Zveri u nama

Nađa Tiodorović: “Zveri u nama”, izdavači Lokomotiva, Moro & System Comics, Beograd, 2022.

Ovaj vizuelno spektakularni, u likovnom pogledu zaprepašćujuće zreli strip je, sudeći po datiranim prvim skicama priloženim na kraju knjige, mlada striparka počela da crta u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, oko 2020. u sedmom ili osmom razredu, kada je imala 13-14 godina, a publikovala ga je zaokruženog 2022. sa 15. Tačna godina rođenja nigde nije navedena. Čak 3 izdavača su se udružila kako bi se nedavno dostojno prikazalo ovo čudo beogradske tinejdžerke. Odlično odštampana i povezana knjiga, ako lično prebrojite, realno ima 212 nepaginiranih stranica (u priloženom CIP-U NBS stoji samo: 200) u koloru, od čega sam strip sadrži 196 tabli. Čudno je i da u CIP listiću NBS piše da je štampar “Grafostil” iz Kragujevca, a u impresumu: “Simbol” iz Petrovaradina. Naša posla! Crtala je i klasičnom tehnikom tuša na papiru, pa skenirala i kompjuterski vrhunski profesionalno bojila naknadno, ali i stvarala direktno na pedu/tabletu. Boje nema samo tamo gde striparka to namerno, sa svojim dobrim razlozima - nije želela. Očigledan je uticaj japanskih stripova (mangi), koje su od kraja 20. veka dominantne u svetu. Po meni, ovo je likovno i bolje jer su linije opuštene, manje “ispeglane” ili pedantno “štrikane”, mada pretpostavljam da će biti malih problema i zahteva za doradu kod inostranih izdavača, kojima autorka javno teži. U crtežima su ispod boje ostali upadljivi tragovi olovkirane postavke kojom se skicama raspoređuju mase i forme. Meni se to dopada, ali čitalačka većina ne voli “prljav crtež”. Nažalost! „Poslednje delove stripa sam završavala baš u vreme prijemnog ispita za srednju školu, tako da je u tom trenutku bilo dosta teško”, izjavila je BBC-U. U knjizi sama piše: “Želja za pripovedanjem porasla je značajno nakon razvoda mojih roditelja. Htela sam nekako da izrazim svoja osećanja, svoj bol i bes. Iz tog stresa nastala je ideja za ‘Zveri u nama’”. BBC-U priča o svojim problemima sa drugarima u osnovnoj školi: „Želela sam da pokažem da postoje ljudi koji te neće prihvatiti, ali da takođe postoji i oni koji hoće. Na primer, ja se u osnovnoj školi nisam osećala dobro, jer je bilo dosta šala na račun moje težine ili visine. Poenta je da se nađeš sa ljudima koji će te shvatiti u tvom svetlu.” Pozdrave na koricama su striparki uputili književnici Jasminka i Uroš Petrović, te Pavle Zelić, a pošto su prigodni, nije bilo komentara toga što poluvampirka, koja od 5. do15. godine neprimećeno od poštara, lekara, komšija i poreznika sama živi u kući u gradu sa majkom u komi, zatim se tek u svojoj 15. upisuje osnovnu školu, da bi je završila već sa 16. Tamo upoznaje školarce, prave vampire tinejdžere, vukodlake i dobru drugaricu koja ispod hidžaba, kao Meduza, krije na glavi zmije umesto kose. Ima tu zaljubljivanja i akcije, ali ne i krvavog nasilja. Završeno. Ne nastavljati! Jedva čekamo novi projekat!