Svetska diva pred beogradskom publikom
Prijatno veče 21. maja. Prepuna, doslovce, sala “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog… Ushićenje, žamor, uzbuđenje pred početak. I stajaće ovacije na kraju. 3rstokvat ૅ'arvinovog osmeka ,zaeele 5oselini
A IZMEĐU, NEŠTO više od sat vremena, događaj za pamćenje. Svojevrsna performans monodrama “Darvinov osmeh” Izabele Roselini, po njenom tekstu u režiji Mjurel Maret Holtz. Događaj za pamćenje. Kako po onome što se na sceni čulo i videlo tako i po onome kako je to zračilo, rezoniralo... onom neuhvatljivom, neizrecivom, a tako snažnom i važnom. Ima li išta složenije i dublje od istinske, očaravajuće jednostavnosti… I išta suštinski jače i moćnije od lepote… Mogli bi reći da je bila privilegija, ona istinska, životna, ne statusna , biti to veče u sali JDP-A... I nije moguće sve skupa pretočiti u novinsku belešku. No, na preskokce, nekoliko momenata... U nakraćem; predstava o životinjama koja govori o ljudima.
Strast, očaj…
U jednom delu scene kamera, i uz nju po koja knjiga, u drugom svojevrstan stenoviti brežuljak na koji se može i prisesti, u pozadini projektno platno… A između, kao da ujedno sve i obuhvata ona. I velika glumica i čovek koji ima dileme i prijatelj svakom ko je za prijateljstvo spreman i neodoljivi zabavljač i… Sve počinje sa nekoliko kadrova iz nemih filmova koji se ponavljaju. Strast, očaj, zanos…
Zbog partnera, zbog izgubljenog psa, zbog sopstvenog izboranog lica, zbog zdravlja… Iste rečenice različito zvuče, i otvaraju sasvim drugačije značenjske i doživljajne nivoe.
Šta je važnije reč ili govor tela… Pa, reči mogu biti i laž, a govor tela se neistini opire. Prepliću se i pretapaju projektovani snimci, njen zanosni glas i kretnje, replike sazdane od uzbudljivih zapažanja, promišljanja, duhovite opaske i uvidi…
Između ostalog, pominje manje poznatu Darvinovu knjigu “Izražavanje emocija kod čoveka i životinja”. Govori kako joj se čini da životinje misle i osećaju, iako drugi govore da je to instikt. Dočarava, duhovito i neodoljivo, između ostalog kako su se kokoške na njenoj farmi začudile kad su prvi put videle ovcu. Pa, ruku na srce, nekako kao i čovek..
Biblija i Darvin; hmmm je li čovek skrojen po liku božijem ili je srodnik životinja… Recimo, koštana struktura ljudske šake govori u prilog životinjskom bratstvu.
Kroz priču o tamnim i svetlim moljcima u različitim urbanim sredinama, čistoj i prljavoj, približava Darvinovu teoriju primarne evolucije u čijem je središtu zakon opstanka. Ali, ne uklapa se, na primer, raskošna lepota paunovog repa. I tako, u čudesnom kostimu poput paunovog repa, otvara temu sekundarne evolucije u čijem središtu je - zavođenje. Eh, svi smo nastali od dlakavih prapredaka. A možda su se dlake izgubile tokom dugog procesa kako bi smo se međusobno zavodili golotinjom… Dobro, posle je došla odeća i moda, ali, uglavnom služeći golotinji. Istinita priča o znamenitom profesoru i šimpanzi koja ga je, na kraju svojih ovozemaljskih dana, zagrlila sasvim ljudski bila je jedan od scenskih doprinosa te večeri ideji da životinje i razumeju i osećaju i znaju…
Osvrnula se kroz par scena i na to da nije baš htela da uči, a budući da je bila lepa otišla je u manekene, glumice, modele, postigla ogroman uspeh, potom se okrenula univerzitetu, nauci o životinjama koje je volela još kao mala. Majka, slavna Ingrid Bergman, poklonila joj je, kaže, bundu rekavši “znam da voliš životinje, ali ove su mrtve već 30 godina”, a ona ju je sahranila u dvorište.
Prethodnog dana, u razgovoru s novinarima, kazala je da je sanjala svoga oca, slavnog reditelja Roberta Roselinija, koji joj je u snu rekao da je ponosan svim onim što danas radi. A to će reći i zaštitom životinja i okoline i farmom nedaleko od Njujorka koju je kupila nakon što je prodala stan u tom čuvenom gradu, pozorištem koje je osnovala, dokumentarcima koje radi…. Za verovati je da se tu mogu ubrojati i igrani filmovi koji su iznova u gro planu njene karijere, u poslednje vreme ih je pet među kojima i “Himera”, na ovogodišnjem Kanskom festivalu.
Zanimljivo je kroz predstavu predočila da su joj se i deda po ocu i deda po majci bavili fotografijom, apostrofirala da je umetnost glume od velike pomoći u razumevanju emocija, komunikacije… Ispričala vrlo zanimljiv detalj vezan za legendarni film “Kazablanka” u kojem je čuvenu ulogu odigrala njena majka uz Hemfrija Bogarta. Naime, reditelj i scenarista su često bili u trvenju i oprečnih stavova, te je tako bilo i kada je trebalo dati indikaciju velikoj glumici da li je njena junakinja ipak više okrenuta mužu ili ljubavniku. Budući da su precizne indikacije izostale, slavna Ingrid Bergman se odlučila za zagonetnost svoje Ilze… Apostrofirala je Izabela da je i publika uvek akter jer ona je ta koja svojim doživljajem daje značenje. A ono što je od ključne važnosti, što nam omogućava da uopšte živimo I razumemo jeste - empatija!
Jedna od najboljih uloga
Gromoglasan aplauz na kraju gotovo je prekinula u jednom trenutku rekavši “bila su ovo dva magično provedena dana” svesrdno se zahvalila, izvela na scenu Aju Jung, čelnicu BFI, koja ju je u Beograd dovela uz pomoć čuvenog baletana Barišnjikova. Među prisutnima u prepunoj sali bili su i ministarka kulture Maja Gojković, ambasadori Italije, Švedske, Izraela, Francuske, ali i brojne poznate ličnosti.
Potom, na izlasku, ispred pozorišnog zdanja ljudi su očigledno imali potrebu da zastanu, razmene utiske, podele ganutost i ushićenje… Između ostalog, bilo je podsećanja na njene u susretu s novinarima izgovorene reči:
- Često me pitaju šta sam naučila od svojih roditelja. Nije lako na to odgovoriti. Ni spoznati. S godinama došla sam do toga da sam od njih učila i naučila koliko je važna radoznalost. U kući se nije poklanjala pažnja slavi i uspehu, niti se o tome mnogo govorilo, ali radoznalost je bila važna. Moji roditelji su voleli da prate kulturna dešavanja, gledaju predstave, da se druže s ljudima… Naučili su me da je sreća – živeti život punim plućima. Verovatno zato, kada se završila moja karijera modela i glumice, nisam očajavala. Prepustila sam se svojoj radoznalosti, otišla na univerzitet, a zatim se posvetila farmi I životinjama što mi je donelo novu karijeru. Sad me ponovo zovu na film, što me pomalo čudi, ali dobro…
Pominjano je i kako je za svoju rolu u čuvenom filmu “Plavi somot” Dejvida Linča kazala:
- To je jedna od mojih najboljih uloga. Kontroverza je u tome što je možda prvi put prikazana žena žrtva porodičnog nasilja sa stokholmskim sindromom, žrtva, ali i saučesnik u tom nasilju. Deo publike je nije razumeo. To je psihološki vrlo složen lik, ali kao glumac želite upravo takve karaktere, više nego da igrate tipske uloge lepotice ili strankinje.
Nedavno joj je, kako je neformalno isticano, s punim pravom u Rimu uručena prestižna nagrada “David di Donatelo” za životno delo.
A iznad svega pažnju je plenila njena dostojanstvena srdačnost, elegancija s kojom sledi svoje umetničke korene i životni put, jednostavnost i dubina u isti mah, istinski altruizam, hrabrost, sposobnost i umeće da živi svoje snove.