„TATA, DOĐI, NE MOGU DA SPAVAM“

Pisac Dušan Nedeljković, čije dete ide u OŠ “Vladislav Ribnikar”, rekao je jutros da je nekoliko dana nakon posmatranja svog sina, a posle stravičnog maskara u ovoj školi, odlučio da ga povuče iz grada.

ON SE NA ovaj korak odlučio i nakon konsultacija sa prijateljima koji su, prema njegovim rečima, psiholozi i psihijatri.

- Savetovali su me da posle svih tih sahrana izvedem sina iz Beograda. On se vratio u Beograd i mislim da će danas ići na trening košarke, gde trenira sa dečacima iz VII/2 na koje je bilo pucano. Meni deca površinski izgledaju okej, šta se dešava noću po sobama, ne mogu da kažem. Mogu da kažem za mog sina, i šta me je navelo da ga izvedem iz Beograda... Posle jedno četiri, pet dana, jedne noći mi je oko tri sata ujutru stigla poruka: “Tata, molim te dođi, ja ne mogu da spavam”. I tada sam doživeo prvi susret sa tim lomom - ispričao je Nedeljković.

Iako je sam video sav užas u “Ribnikaru” za sebe kaže da je naučio da se nosi sa stresom.

- Naučio sam da se nosim sa stresom i na kraju krajeva ja nisam doživeo tu najveću tragediju, ja nisam izgubio dete. Mi nijedno dete ne osuđujemo koje ide u školu. Neki roditelji misle da je dobro da deca budu u školi, ja lično mislim da nije, da je potrebno da ih pošaljemo po kulturnim centrima - ističe Nedeljković.

„TRI POGINULE DEVOJČICE ZNAO JE OD JASLICA”

On navodi i da se oko ovog stava okupilo oko 300 roditelja, a danas će poslati i dopis predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić. Njegov razlog da ne pošalje sina u školu je i jedna vrsta solidarnosti da roditeljima poginulih đaka.

- Tri devojčice koje su poginule išle su sa mojim sinom od jaslica. Kada ja prođem pored majke jedne od poginulih devojčica i ona mene zagrli i počne da se trese, ja se tu polomim. Da bar nešto mogu da uradim... Onda kažem - neće moje dete ići u školu - priča Nedeljković.

Pisac Dušan Nedeljković izjavio je da je “do juče mislio da smo mi kao brod bez kormilara”, ali od kada je Grad reagovao na potrebe dece i roditelja da se u OŠ “Vladislav Ribnikar” da se ne vraćaju nakon masakra smatra da se može doneti neki mir među ljudima.

- Ja još uvek ne mogu da shvatim da se u mom Beogradu ovakva tragedija dogodila. Do juče sam se plašio da smo mi kao brod bez kormilara, međutim, bitno je da je juče Grad reagovao, da je država reagovala i izašla je neka ponuda koja bi mogla da donese neki mir među ljude - kaže Nedeljković.

„DA DECA ZAVRŠE GODINU ŽIVA I ZDRAVA”

On takođe ističe i da roditelji nisu razjedinjeni i da im je jedini cilj da deca godinu završe živa i zdrava.

- Imamo samo cilj da naša deca završe godinu živa i zdrava i prvog septembra uđu u jednu novu, higijenski bezbednosnu zonu, gde ćemo ih poslati sa radošću i gde će oni ići sa radošću - kaže Nedeljković.

On je predložio direktorki, pedagogu i psihologu da daju ostavku.

- Trebalo bi da dobiju suspenziju ili da se same suspenduju. To bi bio jedan moralni čin. Ona se našla na tom mestu u to vreme kada neka odgovornost mora da postoji. Mislim da ona treba da bude u ostavci, da ponudi suspenziju, ali mora da sačeka da se završi ceo ovaj proces - kaže Nedeljković.

„ŠTA JE S ONIMA KOJI SU PRALI KRV...”

Pisac se pita i da li je stručna pomoć ponuđena osoblju koje je pralo krv poginulih.

- Da li neko radi sa tim tetkicama, ko je prao tu krv... Ljudi, to je mesto zločina, našu decu su pobili tamo. I sada mi pričamo da se treba vratiti u neku normalu - navodi Nedeljković.

On navodi i da je siguran da posle 3. maja u Srbiji neće biti ništa više isto, ali je i pohvalio rad policije, koja je prema njegovim rečima jako dobro reagovala.

- Mi želimo da treći maj bude dan kada se školska godina završila, ne samo u “Ribnikaru”, nego i u celoj Srbiji. Sada samo treba da se nađe način kako da se ta nastavna aktivnost sprovede do kraja. Kada se sve to desilo, mi smo bili sluđeni, ali deca su se držala zajedno - ističe Nedeljković za TV Prva.

Meni deca površinski izgledaju okej, ali šta se dešava noću, po sobama, da li ima lomova, e to ne mogu da kažem