„Ribnik Ar“

Roditelji đaka protiv nastave u školi gde se pre 20 d ŠTA, KAKO I GDE DALJE? Nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar” na Vračaru u kojem je ubijeno devetoro đaka i čuvar škole (još šestoro ranjeno), većina učenika se 10. maja vratila u klupe, za danas je b

Naime, tokom jučerašnjeg dana grupa roditelja ove škole dala je podršku inicijativi da odmah bude obustavljeno izvođenje nastave u postojećoj zgradi “Ribnikara” i da se radna školska godina okonča sa 3. majem. Kako se tvrdi, krizni plan “koji uprava škole pokušava da sprovede po svaku cenu, ima jedino za cilj da prikrije posledice tragičnog događaja”.

RODITELJI ĐAKA TRAŽE KRAJ ŠKOLSKE GODINE

Roditelji koji podržavaju ovu inicijativu, koja je stigla i na adresu “Blica”, smatraju da je plan za nastavak školovanja koji se sprovodi od 10. maja štetan po razvoj velikog broja učenika (ako ne i svih), i da je jedino rešenje momentalan prekid nastave i okončanje radne školske godine pre vremena.

- Školska godina se na tragičan način završila 3. maja. Svaki dan posle toga nije nastavak školske godine nego veštačko pravljenje da se ništa nije desilo. A desilo se. Deca su nam ubijena u školi. Više od 150 roditelja učenika ove škole zahteva da školska godina bude završena zaključno sa 3. majem, kao danom kada je tragični događaj nasilnim putem prekinuo normalno školovanje. Sve ono što se u školi dešavalo nakon toga, predstavlja samo pokušaj da se nasilno uspostavi “normalno” stanje u školi, stoji u saopštenju i napominje se da su “roditelji za ovakav stav dobili podršku eminentnih stručnjaka iz oblasti neuropsihijatrije i psihoterapije”.

PSIHOLOG: DECA NE TREBA DA DOLAZE NA MESTO ZLOČINA

U prilogu je navedeno i mišljenje stručnog lica, neuropsihijatra i sudskog veštaka dr Zorana Đurića, koji se, takođe, zalaže da deca iz “Ribnikara” u maju završe ovu školsku godinu.

- Emocionalna klima drugarstva, igre, zajedničkog učenja, sigurnosti i poverenja je narušena ovim zločinom.

Neka deca su prisustvovala zločinu i ranjena su, neka su preživela bez povreda, neka su bila u smeni i čula pucnje. Deca su traumatizovana, jer su direktno svedočila gubitku života svojih drugova, druga su sekundarno traumatizovana, jer su to odmah od njih saznala. Doživeti ranjavanje u oružanom napadu, prisustvovati smrti dragih drugova, saznati da drugovi sa kojima ste se viđali svaki dan u školi i u druženjima više nisu živi, traumatični je događaj prvog reda - naveo je dr Đurić.

Prema njegovom mišljenju, da bi se ova posttraumatska reakcija smirila i sanirala, potrebno je da deca ne dolaze u školu, na mesto zločina, jer ih to retraumatizuje: izaziva im nevoljna sećanja na traumatični događaj (flešbekove), remeti im spavanje i sanjanje, primorava ih na ponašanje izbegavanja - moraju da se klone svih mesta, situacija i sadržaja koja ih na bilo koji način podsećaju na zločin, to ih čini razdražljivom i depresivnom.

- Zbog toga traumatizovana deca ne treba da idu u školu u kojoj se dogodio zločin. Ona sada ne mogu da misle na učenje. Ona sada treba da razgovaraju o onome što su doživela, da zajedno plaču, tuguju i razumeju ovaj strašni događaj. Ona mogu da se viđaju međusobno i sa svojim profesorima u nekom drugom prostoru.

„ŠKOLU NA TOM MESTU TREBA ODMAH ZATVORITI”

O tome je, u emotivnoj ispovesti u medijima, pričala i Milanka Negić, majka nastradale Sofije, koja je rekla da “na mestu škole treba da nikne memorijalni centar i da nijedno dete tamo više ne treba da kroči da bi pohađalo nastavu”.

- Mora se pokazati solidarnost, a ne da se nastavi s pokušajima da se sve ovo normalizuje. Okej je, i treba, da deca do leta provedu vreme sa svojim razredom i nastavnicima, ali van škole: na terenima, igralištima, u parkovima, neka pričaju, nek se smeju, nek plaču, nek vrište,

nek se grle... Neka nam preko leta sva deca budu u fokusu, a od 1. septembra mora potpuna reforma obrazovnog sistema - rekla je Milanka Negić.

Ona je potpuno podržala ideju da se “Ribnikar” na sadašnjoj lokaciji - zatvori.

- Šta će da urade s tom školom, da li će da naprave memorijalni centar, da li će da je sravne sa zemljom, pa da naprave spomen-park, da li će polovina da bude spomen-park, a druga polovina neki centar za edukaciju i podršku koju deca nemaju u školama... Neka to možda bude neka međuinstanca ako deca ne mogu nikome u svojoj školi da se obrate, onda neka tu dolaze kad imaju neki problem... To mesto treba da bude opomena, podsetnik, spomenik. Da deca od nekog uzrasta idu u posete kao što se nekada organizovano odlazilo u Kragujevac, u Šumarice. Da se upoznaju sa životima žrtava, da se identifikuju s njima, da saosećaju...

ZAHTEVAJU SUSPENZIJU DIREKTORKE, ALI I PSIHOLOGA I PEDAGOGA

Samo dan ranije roditelji dece koja su preživela masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” uputili su dopis Ministarstvu prosvete u kojem zahtevaju “hitnu i bez daljeg odlaganja suspenziju Snežane Knežević,

direktorke OŠ “Vladislav Ribnikar” do okončanja istrage i utvrđivanje njene lične odgovornosti za nastali tragični događaj i kasnije postupanje prema učenicima i roditeljima VII/2 odeljenja”. Takođe, zahtevaju i hitnu suspenziju školskog psihologa Lidije Maksić i školskog pedagoga Jelene Vujičić.

Oni su se tom prilikom ogradili od javnog istupanja i drugog delovanja predsednika Saveta roditelja Igora Đorđevića. Roditelji su u dopisu naveli da su prisiljeni da ukažu na velike propuste i nekooperativnost uprave škole, pre svega direktorke Snežane Knežević, a delom i predsednika Saveta roditelja Igora Đorđevića, navodeći sledeće primere:

gotovo konstantno izbegavanje da se roditelji VII/2 neposredno blagovremeno i tačno informišu šta škola i nadležni organi preduzimaju po ovim i drugim pitanjima već se te informacije dobijaju iz medija;

Izbegavanje pisane komunikacije sa roditeljima od strane direktorke škole iako su roditelji postavljali pisanim putem - elektronskom poštom određena pitanja i predloge;

nepostojanje jasnog plana i programa rada sa učenicima i roditeljima, bar u periodu od narednih dva do tri dana, ali zašto ne i na nedeljnom nivou;

neodgovorno javno nastupanje u sredstvima javnog informisanja predsednika Saveta roditelja Igora Đorđevića bez odobrenja Saveta roditelja i saglasnosti roditelja VII/2 odeljenja”.

Oni su, takođe, ponovili ranije iznete zahteve koje je, kako je zvanično obelodanjeno, prihvatila Vlada Srbije, a u kojima se zahtevalo i renoviranje prostorija škole.

Deo roditelja traži suspenziju čelnih ljudi škole, a pre svega direktorke Snežane Knežević zbog „velikih propusta i nekooperativnosti“