CELA SRBIJA JE PLAKALA SA SOFIJINIM TATOM
“NA SAHRANI SVOJE ćerke prilazilo mi je mnogo ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakog sam se gledajući ga u oči zahvalio i blago naklonio. I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo odranije”.
Ovim potresnim rečima Slobodan Negić, otac devojčice Sofije koja je ubijena u masakru u OŠ “Vladislav Ribnikar”, uputio je celoj Srbiji poruku nade koja je rasplakala ili duboko dirnula ne samo sve u studiju tokom emitovanja “Utiska nedelje”, već i sve koji su ga gledali na TV ekranima.
Negić je zatim objasnio kako je njegova ćerka dobila ime. Kraj njegovog izlaganja su autorka Olja Bećković i gost Igor Jurić dočekali u suzama.
- Moja Sofija je dobila ime tako što smo Milanka (njena majka) i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, filo-sofija, a njeno devojačko prezime je Mudreša, pa smo joj onda dali ime Sofija. I ovo što ću vam sada reći je nešto što je ona mene naučila. Bilo je situacija u kojima je mama ljuta što je soba stvarno u haosu. I ako bih ja pokušao nju da zaštitim tako što ću sa mamom da raspravim stvar, ja bih u stvari samo doveo do još goreg problema i ostavio, okrenuo se i otišao da se bavim nekim mojim stvarima. Kao što Igor (Jurić) kaže, možemo da zatvorimo prozor ili da nešto udarimo rukom o sto i mislimo
da smo rešili. Sofija je uvek bila jedino zadovoljna kada bih je ja saslušao, gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi, da prevaziđemo te razlike i ta neslaganja - ispričao je otac čija je priča potresla celu Srbiju.
Kako je rekao, “Sofijino ime je stvarno njena sudbina”.
- I mudrost tog deteta me je naučila da i danas svakog od vas gledam u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Uopšte ne mislim da nema empatije među ljudima! Ima je puno, pogledajte Igora (vidno uplakan), pogledaj se, Olja, idu ti suze. Ljudi, hvala vam svima! Shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, o nama ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me Sofija, kao što ime kaže, mudro naučila tome - poručio je Slobodan Negić.
On je istakao da je osetio potrebu da kaže činjenice, kao i da kao pojedinac pokuša da probudi svest da su podele nešto što nam ne treba, da je problem jako težak i da je teško živeti s tim.
On tvrdi da još postoji pritisak da se deca OŠ “Vladislav Ribnikar” vrate u redovan oblik nastave.
- Svi želimo da nam deca idu u školu, ali da li je to škola ili stratište, ostavljam svakom prema svojoj savesti da sudi - rekao je Negić.
Kako je dodao, “lično smatra da direktorka ne treba više da vrši tu funkciju“.
- Idemo redom. Svi oni koji su odgovorni za ovako nešto moraju da odgovaraju - zaključio je Negić.
„UOPŠTE NE MISLIM DA NEMA EMPATIJE SAMO MEĐU LJUDIMA, IMA JE PUNO, POGLEDAJTE LJUDE OKO SEBE“