ŽENSKA REVOLUCIJA U SVAKOM SMISLU
U predstavi je danas još uvek Jugoslavija i zove se Nova Jugoslavija, na čelu je Pokreta nesvrstanih, a u prvom planu su odnosi i aktuelne stvari koje se dešavaju u životima osam likova, kaže reditelj Ivan Leo Lemo.
Drama na srpskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta 25. maja, u četvrtak, odigraće premijerno predstavu „Kabare Jugoslovenke“, autora i reditelja, gosta iz Hrvatske,
Ivana Lea Leme.
Igor Lerić, pomoćnik direktora pozorišta, podseća da Lemo četvrti put režira u Narodnom pozorištu u Subotici i da je publici u ovom gradu poznat po predstavama „Tramvaj zvani želja“, „Sećanje vode“i „Idealan muž“.
Jelena Mihajlović, umetnički direktor Drame na srpskom jeziku i glumica, kaže da u predstavi igra osam žena i Minja Peković, kao poseban gost u audio ulozi Tv moderatorke. Predstava je angažovala sve žene ansambla, Suzanu Vuković, Sanju Moravčić, Kristinu Jakovljević, Monju Medaković Vuksanović, Nikolinu Vujević, Vesnu Kljajić Ristović, Sofiju Mijatović i Jelenu Mihajlović.
- Ideja je bila da napravimo žensku priču, a dobili smo žensku revoluciju u svakom smislu. Kombinujemo sve jezike bivše Jugoslavije, a imamo i paralelnu istoriju, našu projekciju šta bi možda bilo da se Jugoslavija nije raspala i šta bi možda bilo u potencijalnoj budućnosti ukoliko tretman žena ostane ovakav kakav je bio do pre nekoliko godina, jer tek u poslednjih par godina primećujemo veliki trud da se ženama daju jednaka prava i pozicije - kaže Jelena Mihajlović.
Reditelj se nada da će publika iskazati interes i da će eklektički žanr koji spaja pesmu, ples, storiteling, stendap i burlesku, dakle, kolaž program, razvedriti proleće i uvesti sve u leto i ušuškati u zimu.
- Ovo je moj sedmi kabare, a krenulo je od kabarea posvećenog mom rodnom gradu Splitu gde sam se hteo baviti novim vizurima prema patrijarhatu, čudnoj pogubnoj, mračnjikavoj sili koja je ovaj svet pišući istoriju dovela do slepih ulica s kojima niko od nas nije srećan. U svakom kabareu sam pričao ženske priče za koje su me inspirisale životne situacije, ali i poznavanje glumica sa kojima radim. Zato sam na tih sedma kabarea najviše zahvalan glumicama koje su nabrijane monologe iznele pred publiku - kaže Ivan Leo Lemo.
Reditelj je smatrao da je prethodnim kabareom smatrao da je završio sa ovom vrstom predstava, a onda se, kako kaže, setio da je živeo od svoje 17. godine na još jednom području što ga je identitetski oblikovalo, usmerilo i zadalo temelje i nosive stubove, a to je prostor Balkana, naše regije, bivše države Jugoslavije, svih nijansi našeg jezika, srodnih južnoslavenskih uključujući
i Albance koji su bili u Jugoslaviji. Kako profesionalno radi od kraja 1996. godine, a druga strana njegovog porekla je slovenska, radio je i u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, shvatio je da nije prestao profesionalno, emotivno, intimno, prijateljski živeti jedinstven prostor i da ima i tu nešto da kaže.
- Jelena je rekla da bi se nadovezala na ono što sam radio i došli smo na ideju kabarea Jugoslovenke, i to u idealnom gradu, jer ako mi se ikad išta sviđalo najviše u Subotici to je subotička multikulturalnost. Hodati Amsterdamom ili Suboticom, meni je uvek bio isti osećaj, i to je posebna inspiracija kada se čovek oseća delom sveta. Nije u svom uskom identitetu, u svojoj kutiji, već postoje širine koje su rediteljima, piscima i glumcima jako inspirativne, a možda stanovnici ovde toga nisu ni svesni i u kojoj meri ne znamo ono što najbolje poznajemo - kaže reditelj.
Na njega je uticao i trenutak kada je došao do plana JNA iz ranih osamdesetih godina, vojni plan u slučaju destabilizacije vlasti nakon Titove smrti. Učinilo mu se zanimljivim sve što vidi i pitao se šta bi se dogodilo da se tog plana dokopa neka od ženskih organizacija koja se bavi borbom protiv patrijarhata.
- I u predstavi imamo osnivačicu FAK-A, organizacije, koja se dokopala tog plana, i ostale članice su se na zadnjem sletu 1988. godine, na zadnjim akordima bivše Jugoslavije i u blagoj dekadenciji vlasti iskoristile malaksalost političke garniture i preuzele su vlast. Tog trenutka naša predstava sa osam priča iz šest bivših republika i dve bivše pokrajine, prati mentalitetski, ekonomski i politički paralelnu istoriju Jugoslavije. Verujem da će biti zanimljivo do ovog vremena danas koji neki nazivaju transhumanizam kada vas je strah da će roboti ili veštačka inteligencija preuzeti vlast i postati što sličnija ljudima, a da će ljudi u svojoj devoluciji izgubiti vlast prvenstveno nad samima sobom, a onda nad svim ostalim i postaće slični mašinama - kaže Ivan Leo Lemo.
Na pitanje da li u predstavi ima puno teksta zbog toga što su uloge podeljene ženama, odgovara da je puno teksta jer je on „brbljavi Splićanin i ne zna da stane kada se zakotrlja“.
- Pokušaću da ne otkrijem kraj, ali u predstavi je Jugoslavija danas još uvek Jugoslavija i zove se Nova Jugoslavija, na čelu je Pokreta nesvrstanih iako je to aktuelna politika i asocijacija na nju je drugi ili treći fabularni plan, dok su u prvom planu odnosi i aktuelne stvari koje se dešavaju u životima osam likova. Politika provejava, veže sve zajedno, nije primarna, ali je neizbežna. Formulisao sam u predstavi pojam „novi hladni rat“koji se, recimo, sada događa, ta Nova Jugoslavija, nisam za nuklearno oružje, ali je ona u ovoj priči nuklearna sila, treći je sagovornik u polarizaciji sveta trenutno, jer mi se uvek sviđala politička pozicija nesvrstanih - kaže Lemo.
Koreografiju potpisuje Alen Sesartić, kompozitor je Zvonimir Dusper Dus, scenograf je Vesna Režić, kostimograf Marko Marosiuk, asistent scenografkinje je Nikolina Kuzmić, inspicijent Goran Grubišić i suflerka Vesna Galešev.
Došli smo na ideju „Kabarea Jugoslovenke“, i to u idealnom gradu, jer ako mi se ikad išta sviđalo najviše u Subotici to je multikulturalnost