I JEDAN LJUDSKI ŽIVOT JE MNOGO

Prošle godine je ubijeno 25 žena, pet više nego prethodne godine. Posebno brine podatak da je u poslednjih deset godina ubijeno čak 285 žena

Šesnaest žena i dve devojčice ubijeno je od početka ove godine, ubili su ih muževi, očevi, partneri, sinovi... Mržnja ima bezbroj lica, ali objekat te mržnje je žena i svaka ima ime: Jelisaveta, Gordana, Marina, Nevena, Marija, Dragana, Stana, Petra, Sanja, Nevena, Andrea, Margita i Zlata.

Redosled je isti kada se dogodi femicid u Srbiji. Vest odjekne, javnost bude šokirana, pa zaćuti. Tako je bilo 18 puta ove godine. Sve se završi medijskim izveštajem i neretko mučnim pitanjem „Da li je sistem opet zakazao?!“.

Odgovore na pitanja ko vrši femicid, šta su okidači, da li je prijavljivano nasilje i čiji su propusti usled kojih dolazi do ubistava žena, u emisiji na Blic TV dali su psihološkinja Tanja Ignjatović, pravnica Kosana Beker iz Udruženja građanki „Femplatz“, pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović, psiholog Goran Tomin i Bojana Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala UKP.

JEDNA DECENIJA I UBISTVO 285 ŽENA

Od početka 2023. godine, šesnaest žena i dve maloletne devojčice stradalo je od muške ruke. U pet slučajeva ubijene su vatrenim oružjem. Deset žena ubili su njihovi partneri, tri žene ubili su sinovi, jednu pastorak, rođak, jednu sestrin partner. Maloletne devojčice ubili su partneri njihovih majki. U sedam slučajeva ubica je izvršio samoubistvo. Prošle godine ubijeno je 25 žena, pet više nego prethodne godine. Posebno brine podatak da je u poslednjih deset godina ubijeno čak 285 žena!

Psihološkinja Tanja Ignjatović

poručuje da je i jedan ljudski život mnogo.

- Mi govorimo o brojevima, a zapravo govorimo o ljudskim životima. Vi vidite izostanak nekakve reakcije, nekakvog odgovora, tako da to povećava našu uznemirenost i strepnju da će se to nastaviti, jer ne vidimo nikakvu intervenciju - kaže za Blic TV Ignjatovićeva.

OKO 30 FEMICIDA GODIŠNJE

Prema rečima pravnice Kosare Beker iz „Fermlatza“, kod nas u proseku bude oko 30 femicida godišnje.

- Kada pogledamo desetak-petnaestak godina unazad, ono što imamo podatke od ženskih organizacija u proseku bude oko 30 femicida u Srbiji godišnje, a kako je krenulo ove godine, mi imamo jedan nedeljno za sada, što je zastrašujući podatak. Ne znam šta se desilo da se ovaj podatak tako evidentno povećao - rekla je Beker u specijalu Blic televizije koji je posvećen femicidu.

Psiholog Goran Tomin zaključuje da ovaj broj ubijenih žena svedoči u kakvom smo primitivizmu.

- Porast broja ubijenih žena je jedan od simptoma opšteg porasta nasilja, što govori o tome da nam kao društvu uopšte nije dobro kaže Tomin.

„POSTOJE PROPUSTI RADA INSTITUCIJA“

Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović mišljenja je da je to pokazatelj da postoje i dalje ozbiljni propusti kada je rad institucija u pitanju.

- Ne traži se preispitivanje kako je došlo do tog propusta,

da se to ne bi ponovilo u nekom drugom slučaju - smatra Macanovićeva.

Sličnog je mišljenja i Tanja Ignjatović. Ona tvrdi da je, u slučajevima koji nisu prijavljivani, okruženje znalo, ali da niko nije prepoznao da je to toliko opasna situacija i da će dovesti do ubistva.

- Mislim da javnost ne prepoznaje rizike. Druga stvar je da, kada vi malo analizirate, vidite da su te žene već bile u sistemu, ali nije prijavljeno policiji. Znači, ona je bila ili u sistemu socijalne zaštite, ili zdravstvene zaštite, ili su maloletna deca bila u školi i niko nije prepoznao po bilo kojim elementima ponašanja da u toj porodici postoji ekstremno nasilje. Državni organi su dužni i da prepoznaju problem - objašnjava Ignjatovićeva.

UBISTVO SE NE DOGAĐA PREKO NOĆI

Femicid se ne dešava odjednom, on je društveno i strukturalno uslovljen i ne može se smatrati slučajnošću, incidentom ili „običnim ubistvom“. Njemu najčešće prethodi dugotrajno nasilje, a u većini slučajeva žene su mnogo puta pre tragedije prijavljivale nasilje institucijama.

Bojana Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala UKP ističe da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima nultu toleranciju na sve te događaje.

- Radi se apsolutna analiza šta je moglo da se uradi da do toga ne dođe. Alarmantna je

činjenica da je samo jedna trećina kod svih ovih ubistava bila prijavljena policiji. Imamo problem što veliki broj žena ne želi da učestvuje u postupku. Da u određenoj fazi postupka odustanu i da mi nismo u mogućnosti da stavimo predlog za donošenje pravosnažne presude sa kojom bismo išli ka sudu. Sud, na primer, ne može da tretira svaku radnju kao dokaz za određeno krivično delo. Suština svega je da treba da se vrati poverenje u institucije. Nezahvalno je govoriti ko je napravio propust, svi smo ga napravili ako se tako nešto desi - ističe Pjanovićeva za Blic TV.

KO SU MUŠKARCI KOJI VRŠE FEMICID?

Femicid ima karakteristike po kojima se poznaje, ali se postavlja pitanje, iz kojih društvenih slojeva i profesija dolazi? Odgovor je krajnje jasan, smatra psiholog Tomin: to može biti bilo ko!

- To su oni koje je porodica odgajila i društvo dalo za pravo da je pravi muškarac onaj koji je gospodar života i smrti, da reaguje nasilno kada je ljut i da za to ima potpuno pravo. Ne možemo ih svrstati u niže statusne kategorije jer imamo ljude koji pripadaju privilegovanim ili društveno moćnim profesijama koji su nasilni i vrše femicid. Profesija može da daje dodatak moći - objašnjava Ignjatovićeva.

Ljubomora i kontrola, najava napuštanja i pištolj odnosno vatreno oružje, devet puta češće ubija nego bilo koji drugi faktori. A to zemlje koje prate ubistva jasno kažu, dodaje naša sagovornica.