Značenja i simbolika plave boje
Ne vidimo svi isto boje, ne znače nam svima isto, stoga smo “Plavom izložbom” želeli da podsetimo na značaj empatije, tolerancije i negovanje različitosti, kaže kustoskinja Senka Ristivojević najavljujući novu izložbu u MSUB
U ČETVRTAK, 18. maja, u 18 časova u prizemlju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena “Plava izložba”, osmišljena kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje.
Biće izloženo 12 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i isto toliko interpretacija namenjenih direktnom i aktivnom korišćenju, kako bi se bolje razumeo svet umetnosti i predstavljena dela.
Zastupljena su dela autora: Milana Milovanovića, Ivana Tabakovića, Petra Dobrovića, Petra Omčikusa, Radomira Reljića, Zorana Petrovića, Dušana Otaševića, Sanje Iveković, Tomislava Peterneka, Uroša Đurića i Saše Tkačenka. Uz njihova ostvarenja stoje interpretacije studenata treće godine osnovnih studija, master studija i doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti – Milice Anđelić, Ivana Bona, Bogdana Đukanovića, Nikite Živanović, Strahinje Zoćevića, Teodore Jovanović, Jane Jovašević, Ane Kocić, Pavla Radovića, Vukašina Rajkovića, Maje Rakočević Cvijanov, Joujua Rena i Obrada Ćešića.
Izbor dela podražava simboliku i vrednosti koje se najčešće povezuju sa plavom bojom – kako psihološka, tako i sociološka značenja, a
koju sve simboliku plave boje će posetioci moći da otkriju i na kojim delima, otkriva nam Senka Ristivojević koja je zajedno sa Katarinom Krstić kustoskinja ove interesantne izložbe.
- Svako od nas ima neke subjektivne i intimne doživljaje pojedinih boja, a oni često zavise od iskustava koje vezujemo za tu boju. Mi smo izabrali da se na “Plavoj izložbi” fokusiramo na univerzalnu simboliku boje koja se gradila vekovima, kroz istoriju, religiju, verovanja, tradiciju. Plavetnilo se povezuje sa providnošću neba, dubinom vode, planinskom visinom, tako da odatle proizilaze i značenja koja se pridaju – beskonačnost, dubina, razdaljina, stremljenje visinama, uzvišenost. Na pozitivnom spektru značenja, vezuje se za duhovnost, mudrost, strpljenje, istinu, mir, intuiciju; dok su negativna značenja slabost, emocionalna hladnoća i neravnoteža, ogorčenost, samozadovoljstvo, melanholija.
Nebo može da predstavlja naša nadanja i stremljenja. Na fotografiji Tomislava Peterneka, “Crkva Sv. Marka” iz 1999. godine, plavo nebo presecaju crveni oblaci, odjeci vatre nakon bombardovanja zgrade u blizini crkve. Ipak, taj komad plavetnila iza crkvenih kupola, daje nadu i umiruje potresnu scenu. Bogdan Đukanović, student doktorskih studija, odlučio se za prostorno zvučnu interpretaciju. On posetiocu nudi da sedne na masivnu, hladnu klupu od belog mermera i da stavi slušalice sa kojih dolaze zastašujući zvukovi sa beogradskih ulica u vreme vazdušnih napada 1999. godine, a jedini zvuk u kojem se može naći tračak nade je snimak zvona crkve na Tašmajdanu.
Još jedan primer je crtež malih dimenzija autora Zorana Petrovića pod nazivom “Kosti” iz 1955. godine. Nastao u nadrealističkom maniru u vreme kada je Petrović inspiraciju tražio među narodnim poslovicama i izrekama. Rad predstavlja gomilu belih kostiju formiranu kao neko fantastično stvorenje sa rogovima naspram duboke lavirane pozadine. Monumentalna
struktura od kostiju je čvrsta i stabilna, u totalnom kontrastu sa laganim, dubokim, plavim i beskonačnim prostorom. Crtež su interpretirali Nikita Živanović i Jouju Ren, studenti na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti. Oni su se opredelili za naglašen kontrast kroz materijale. Struktura od kostiju je dobila volumen, visoka interaktivna skulptura od gipsa koja nadmašuje dohvat ruke, dok naspram nje stoji lagana plava tkanina.
Pored ovih značenja, plavu smo povezale i sa buntom, borbom za slobodu i otporom represiji. Plava je više puta u istoriji korišćena u društvenim pobunama kao boja koja poziva na slobodu. U vreme romantizma, usled revolucija u Americi i Francuskoj, plava boja je dobila novu simboliku, postala je boja napretka, svetlosti, snova i slobode. Ona je bila najdraža boja među umetnicima, pesnicima i onima koji su smatrali da su došla vremena slobode i napretka. Na izložbi je predstavljen rad Sanje Iveković “Dnevnik 36” iz 1976. godine, kolaž koji se sastoji od fotografije plavooke žene i tupfera za skidanje šminke. Kolaž je deo veće serije od sedam kolaža, hronologije svakodnevnog truda pri ulepšavanju, rituala koji savremenoj ženi nameću masovni mediji, kroz diktirane standarde lepote. Iveković je svakoga dana fotografijama manekenki iz magazina dodavala i tupfere vate kojima je skidala šminku sa lica, istićući besmisao takvog ponašanja i pristajanja na zadata pravila. Doktorantkinja FLU Maja Rakočević Cvijanov, interpretirala je ovo delo taktilnim reljefom lica našminkane žene i loptica vate, zatim instalacijom od predmeta za ulepšavanje, a na otvaranju izložbe ona će izvesti performans – proces šminkanja koji će publici opisati šminkerka Bojana Dokmanović.
Kako ste se odlučili da tema bude baš plava boju i koje delo je možda iniciralo čitavu ideju?
- Plava boja je samo primer, predmet našeg interesovanja je boja kao fenomen. Pored oka i svetla, na naš doživljaj boja utiču i drugi uslovi, kako individualni – psihološki, tako i kulturološki zadati koncepti. Ne vidimo svi isto boje, ne znače nam svima isto, stoga smo “Plavom izložbom” želeli da podsetimo na značaj empatije, tolerancije i negovanje različitosti.
Selekcija radova se odvijala prilično dugo. Nas dve kustoskinje smo napravile širi izbor dela iz muzejske kolekcije, a onda smo svi dugo raspravljali koja dela treba da se nađu na postavci i kako ih najbolje interpretirati. Ipak, neka dela su bila od samog starta sigurno u postavci. Uz sliku Dušana Otaševića “Na Venerinom brežuljku” iz 1970. godine, nije bilo dileme ni za “Homo Volans” Radomira Reljića iz 1965. godine. U ovom delu se spaja nekoliko simboličnih priča koje možemo povezati sa značenjem plave boje. Osim što je predstava Reljićevog letećeg čoveka - homo volans, smeštena na pozadinu plavog neba, ova slika nosi priču univerzalnoj težnji čoveka da dosegne nebo, da prevaziđe granice sopstvenog fizičkog tela. Reljić referiše na mašinu Fausta Vrančića, izumitelja i konstruktora koji je živeo na prelazu 16. u. 17. vek, inspirisanu crtežima Leonarda da Vinčija, a koja treba čoveka da učini letećim bićem. Međutim, poznata Reljićeva ironija nas ostavlja u pitanju da li je njegov junak uspeo, ili je ovo još jedan prizor čovekovog pada i priča o propasti.
Nakon zapaženog projekta “U dodiru sa” 2019. godine, ovde se takođe bavite pitanjem šta boja znači osobama koje ne mogu da vide?
- Sa projektom “U dodiru sa” tragali smo za načinima i mogućnostima tumačenja vizuelnih umetnosti ljudima koji ne vide. Tada nam je najvažnije pitanje bilo kako približiti umetnost crteža, slikarstva, grafike, fotografije i drugih medija i umetničkih postupaka koji se ne mogu drugačije doživeti već samo čulom vida. Došli smo do velikog otkrića i modela koji ponavljamo i sa “Plavom izložbom”. Zaključili smo da su iskustvo i doživljaj ključni aspekti u interpretiranju dela likovnih umetnosti. Kako smo imali već isproban i efikasan model rada, trebao nam je dodatni izazov kako bismo nastavili sa istraživanjem. Postavili smo nova pitanja, da li boju možemo da doživimo i drugim čulima, koja značenja se kriju iza boja, koliko su boje važne ljudima koji ne vide. Vasilij Kandinski je boje objašnjavao muzikom, govoreći da svetloplava ima zvuk flaute, a tamna zvuk violončela, dok dublje nijanse zvuče kao bas, a one najdublje je poredio sa zvukom orgulja. Mi smo se potrudili da boji damo i druge oblike.
Bitna stavka su i interpretacije umetničkih dela kroz radove studenata?
- Izložba je osmišljena kao multimedijski i multisenzorni prostor za doživljaj dela iz zbirki muzeja. Dvanaest umetničkih dela iz Muzeje savremene umetnosti dobila su tumačenja kroz radove studenata Vajarskog odseka iz klase profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Pred njima je bio zadatak da osmisle i realizuju radove koji će približiti slepim i slabovidim osobama odabrana umetnička dela. Njihov doprinos je izuzetno značajan, kao i iskustvo koje smo stekli zajedničkim radom. Nama je izuzetno važno da studenti, mladi umetnici, dobiju šansu da ostvare bliži odnos sa sopstvenim nasleđem koje se čuva u Muzeju savremene umetnosti i da je tumače za naše posetioce. Veliku podršku i inspiraciju dobili smo kroz saradnju sa Borisom Dončićem, bibliotekarom i urednikom u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. septembra.