Letovanje u Hrvatskoj više neće biti isto

Novi hrvatski Zakon o turizmu trebalo bi sledećeg meseca da ugleda svetlost dana, a da stupi na snagu naredne godine. Hrvatska bi zahvaljujući njemu mogla da postane prva zemlja koja će se uhvatiti u koštac sa masovnim turizmom, a letovanje na ovoj popula

Vlada bi do leta trebalo da uputi na javnu raspravu nacrt prvog krovnog Zakona o turizmu, čime će Hrvatska postati prva zemlja koja će na ovaj način početi da upravlja održivim razvojem turizma. Naime, sve je više primera u Evropi, ali i šire, kako pojedine destinacije počinju da se “obračunavaju sa prekomernim turizmom“. Poslednji primer bila je italijanska regija Južni Tirol, gde su kapacitete ograničili na brojke iz rekordne 2019. Dok su u susednoj Italiji jednostavno odredili koliko mogu i žele, u Hrvatskoj se drugačijim, sveobuhvatnijim pristupom obuzdavanju negativne posledice turizma.

Hrvatska je, pišu lokalni mediji, upala u zamku preteranog turizma, pumpanja brojki i letnjih gužvi koje guše mnoge destinacije.

U zemlji već postoje inicijative za veću održivost nekih destinacija, poput Malog Lošinja ili projekta “Poštuj grad” u Dubrovniku, koji je ograničio broj kruzera, ali do sada praktično nije bilo sveobuhvatne inicijative na nacionalnom nivou.

Ovo se do sada zna o izmenama koje će uslediti.

LOKALNA ODGOVORNOST

Kada novi Zakon o turizmu stupi na snagu, opštine i gradovi će moći sami da odrede koliko apartmana, hotela, kampova i vikendica žele na svojoj teritoriji i, shodno tome, dozvoliće ili neće dozvoliti dalje izdavanje kategorizacija, piše “Jutarnji list”.

Međutim, to niko neće moći da uradi proizvoljno, niti će biti retrogradno za već izdate kategorizacije. U novom zakonu biće navedene sve mere i metode i kriterijumi kako bi svaka destinacija i županija mogli da vide i precizno izračunaju kakvo im je trenutno stanje na terenu i šta treba da urade. I ne samo to, utvrdiće se i koji su kapaciteti potrebni.

Možda će negde biti dozvoljen samo smeštaj sa pet zvezdica. Na isti način biće moguće dodatno “naplaćivanje” ulaska u neke gradove ili mesta kroz ekološki turistički doprinos koji će se plaćati uz boravišnu taksu.

Trenutno nešto slično već postoji u Dubrovniku. Recimo, ako se na Plitvičkim jezerima, Motovunu ili nekoj drugoj destinaciji pokaže da bi to bilo poželjno da se uvede, oni će to propisati, a zakon će propisati maksimalan iznos ovog doprinosa. To se pre svega odnosi na jednodnevne turiste koji opterećuju destinaciju.

Biće moguće i preusmeravanje turističkih tokova. Na primer, ako destinacija shvati da su njene plaže pretrpane, turistička udruženja će svojim planovima upravljanja odrediti gde će i na koji način preusmeravati višak turista. Takođe će biti moguće zabraniti prekomerni ulazak autobusa ili automobila u starogradska jezgra.

Takođe će se znati kakvi se restorani i barovi mogu naći, na primer, na rivi ili u glavnoj ulici u gradu. Gradovi i opštine će, na primer moći da odrede da se u određenoj ulici mogu nalaziti samo kvalitetni restorani, pa tu neće moći da se otvaraju restorani brze hrane.

To je najavila ministarka turizma Nikolina Brnjac, koja je sa kolegama dugo pripremala ovaj zakon, koji će biti jedinstven u Evropi.

- Turizam ne treba da ide na teret lokalnog stanovništva, što je, sveukupno gledano, pravac kojim idu odrednice našeg prvog krovnog zakona o turizmu - rekla je.

NAPLAĆIVANJE ULASKA U GRADOVE

Ekološku taksu će plaćati i jednodnevni posetioci, a o propisivanju naknade i njenom iznosu odlučivaće gradovi i opštine nakon stupanja na snagu zakona. Uzevši u obzir da će iznos ekološke takse propisivati lokalne vlasti - to neće biti proizvoljno, već prema kriterijumima posećenosti i turističke razvijenosti.

Ministarka turizma je nedavno otkrila da bi se moglo raditi o iznosu od jedan do tri evra po danu provedenom na nekoj turističkoj destinaciji.

- Činjenica je da su neke destinacije preopterećene, nekima su, pak, veliki problem jednodnevni posetioci, a od prekomernog broja svakako trpi i prirodna i kulturna baština, ali itekako i život lokalnog stanovništva objasnila je ministarka.

KAZNE ZA TURISTE U SPLITU

U međuvremenu, neke od najposećenijih destinacija u Hrvatskoj uzele su stvar u svoje ruke i donele mere kojima će već ovog leta ublažiti neke od negativnih posledica masovnog turizma. Splitsko Gradsko veće usvojilo je prošle nedelje odluku o javnom redu i miru, prema kojoj tokom turističke sezone novčano biti kažnjavani neprimereni postupci na javnim mestima.

NEKE OD NAJPOSEĆENIJIH DESTINACIJA VEĆ OD OVE SEZONE UVODE MERE ZA UBLAŽAVANJE NEGATIVNIH POSLEDICA TURIZMA

Splitsko Gradsko veće usvojilo je odluku o javnom redu i miru na području Splita, prema kojoj tokom turističke sezone novčano biti kažnjavani neprimereni postupci na javnim mestima.

Prihvaćen je i amandman da sa 300 evra bude kažnjavano penjanje i sedenje po spomenicima i spomen pločama, ulaženje, penjanje i/ili kupanje u fontanama i nuđenje i ugovaranje usluge taksi prevoza koja nije unapred dogovorena.

Kaznom od 150 evra biće kažnjavano povraćanje na površinama javne namene, kao i građevinski i instalaterski radovi od 14 do 17 časova i od 22 časa do 7 sati, radi sprečavanja buke.

NAPLAĆIVANJE TUŠIRANJA NA PLAŽI

Odbornici Gradskog veća Grada Krka su na ovonedeljnom zasedanju razmatrali predlog Odluke o davanju saglasnosti na Opšte uslove pružanja usluge korišćenja javnih tuševa na gradskim plažama.

Tom odlukom kompaniji „Vecla“omogućeno je uvođenje sistema naplate tuševa na javnim plažama, i to po ceni od 20 centi za poluminutno korišćenje tuševa. Kako je odbornicima rekao direktor „Vecle“Danko Milohnić sistemima naplate ovog leta biće obuhvaćeno šest tuševa na gradskim kupalištima.

Kao jedini i isključivi razlog vraćanja naplate on je naveo strelovit skok u potrošnji vode tokom turističke sezone.