NOVI BAJDENOV SPECIJALAC ZA ZAPADNI BALKAN

Kandidaturom i izvesnim imenovanjem Džejmsa O’brajena za pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, vašingtonska administracija pojačaće na Balkanu broj kadrova koji su na različite načine povezani sa ratovima na ovim prostorima tokom devedesetih.

Posle ambasadora Kristofera Hila, učesnika u Dejtonskim pregovorima i novoimenovanog šefa Centra za globalni angažman Džejmsa Rubina, bliskog saradnika Medlin Olbrajt, na ove prostore dolazi čovek koji je povezan i sa Dejtonom i sa Olbrajtovom, ali i sa pregovorima u Rambujeu. Koja će biti njegova uloga i koliko će ona promeniti odnose između Vašingtona i Beograda?

ESKOBAR DOBIJA NOVOG ŠEFA

Analitičari očekuju da bi O’brajen mogao da ubrza rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu. Na novu funkciju dolazi umesto Karen Donfred i biće nadređeni Gabrijelu Eskobaru koji je izaslanik SAD-A za Zapadni Balkan. Inače, O’brajen je prošle godine postao i šef Kancelarije za koordinaciju sankcija, u rangu ambasadora.

Da je reč o iskusnom diplomati pokazuje i podatak da je služio u dve američke administracije kao specijalni izaslanik predsednika. Našoj javnosti najpoznatiji je po tome što je učestvovao u pronalaženju rešenja za okončanje rata u BIH i pomogao u formulisanju Dejtonskog sporazuma 1995. godine, a bio je i deo američke administracije tokom pregovora Beograda i Prištine u Rambujeu 1999. godine. Uz sve to, bio je viši savetnik Medlin Olbrajt.

Sada ponovo stiže u region jer očigledno ima nedovršena posla.

„PROVERENI KADAR IZ 90-TIH”

Diplomata Zoran Milivojević ističe za “Blic” da je imenovanje O’brajena odraz politike aktuelne američke administracije Demokrata na čelu sa Bajdenom.

- To je još jedan u nizu proverenih kadrova iz devedesetih godina koje je SAD ponovo angažovao za rešavanje pitanja i u regionu i u celoj Evropi. Njegovo imenovanje treba povezati sa budućim ishodom rata u Ukrajini, polako se iz tajne diplomatije prelazi u javnu diplomatiju i u celu priču uključuju Kina, afrički lideri... Očekuje se novi rasplet i nova bezbednosno-politička arhitektura Evrope - ocenjuje Milivojević.

Kako kaže, očigledno je da Zapad na čelu sa SAD želi da ubrza dinamiku rešavanja pitanja u regionu.

- Videlo se to i po poslednjim izjavama Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara. Zapad želi da na osnovu evropskog plana koji je za SAD i EU obavezujući dokument i za Prištinu i za Beograd da stvori čistu situaciju u regionu. O’brajen, Hil i ostali su provereni kadrovi koji dobro poznaju region što pokazuje interes američke administracije za ovo podneblje - analizira Milivojević.

„SRBIJA POD JOŠ VEĆIM PRITISKOM”

O Brajen i ambasador Hil su provereni kadrovi koji dobro poznaju region što pokazuje interesovanje administracije SAD za region, kaže Zoran Milivojević

Naš sagovornik podseća da je O’brajen iskusan i u sankcionoj politici.

- To je poruka da će se ići ka verifikaciji sankcione politike u odnosu na Rusiju i budući rasplet u Evropi. Sa proverenim kadrovima SAD želi da reši pitanje rata u Ukrajini, globalnih odnosa, odnosa prema Rusiji, izgra

O Brajen će na funkciji pomoćnika državnog sekretara naslediti Karen Donfred i biće direktno nadređen nama dobro poznatom Eskobaru

di bezbednosno-političku arhitekturu Evrope, reši pitanje regiona i uvede ga u transatlantsku zajednicu - navodi Milivojević.

Diplomata očekuje da će

Srbija biti sad pod još većim pritiskom jer će, kako kaže, američka politika istrajati na svom konceptu da se sva nerešena pitanja što pre reše.

- Vašington daje novu dinamiku u realizaciji strateških interesa. U regionu daju prioritet kosovskom pitanju jer smatraju da će rešavanjem tog pitanja lakše nositi sa situacijom u BIH zaključuje Milivojević.

JAČI AUTORITET OD ESKOBARA

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, očekuje da O’brajen kao jači autoritet od Eskobara preokrene situaciju na Kosovu.

- Do sada su se stvari na KIM odvijale od zla ka

gorem. Ako se nastave tako, mislim da se situacije neće rešiti ni u narednih 20 godina. Verovatno su u Vašingtonu procenili da stvari ne idu onim tempom kako

su očekivali. Ni Ukrajini ne ide sve po planu pa verovatno hoće da začepe jednu kritičnu tačku - ističe za “Blic” Popov.

Kako kaže, i O’brajen i Hil dobro poznaju region.

- Sad se postavlja pitanje da li će kao tokom devedesetih godina kada je najveću ulogu imao Ričard Holbruk preduzeti energičnije akcije i biti više na terenu u razgovorima sa predstavnicima obe strane. Potrebno je konkretnije predočiti i Beogradu i Prištinu sa kakvim posledicama će se suočiti ako se ne pridržavaju sporazuma. Samo tako mogu se očekivati neki rezultati u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja - zaključuje Popov.

Do sada su se stvari na Kosmetu odvijale od zla ka gorem. Ako se nastavi tako, mislim da se situacija neće rešiti ni u narednih 20 godina, pa Amerikanci smatraju da je potrebno reagovati, smatra Popov