Nekako s proleća
Srbija se ovih majskih dana okuplja. Svako bira društvo prema sopstvenim afinitetima, ali čini se da nema ravnodušnih. To ne treba da čudi. Događaji koji su nam svojom surovošću oduzimali reči, zapravo su nam bili povod da progovorimo. Prvo sami sa sobom, a onda i pred drugima, neki i obrnutim redosledom. Najmasovniji su, čini se, oni koji ovog proleća šetaju. Vreme im zasad ide naruku. Kako kalendarski, tako i po pitanju raspoloženja, ali svi znamo savet naših roditelja da moramo da biramo pažljivo svoje društvo. Ima ih dosta nekako s proleća, pa se nameće osećaj kao da se valja opredeliti. U maniru masovnosti, lično bih se morala opredeliti za ono (društvo) čije okupljanje možda ostaje u senci „većih“. Bliski su mi, ne krijem, i po majčinskom osećaju i po novinarskom kodeksu. Radi se o roditeljima iz Odžaka koje je mimo njihove volje okupila nepravda koju su doživela njihova deca. Nisu birali okolnosti, a ponajmanje povod. Ipak, slučaj pedagoškog asistentapedofila koji se lažnom slikom vaspitača drznuo da naudi odžačkim mališanima i mesecima ih zlostavlja nije nešto što se moglo tek tako „zataškati“. Skromnoj ali važnoj masovnosti njihovog skupa minulog četvrtka doprinela su upravo deca. Ona koja su došla sa svojim roditeljima na plato ispred sportsko-poslovnog centra kako bi se igrala, zabavila, rasteretila. Kao što nisu razumela zle namere osobe koja je trebalo da ih čuva, tako verovatno ne razumeju ni da upravo oni daju brojnost nečemu važnom. Na roditeljima je da taj „interes“za sigurniju budućnost obezbede neodustajanjem. Bez sumnje - neće im biti lako. Već sada to osećaju i znaju dok kucaju na zatvorena vrata i vode monologe umesto dijaloge sa onima kojima su njihove reči upućene. Vratimo se na trenutak na masovnost. Ako kažu: „100 ljudi, 100 ćudi“, šta ćemo kada ih je još više? Nije masovnost najvažnija. Ona može da služi samo kao pogon za koji korak dalje. Mnogi se okupljaju ovog proleća. Najveći broj njih to čini takođe zbog svoje dece. To kolektivno „zašto“može im dati snage da istraju i pre nego što sebi postave pitanje: „Ko? (ih okuplja)“.
Skromnoj ali važnoj masovnosti skupa u Odžacima minulog četvrtka doprinela su upravo deca