NASTAVAK ŠETNJI, IZBORI ILI NEŠTO TREĆE?
Da li održavati protestne šetnje svake nedelje, kad i kojom rutom, s kojim zahtevima i s kojim krajnjim ciljem, samo su neka od pitanja koja su počela da se pomaljaju minulog petka, tokom trećih i dosad najmasovnijih demonstracija ove godine u organizacij
Na protestima šetaju opozicionari najvećih mogućih ideoloških razlika, od eko-levice, do nacionalne desnice, što im dosad ne smeta sve dok je cilj nominalno identičan: “Srbija bez nasilja”. Ali kada pre ili posle isplivaju dileme kako do Srbije bez nasilja, unutarpolitička dinamika protesta mogla bi nepovratno da se zakomplikuje, pogotovo u svetlu Vučićeve najave formiranja Narodnog pokreta i mogućeg raspisivanja izbora.
Kao i u izreci “malo dete mali problem, veliko dete - veliki problem”, tako i protestne šetnje s omasovljenjem postaju sve veći logističko-ideološki izazov za deo opozicije koji ih organizuje. Već na poslednjem okupljanju mnogi nisu znali kakva je organizacija: jedni su se zalagali za ostanak ispred Narodne skupštine, drugi za Brankov most, a treći za Gazelu. Nije se znalo ni kada, kako i gde skup završiti, zbog čega je manja, najupornija grupa ostala pod šatorima u blizini Arene. Kad su videli da ih ima sve manje odlučili su da se, ipak, i oni raziđu.
KLAČAR: SUDBINA PROTESTA ZAVISI OD DVE STVARI
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže da su dosadašnji protesti bili više “organski, nego logistički organizovani”.
- Čim imate emotivni motiv protesti mogu dugo da traju, ali svakako nisu perpetuum mobile. Neophodna je politička artikulacija protesta jer se samo tako može izvršiti veći politički pritisak na vlast - ocenjuje Klačar.
On smatra da će sudbina protesta zavisiti od dve stvari.
- Prvo, koliko će uspeti da se očuva masovnost, motivisanost i istrajnost, jer je za očekivati da vlast neće ispuniti sve zahteve. Drugi izazov za opoziciju biće kako će izgledati veza između građana i političkih stranaka koje organizuju protest. Da li će demonstranti biti jasni glasači tih stranaka i imati poverenje u njih - kaže Klačar.
IDEOLOŠKE RAZLIKE
Protestne šetnje ovog maja ne mogu da izbegnu poređenje sa protestom “1 od 5 miliona” koji je krajem 2018. i početkom 2019. godine takođe bio masovan, da bi vremenom jenjavao pred različitim vizijama organizatora i učesnika okupljanja.
Ovogodišnji protesti okupili su veliki broj građana i političkih aktivista različitih usmerenja: od levih ekologa, do desnih nacionalista. Svi oni različito gledaju na budućnost države, ali je ta različitost do
sada bila potisnuta masovnošću. Bilo je važnije da se “počne”, a ne da se “filozofira”, ali neće zauvek ostati tako.
Klačar smatra da je situacija za opoziciju sada malo lakše, jer desnica zasad “nije mnogo vidljiva”.
- Recimo Dveri baš nisu
mnogo uočljive. Opet, Narodna stranka nije baš tog paketa desno orijentisanih stranaka. Dakle, više građanske stranke levog centra - kaže Klačar.
U delu opozicije koji organizuje šetnje izgleda da su svesni svoje slabe tačke i bar zasad se koliko-toliko drže u drugom planu. Ni na jednom od tri skupa nije bilo niza političkih govora, nego su mahom čitani zahtevi. Vreme će pokazati koliko dugo će protesti uspeti da prežive bez klasičnog političkog programa i političkih lidera na čelu kolone. Dok se to ne dogodi, teško je reći da li svi učesnici protesta u potpunosti podržavaju te opozicione političke stranke u smislu dugoročnih aktivnosti i izbora.
NASTAVAK ŠETNJI ILI IZBORI?
Klačar smatra da opoziciji više odgovara da se protesti nastave, nego da se organizuju izbori.
- Protesti neće biti okidač da se ujedini opozicija. Ne očekujem ni da se ujedinih svih šest-sedam stranaka koji su iza ovih šetnji, pre mislim da će se stvoriti dvetri kolone. Jednu već čine SSP i PSG, drugu bi mogli da predstavljaju DS, Zeleni i stranka Zdravka Ponoša. Teško je očekivati da se opet povežu SSP i Narodna stranka ili da Ponoš ide ponovo sa Draganom Đilasom ili Vukom Jeremićem. Opoziciji bi najviše odgovaralo da se protesti nastave, da vlast izgubi određen broj glasova, a opoziciji poraste rejting, pa tek onda da budu izbori kaže Klačar.
Ipak, Predrag Lacmanović, direktor agencije “Faktor plus”, ocenjuje da stranke koje podržavaju proteste nisu povećale rejting u odnosu na prethodne izbore.
- Javnost je trenutno uzbuđena situacijom u zemlji nakon dva masovna ubistva. Međutim, ništa se nije dogodilo u državi na osnovu čega bi opozicija mogla da generiše bolje rezultate na izborima. Mislim da će opozicija više pratiti i gledati da li će se protest još omasoviti i da li će vlast izgubiti glasove - kaže Lacmanović.
MILIVOJEVIĆ: STRANKE SAMO “TEHNIČKI USMERAVAJU”
I poslanik DS Srđan Mi
livojević, jedan od organizatora šetnji, kaže da “niko od opozicije ne traži ovog trenutka izbore”.
- Ne bežimo mi od izbora, ali ne po izbornim pravilima Aleksandra Vučića. Ovaj protest nije privatna država.
Milivojević tvrdi da stranke proteste samo “tehnički usmeravaju”.
- Nije niko ovde došao zbog mene ili bilo koga iz opozicije. Ovo je građansko iskazivanje nezadovoljstva, prkosa i besa. Naravno da neko, ipak, mora tehnički
da usmeri i organizuje. Mi prvo moramo da vodimo računa o tome da je ovo nenasilan protest i uvek ćemo ostati uz to da su ovi protesti nenasilni.
Prema njegovim rečima, na protestima će se pojaviti i “razni provokatori koji žele da organizuju neki svoj protest”. Kako kaže, takvi imaju “egzibicione namere i nisu najdobronamerniji”.
- Veoma je važno očuvati nenasilni karakter protesta. Apsolutno da to bude nenasilni, dostojanstven protest. Siti su ljudi nasilja i mržnje koja se seje u našem društvu - kaže Milivojević.