ODLAŽE SE POLAGANJE DRŽAVNE MATURE?
Plan je, ali ne i konačna odluka, da učenici koji su ove godine upisali prvi razred srednje škole budu prvi koji će polagati državnu maturu. Najvažniji ispit za kraj srednjeg obrazovanja i upisa na fakultet gotovo izvesno se odlaže za kraj školske 2025/26
Iako je bilo reči o tome da će državna matura zvanično biti uvedena u junu 2024. godine, tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a potom i neopoziva ostavka ministra prosvete Branka Ružića i najavljivanja novih izbora u septembru, dovele su do predloga da se polaganje opšte, stručne i umetničke mature prolongira malo duže, do juna 2026. godine.
Takođe, kako piše „Politika“, brojne sugestije, primedbe, predlozi tokom nedavno završene javne rasprave o setu obrazovnih zakona ukazivale su da sistem nije spreman za ovaj reformski iskorak i da bi uvođenje velike mature moralo da se odloži.
Prema tome, plan, još ne i konačna odluka, jeste da prva generacija koja će velikom maturom završiti srednjoškolsko obrazovanje budu sadašnji đaci prvog razreda gimnazija i četvorogodišnjih smerova stručnih i umetničkih srednjih škola.
Ovaj predlog upućen je na izjašnjavanje svim relevantnim institucijama, očekuje se da će biti usvojen, da će se zatim i zvanično naći u Nacrtu izmena i dopuna zakona o srednjem obrazovanju, piše „Politika“.
Međutim, list dalje navodi da ova saznanja nisu ni zvanično potvrđena, ali nisu ni demontovana iz Ministarstva prosvete.
KAŠNJENJE FAKULTETA
Odluka o odlaganju državne mature još nije konačna, ali joj u prilog ide to što su visokoškolske ustanove dobrano zakasnile s objavljivanjem predloga i odluka o tome kako će rezultate s velike mature uvažavati za upis brucoša.
Kako podsećaju, rok da objave nova upisna pravila uz računanje bodova s državne mature, bio je kraj avgusta prošle godine, ali to mnogi fakulteti nisu blagovremeno uradili. Pritom, nemali broj visokoškolskih ustanova planirao je da organizuje dodatne prijemne ispite, takozvane provere dodatne sklonosti i sposobnosti, a da prosvetnom vrhu, pa ni budućim studentima, još nisu svi objasnili šta će na tim ispitima proveravati.
Generacija srednjoškolaca koja je sada treći razred, koja je do sada bila viđena kao prva koja će polagati državnu maturu, a koju su nadležni uveravali da će još prošlog septembra znati šta čeka za kraj srednjeg obrazovanja i upis na fakultete, još nema jasnu sliku o tome. Obećane su im i zbirke za pripremu za polaganje najvažnije provere znanja na prelazu iz srednjeg u visoko obrazovanje, ali i one su „na dugom štapu“i dalje u pripremi i ne očekuje se da će biti spremne pre predstojećeg septembra. Pre toga bi trebalo da prosvetni vrh propiše prag prolaznosti za svaki maturski test jer ni to nije urađeno.
Velika matura prvi put je spomenuta 2001. kada je ministar prosvete bio Gaša Knežević. Razgovori na ovu temu zaustavljeni su do 2011.
IDEJA STARA VIŠE OD DVE DECENIJE
Ideja o državnoj ili velikoj maturi stara je više od dve decenije, od 2011. je pokrenuta njena realizacija, ali do dan-danas nije zaživela, a s obzirom na sve probleme i odbijanja sa kojima se suočava, veliko je pitanje da li će ikada postati deo prosvetnog sistema u Srbiji.
Velika matura prvi put je spomenuta 2001. kada je ministar prosvete bio Gaša Knežević, i tada je postojala ideja da generacija đaka koja je trebalo prva da polaže malu maturu bude i prva koja će na kraju srednje škole imati državnu ili veliku maturu.
Razgovori na ovu temu zaustavljeni su sve do 2011. da bi narednih godina bili usvojeni razni projekti vezani za državnu maturu koji su finansijski bili potpomognuti od strane Evropske unije, ali je njihova realizacija, bez obzira na promene na čelu Ministarstva prosvete (od Žarka Obradovića preko Srđana Verbića i Mladena Šarčevića do Branka Ružića) odlagana
iz godine u godinu.
Pomerani su rokovi, a poslednji koji je sada na snazi je leto 2024. kada bi prva generacija svršenih srednjoškolaca trebalo da polaže državnu maturu.
Nakon prvog otpora fakulteta, a zatim i srednjoškolaca na čelu sa neformalnim udruženjem srednjoškolaca „I mi se pitamo“, čini se da ni nadležni nisu bili potpuno sigurni da ćemo naredne godine imati premijerno izdanje državne mature.
- Postoji želja da se uvede državna matura, ali ne „unatraške“- rekao je prvih dana maja za „Juronjuz Srbija“ministar prosvete u ostavci Branko Ružić koji je naglasio „da se državna matura neće uvoditi dok sve ne bude kristalno jasno“.
Kako je istakao „o državnoj maturi se govori deset godina, a ona je prvi put pomenuta kao ideja 2001. godine“.
- Ona bi odavno bila uvedena da je to lako. Mi smo odustali od inicijalnog predloga državne mature koja bi se odnosila na sve fakultete, osim za DIF i umetničke, što je i prirodno. Prihvatili smo kroz dijalog ideju o uvođenju tzv. testa sklonosti za one fakultete koji su za to izrazili želje. Međutim, mi to nemamo definisano. Dakle, mi taj test sklonosti ne znamo kako će izgledati - rekao je ministar Ružić i ponovio da se „neće uvoditi državna matura dok sve ne bude kristalno jasno pre svega deci“.
Rok da objave nova upisna pravila uz računanje bodova s državne mature, bio je kraj avgusta 2022, ali to mnogi fakulteti nisu na vreme udarili
ŠTA JE DRŽAVNA MATURA?
Državna ili velika matura zamišljena je kao završni test za srednjoškolce koji bi, pre svega, trebalo da zameni prijemne ispite koje sprovode fakulteti. Dakle, ona bi bila veoma slična maloj maturi koju polažu đaci nakon završenog osmog razreda osnovne škole, i od rezultata koje na njoj ostvare đaci umnogome bi zavisilo koji će fakultet upisati, da li će biti na budžetu ili samofinansirajući... Okreni-obrni, velika matura je u originalu zamišljena da zameni prijemne ispite na fakultetima.
TRI TESTA NA MATURI
Velika matura bi se sastojala od tri testa. Svi đaci bi polagali testove iz srpskog jezika i matematike, kao i treći iz izbornog predmeta, odnosno moći će da biraju jedan od opšteobrazovnih predmeta. Po prvobitnoj verziji budući brucoši bi kao i na prijemnima za fakultete mogli da osvoje 100 bodova. I to 40 na osnovu uspeha u srednjoj školi i 60 na osnovu državne mature, zavisno od rezultata na tri testa: srpski, matematika i treći izborni.
Međutim, ovaj oblik državne mature propao je već na prvom koraku pošto je velika većina fakulteta bila protiv smatrajući da se narušava autonomija univerziteta. Ministarstvo prosvete je bilo prinuđeno da napravi takve ustupke posle kojih je, po mišljenju mnogih, državna matura prilično obesmišljena. Naime, dozvoljeno je fakultetima koji to žele, da pored državne mature, organizuju dodatnu proveru kandidata, samo što to neće moći da se zove prijemni ispit nego „test sklonosti“koji neće moći da sadrži gradivo iz srednje škole.
Ministarstvo i fakulteti su postigli kompromis, ali na račun budućih studenata. Ako dogovor bude ozvaničen, svršeni srednjoškolci koji budu želeli da upišu određene fakultete moraće prvo da uče i polažu tri testa na državnoj maturi, a onda i po dva-tri dodatna na samim fakultetima.