Najskuplja investicija u prbiji osiguraće zdrav život i prirodu

Više od pooovine industrije u našoj zemoji ne prečišćava otpadne vode jer ne poseduje kapacitete niti finansijska sredstva da ih napravi. Zbog toga samo 10 odsto otpadnih voda završi adekvatno tretirano pre ispuštanja u vodotokove.

Otpadne vode su prirodne vode koje su nekom upotrebom poj stale štetne po životnu sredinu. Tom prilikom se njene fizičkei hemijske ili biološke karakteristij ke toliko menjaju da ona postaje nepodobna za upotrebu.

pav kvalitet i količinu otpadnih voda određuju nadležni organii kako bi zaštitili vode i zemljište od zagađenja.

J Trebalo bi razbiti taj tabu da je prbija bogata vodom. mrosek od n.rmm metara kubnih vode po stanovniku govori da smo mi ispod minimuma od o.rmm metara kubnih po stanovniku godišnje. To se pre svega odnosi na površinske vodei tako da se moramo zapravo doj sta oslanjati na tranzitne vodei odnosno na rečne tokove. r tom smislu upravljanje otpadim vodaj ma dobija na značaju jer neadekvatno upravljanje direktno negativno utiče na čistu pijaću vodu J goj vori plobodan hrstovići direktor za održivi razvoj iz kacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Ekaibd).

kajveći gradovi prbij jei Beogradi kovi pad i kiš nemaju postrojenja za tretman otpadnih voda.

Beograd otpadne vode ispušta direktno u Dunav i pavu. Termoelektranei rudnici u blizini rekai divj lje deponije nemaju vodoj nepropusni sloj koji sprej čava da toksične materije iz otpadnih voda uđu u zej mljište i podzemne vode. Tu su takođe i klanicei a svi njihovi nusprodukti poput pepelai naftei tešj kih metalai krvi… ulivaju se u naše reke.

kapominje da takvih postrojenja ima nešto više od rm u urbanim sredinaj ma lokalnih samouprava u celoj prbijui kao i da je potpuno funkcionalno oko po postrojenjai a i svako postrojenje ne prečišćava vodu na isti način.

hrstović se osvrnuo i na plan države prema kom bi sva privreda u prbiji do omor. godine trebalo da se usaglasi sa graničnim vrednostima otpadnih voda koja se isj puštaju u vodotokove.

J To znači da pored velikih industrijskih poj strojenja koji rade na prilagođavanju svojih poj strojenja po standardima ove rredbei više od 4.mmm manjih subjekata u prbiji moraće da imaju neki vid prečišćavanjai odnosno da reše svoje industrijske vode na jedan od prihvatj ljivih načina J objašnjava.

hako bi se ovi standarj di ispunili svako od tih preduzeća u obavezi je da izgradi akcioni plan.

J om4m. godina je godina kada treba da se obezbedi potpuno prečišćavanje. To jeste najskuplja investicija u oepublici prbijii prema onim podacima koji su dati u okviru pristupnih pregovora sa bvropskom unijom i poglavljem oti više od nm milijardi evra su ukupni troškovi ulagaj nja u životnu sredinu. Od toga ri4 milijarde evra je samo ulaganje u sistem prečišćavanjai odnosno izgradnje kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda. mrema tom planu potrebno je izgraditi goj tovo pom postrojenja. moj trebno je napraviti infraj strukturui obučiti ljudei obezbediti adekvatan rad tih postrojenja. gedna od stvari koja je poseban izaj zovi a to je šta ćemo mi suj tra kad izgradimo tih pom postrojenjai kako i na koji način ljudi će upravljati njimai optimizovati troškoj ve rada J govori hrstović.

Srbija će do 2040. godine morati da obezbedi potpuno prečišćenje otpadnih voda