistovećivali sa njima i čak ih idealizovali. To ne sme da se dopusti.

“KAD MOŽE ON, MOGU I JA”

Prema rečima Ivaniševića, kao okidač se može uvideti veza između slučajeva maloletničkih zločina, ali uvek se na prvom mestu mora sagledati priroda nekog postupka. Osnovna razlika se

ogleda u tome da li je neki postupak izveden smisleno ili impulsivno.

- Mi vidimo da je Kosta sve planirao, smislio i zatim realizovao. Svi ovi slučajevi koji su se dogodili nakon toga, desili su se impulsivno, u trenutku. Sklonjene su neke zabrane i deca su htela da vide dokle mogu da idu, naročito kada je reč o objavama na društvenim mrežama, a neki i mnogo drastičnijim postupcima.

Sa tim se složio i psihijatar i psihoterapeut prof. dr Milan Milić koji za “Blic” pojašnjava da veza između zločina na Zvezdari i onog u Radojevu ne može biti direktna i eksplicitna. Kako pojašnjava, to se stručno naziva “neosvešćenom dozvolom” koja zapravo znači: “Kada može on, mogu i ja”.

- Moramo da razumemo da nekima ne treba mnogo da bi se “otkočili”. Ljudi funkcionišu u najmanje dva scenarija. Jedan je osvešćeni, ono što mislimo, a drugi neosvešćeni - onaj koji najčešće dovodi do određenih činova. “Neosvešćena dozvola” je u tom pogledu jedan od glavnih razloga da se takvi slučajevi ponove - objašnjava Milić.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojih se dešavaju novi slučajevi nakon onog u školi jeste saznanje da su posledice diskutabilne.

ŽELE DA OPONAŠAJU DEČAKA-UBICU

Kako svedoči školski psiholog Dragana Ćupurdija, još uvek ima mnogo pitanja bez odgovora, dok sa druge strane možda previše znamo.

- Situacija je takva da se delo koje je počinio 13-godišnjak u Beogradu stalno spominje, analizira, iznose se detalji iz njegovog života, okruženja. Za one koji su sugestibilni i labilni to svakako nije dobro. S druge strane imamo situaciju u školama gde nikome nije najjasnije kako da se postavi i koja je njegova uloga u sistemu. Dokle god se stalno priča i spominje događaj, određena deca će ga smatrati popularnim i želeće da oponašaju takav model ponašanja.

- Vi imate sada slučaj da je devojčica od 13 godina ubola nožem svoju vršnjakinju. Možda bi u istoj situaciji pre ovih događaja smatrala da treba da je počupa za kosu ili se sa njom potuče, a sada poteže nož. Ne možemo znati koliko sve to ima uticaja, a stalnim analizama kao da produbljujemo to.

„NJIMA NEĆE BITI SUĐENO”

Stručnjaci sa kojima je “Blic” razgovarao u jednom su saglasni. Nisu sva deca, pa ni svi odrasli iste zrelosti. Kako pojašnjava pravnica Kristina Čamagić, čak i uz usvajanje inicijative da se starosna granica pomeri sa 14 na navršenih 12 godina kada je reč o mlađim maloletnicima, moramo da shvatimo da Kosta, ali ni neki drugi počinioci neće biti retroaktivno kažnjeni.

- Njima će se suditi po starim zakonima, tačnije neće im biti suđeno čak i ako se

u dogledno vreme starosna granica spusti. Naš zakon važi za jedan od oštrijih u Evropi, pa teško da može da se desi da dođe do povećanja kazne

za određena dela. Ipak, postoji još nešto što može da se uradi, a to je da se razmotri uvođenje veštačenja zrelosne dobi počinioca - kaže Čamagić.