SVE SLIČNOSTI DEČAKA-UBICE I MONSTRUMA IZ MLADENOVCA
Tri nedelje su prošle od dva masakra u kojima je u razmaku manjem od 48 časova ubijeno 18 osoba, uglavnom dece i mladih, ranjeno još njih 19, a Srbija je i dalje u stanju kolektivnog šoka.
Jezivi zločini koji su se dogodili u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u centru Beograda i u selima Malo Orašje i Dubona, između Mladenovca i Smedereva, zavili su u crno desetine porodica, ali i, kako su istakli naši ugledni sociolozi, predstavljali su neku vrstu infarkta za kompletno društvo.
Istraga u koju su uključeni kompletni timovi iskusnih policijskih istražitelja, ali i psihologa, psihijatara, sociologa, ima zadatak da do detalja skenira počinitelje ovih stravičnih činova, kao i sve ono što je njima prethodilo kako se ovakvi zločini nikada ne bi više ponovili.
U prethodne tri nedelje mnogi detalji masakra, ali i iz života ubica, izašli su u javnost i slobodno se može zaključiti da, iako se radi o dva potpuno odvojena i različita slučaja, postoje stvari koje su zajedničke za obe tragedije, odnosno za oba izvršioca 13-godišnjeg dečaka-ubicu iz OŠ “Vladislav Ribnikar” i Uroša Blažića, 20-godišnjaka iz okoline Mladenovca.
Zato krenimo redom.
1. VEŠTI U BARATANJU ORUŽJEM
Iako se radi o mladim ljudima, posebno u slučaju 13-godišnjeg dečaka-ubice, obojica su bili izuzetno vešti sa oružjem i imali su ga u svojoj blizini.
Kako je utvrđeno K. K. je za masakr u školi iskoristio očeve pištolje koji su, navodno, bili zaključani u sefu, u njihovom stanu. Prema
informacijama iz istrage, ugledni beogradski radiolog, imao je čak pet pušaka i dva pištolja, potpuno legalno. Kako je dečak uspeo da se dokopa oružja trebalo bi da utvrdi istraga, ali ono što je već na prvi pogled jasno je da je bio veoma obučen za rukovanjem pištoljima!
Otac je dečaka-ubicu od njegove 12. godine vodio u streljanu, a kako je obelodanjeno, išao je i na treninge “er softa”, jednu od tzv. antistres igara današnjice, gde su simulirani oružani obračuni.
- Činjenica da je on pogodio 15 pokretnih meta, da je deset osoba stradalo, znači da je on bio veoma obučen za tako nešto. Pogodio je čuvara bez problema, pa ostale, pucao je iz pištolja koji je težak i teško ga je kontrolisati čak i za odraslog čoveka, a ne kad si dete - rekao je za “Blic” Marko Nicović, bivši načelnik beogradske policije,
Na drugoj strani, kod
Uroša Blažića (20), koji je ubio osmoro mladih ljudi kod Mladenovca, ali i njegovog oca, pronađen je čitav arsenal oružja, od pištolja, pušaka, “kalašnjikova”, drugih eksplozivnih naprava, optičkih nišana, i to smeštenih na nekoliko lokacija, odnosno u više objekata.
S obzirom na to da je otac penzionisano vojno lice, smatra se da je najveći deo ovog oružja upravo on i nabavio, a prema pričama komšija, “ceo kraj je znao da imaju oružje koje im uprkos prijavama nikada nije oduzeto”.
Kako je od malih nogu rastao uz oružje u svojoj blizini, u porodičnoj kući, jasno je da je bio i prilično vešt u njegovom rukovanju što je, nažalost, potvrdio u masakru kada je hicima iz “kalašnjikova” usmrtio osam i teško ranio još 13 osoba.
2. UBIJALI UGLAVNOM SVOJE VRŠNJAKE
I u jednom i u drugom slučaju žrtve su po pravilu bili vršnjaci ubica. Od desetoro ubijenih i šestoro ranjenih u “Ribnikaru”, čak 14 njih su bili đaci, a preostalo
Dečak-ubica se sam predao policiji, čak ih je i nazvao telefonom, dok monstrum iz Mladenovca nijednog trenutka nije pružao otpor
Činjenica da je dečak pogodio 15 pokretnih meta znači da je on bio veoma obučen za tako nešto, pištolj je težak za kontrolisanje čak i za odrasle
dvoje čuvar obezbeđenja i nastavnica istorije koji su se našli na meti dečaka-ubice jer je smatrao da bi oni mogli da ga zaustave u njegovom krvavom piru.
Na drugoj strani, Uroš Blažić je takođe za žrtve jezivog zločina odabrao mlade, mahom od 16 do 24 godine, koji su se te kobne večeri družili i provodili u selima Malo Orašje i Dubona, smeštenim između Mladenovca i Smedereva.
Jedini izuzetak bili su ljudi koji su popravljali kapiju u večernjim satima, za koje još nije potvrđeno da li je monstrum s njima imao neke ranije nesuglasice.
3. NISU HTELI DA BUDU UBIJENI
Ni dečak-ubica ni zločinac iz Mladenovca ni u jednom trenutku nisu planirali niti razmišljali da budu ubijeni ili da izvrše samoubistvo. Ni jedan ni drugi nisu pružali nikakav otpor za vreme hapšenja.
Trinaestogodišnji K. K. je nakon što je počinio jezivi zločin u školi čak sam pozvao policiju iz dvorišta i to prijavio, a onda potpuno smiren odložio oružje i dočekao hapšenje.
Na drugoj strani, Uroš Blažić se posle masakra dao u bekstvo, ali kada je shvatio da je opkoljen i da ne može da izmakne policijskoj poteri, mirno se predao i, kako je obelodanjeno, samo je do iznemoglosti ponavljao jednu reč - “poštovanje”.
4. UOPŠTE SE NE KAJU ZA ZLOČIN
Ni dečak-ubica ni serijski ubica iz Mladenovca prilikom saslušanja nijednog trenutka nisu iskazali kajanje za zločine koje su počinili.
- Ne oseća nikakvu krivicu, ne raspituje se za roditelje, željno iščekuje trenutak kada će biti pušten sa klinike,
a umislio je da to treba da se dogodi svakog trenutka. Ne dobija ni sedative jer je potpuno smiren. Nema osećaje, izuzev za sebe i svoje potrebe - rekao je izvor “Blica” o slučaju dečaka-ubice.
Kako je dodao, njega je samo interesovalo “kako je javnost reagovala i da li će mu skandirati ispod prozora”.
Slično je i sa mladićem koji je počinio masakr kod Mladenovca. On je pokušao da opravda stravičan zločin koji je počinio tako što je tvrdio da je trpeo nasilje još u osnovnoj školi, kao i da su ga meštani sela “ismevali i pravili zaveru protiv njega”.
- Priznao je da je pucao na ljude koje nije čak ni poznavao da bi zaplašio stanovništvo tih naseljenih mesta - ispričao je izvor “Blica”.
5. NEĆE BITI PRAVIČNO OSUĐENI
I u jednom i u drugom slučaju, zbog svojih godina, počinioci masakra ne mogu da budu osuđeni na maksimalne kazne kao što bi bio slučaj sa punoletnim licima.
Podsetimo, pošto nema napunjenih 14 godina K. K.
ne podleže krivičnom zakonu, već bi zbog zločina mogao da odgovara njegov otac kom preti kazna od 12 godina robije. Dečak-ubica, pak, u najgorem slučaju može da bude osuđen na boravak u klinici zatvorenog tipa.
- U psihijatrijskoj ustanovi može da ostane doživotno ako je to u njegovom interesu ili u interesu zaštite drugih osoba - rekao je za „Juronjuz“psihijatar prof. dr Milutin Nenadović.
Na drugoj strani, Uroš Blažić nema napunjenu 21 godinu i vodi se kao mlađi punoletnik. Zbog toga on po slovu našeg zakona ne može da bude osuđen na dožitovnu robiju iako je surovo ubio osmoro mladih i ranio još 13. Maksimalna kazna koja mu preti po zakonu jeste 20 godina robije, i to ako se psihijatrijskim veštačenjem utvrdi da je bio uračunljiv prilikom zločina. Ukoliko se utvrdi da nije bio uračunljiv, sud bi mogao izreći meru obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa, gde bi mogao da ostane i do kraja života.n