ISKRA ŽIVOTA, MESO I KRV REALNOSTI
Na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu sutra, pod sloganom „Čovečnost - usponi i sunovrati“, počinje prestižan teatarski festival - Sterijino pozorje.
Podsetimo, publika će od 26. maja do 3. juna biti u prilici da pogleda osam predstava u takmičarskoj selekciji, tri u programu „Krugovi“i predstavu u čast nagrađenih na zatvaranju „Slika nepoznatog“Nikole Zavišića.
Selektor Milivoje Mlađenović je, obrazlažući selekciju, kazao i da je oslonac tokom celog selektorskog ciklusa bila parafraza misli Pitera Bruka: „Iskra života, meso i krv realnosti, mora da bude prisutna u svakom trenutku pozorišnog čina“.
PET DO DVANAEST
Izvršni direktor festivala, Goran Ibrajter u susret festivalu, u izjavi za „Blic“napominje:
- Između ostalog, ovogodišnje Pozorje pokazuje i koliko je naš, domaći dramski tekst prisutan u regionu, zastupljen u produkcijama raznih pozorišta na prostoru bivše Jugoslavije. U takmičarskoj selekciji od 8 naslova tri su iz Crne Gore, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Generalno gledano, broj produkcija u pozorištima naše zemlje je smanjen. Sjajnih predstava ima uprkos svemu, naravno, ali zaista je, što bi se reklo, prošlo pet do dvanaest da društvo i oni koji odlučuju više pažnje i sredstava usmere na kulturu i pozorište koji su, treba li reći, ključni za pitanje identiteta.
Festival svojom besedom otvara proslavljeni reditelj Jagoš Marković o čijem rediteljskom umeću, umetničkoj veličini nema potrebe posebno govoriti. Uz činjenicu da ga bije glas da ima više nagrada nego godina života, činjenicu da se njegove predstave poslovično gledaju na kartu više zanimljiv je i podatak o dugovečnosti njegovih predstava. Njegova „Hasanaginica“po drami Ljubomira Simovića igra se u Narodnom pozorištu Beograd preko 20 godina, a Nušićevo „Sumnjivo lice“u NP Sombor je početkom maja obeležilo 25 godina od premijere!
ŽIRI
Kako je juče saopšteno o Sterijinim nagradama odlučivaće Žiri u sastavu:
Ljiljana Pešikan Ljuštanović, predsednica, Ista Stepanov, Jure Novak, Ivan Medenica i Valentin Vencel.
Na otvaranju je višestruko hvaljena predstava “Deca” Narodnog pozorišta Beograd nastala po Nin-ovom nagradom ovenčanom istoimenom romanu-poemi Milene Marković, muziku potpisuje Irena Popović Dragović, a obe su dobitnice Sterijinih nagrada.
Podsetimo, u takmičarskoj selekciji su “Što na podu spavaš” Darka Cvjetića u režiji Kokana Mladenovića, “Yankee Rose” (Slobodan Obradović, Miloš Lolić) Beogradskog dramskog, “Pokojnik” (Branislav Nušić, Egon Savin) CNP Podgorica i Centar za kulturu Tivat, “Uspavanka za Aleksiju Rajčić (Đorđe Kosić, Jug Đorđević) Narodnog pozorišta Beograd, “Gospođica” (Ivo Andrić, Vanja Ejdus, Đurđa Tešić) banjalučkog Narodnog pozorišta, “Noćna frajla” Ace Popovića (Narodno pozorište Niš), “52 herca” (Tijana Grumić, Mojca Madon) Slovensko
narodno gledališče Nova Gorica.
NOVA NAGRADA
Na ovogodišnjem Pozorju po prvi put će biti dodeljena novoustanovljena nagrada. Naime, Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) i Sterijino pozorje ustanovili su Nagradu Dejan Mijač za rediteljski opus, koja će se, počev od ove, pa svake druge godine, dodeljivati domaćim i inostranim rediteljima koji su ostavili značajan trag i doprineli razvoju pozorišne
umetnosti u Republici Srbiji. Nagrada se sastoji od plakete, novčanog iznosa i monografije. Odluku o prvom dobitniku doneće tročlani žiri i saopštiti je na svečanosti zatvaranja 68. Sterijinog pozorja, 3. juna. Pomenimo da je ovaj veliki stvaralac, koji je između ostalog prvi reditelj član SANU, primerice, govorio da je za njega je u režiji osnovno i najbitnije istraživanje uneobičavanja. „Igra je zapravo proces koji i u svom najmanjem delu otkriva onostrano“, veli Mijač i dodaje, „a to je rasprskavanje realnog sveta u imaginativnom. Zato je ta igra od subjekta ka objektu i nazad ka subjektu neponovljiva i ne može se rutinski reprodukovati. Ta igra je otkrivalačka, svaka predstava je stalno traganje za onostranim. I nije cilj igre da predviđa, cilj je onostranost sâma ili, kako kaže Sterija, ’događa se nešto umu neponjatno, duhu nepostižno’, a to nešto pojavljuje se u realnom vremenu i prostoru predstave.“
Opšte je poznato da je Dejana Mijača odlikovala društvena hrabrost, da je bio među najvećim intelektualcima svog vremena, da je umetnik koji je mnogo puta režirao predstave koje su ostale zapamćene kao umetnička dela za anale, jer je, uz skrupulozno poštovanje literarnog predloška, svojim režijama otkrivao suštinu pozorišta i lični stvaralački čin digao na nivo protagonizma i posebne umetničke vrednosti.
Ovogodišnje Pozorje pokazuje i koliko je domaći dramski tekst prisutan u regionu, zastupljen u produkcijama raznih pozorišta, kaže Goran Ibrajter