MILOŠ ČOLIĆ RUSKA FORMULA

ZBOG NEUVOĐENJA EKONOMSKIH SANKCIJA RUSIJI, SRBIJA SE NALAZI SKORO NA DNEVNOJ PROZIVCI - NE SAMO BRISELA. OTUDA BI NEKO MOGAO DA POVERUJE DA SRBIJA IMA VEĆI IZVOZNI RAST NA RUSKO TRŽIŠTE OD BILO KOJE ZEMLJE EU. DA LI JE TAKO?

...Veći rast izvoza na rusko tržište od Srbije beleži Slovenija. Treba li podsećati da je ta zemlja članica EU. Nije joj to smetalo da njen januarski izvoz u Rusiju bude 133,8 miliona evra. Porastao je za

93,1 odsto u odnosu na januar 2022. kada je vredeo 69,3 miliona evra. U slovenačkoj bazi podataka ekonomista Miroslav Zdravković nalazi i da je februarski izvoz bio milionski, trocifren: 124 miliona evra, dok je uvoz iz Rusije, makar samo tog meseca, sveden na istorijski minimum od 3,5 miliona evra. Tako je izvoz povećan za 72,8 odsto a uvoz smanjen za 94,5 odsto. Slovenija je naravno disciplinovano uvela sankcije Rusiji.

Prošlogodišnji, novembarski robni izvoz “dežele” vredeo je najviše, čak 163,1 milion evra. U 2022. izvoz Slovenije u Rusiju povećan je za 50,2 procenata: sa 786,2 na gotovo 1,2 milijarde evra. Uvoz iz Rusije, koji takođe prolazi kroz gusto sankciono sito, povećan je četiri puta, sa 321,3 miliona evra na gotovo 1,3 milijarde evra. Srbija je u istom periodu povećala izvoz u Rusiju sa 840 miliona na 1,1 milijardi evra (35,6 odsto) dok je uvoz sa 1,5 skočio na 2,9 milijardi evra (91 odsto). Najmanje predrasuda u stalnom prebrojavanju ko je za Moskvu a ko za Kijev ima - Ankara. Turska beleži eksplozivan rast izvoza ”Barjaktara”, dronova Erdoganovog zeta, Ukrajini. S druge strane Turska je januara ove godine povećala izvoz u Rusiju za 149,1 odsto. Sa 418,6 miliona na milijardu dolara. Rusija se tako probila na treće mesto prema vrednosti izvoza, odmah posle Nemačke i SAD.

Na osnovu podataka ruske nacionalne statističke agencije, šest zemalja EU povećalo je prošle godine robni izvoz u Rusiju. Na vrhu liste Hrvatska i Slovenija. Izvoz Hrvatske u Rusiju jula prošle godine vredeo je 18,4 miliona evra, dok je slovenački procenjen na 98 miliona evra, što je rast od 59, odnosno 56 procenata u međugodišnjem periodu. Rast robnog izvoza ka istoj destinaciji zabeležile su i Estonija za 16 procenata, Bugarska deset, Austrija za pet odsto. Nemački izvoz u Rusiju je prepolovljen. Pao je u 2022. za 45,2 odsto, pokazuju februarski podaci nemačkog statističkog zavoda. Prihodi od izvoza potonuli su na 14,6 milijardi evra, objavio je Destatis. Rusija je time pala s 15. na 23. mesto na lestvici kupaca nemačke robe. U sprovođenju ekonomskih sankcija bilo je i revnosnijih od Nemačke. Kipar je obim izvoza u Rusiju srezao za čak 99 odsto, Luksemburg za 82, Francuska za 76, Švedska za 75 i Češka za 70 procenata Eurostat je objavio podatke koji “bacaju tamnu sliku na ponašanje zemalja članica EU”. I pored devet paketa sankcija, uvoz ruske robe u razdoblju od februara do avgusta prošle godine porastao je u 16 država EU. Apsolutni favorit je Slovenija čiji je uvoz u tom razdoblju, prema Eurostatu, narastao na 1,1 milijardu evra. Slovenija je tako povećala kupovine robe iz

Rusije za šest puta, Kipar za 3,4 puta, Češka za 3,1 puta, Grčka tri puta, Italija za 2,2 puta.iako između EU i Rusije besni pravi energetski rat, prema pisanju hrvatskih medija, energetski razvod s Rusijom dao je ograničene rezultate. U prvih deset meseci prošle godine, prema zvaničnim podacima, udeo ruske nafte u ukupnoj potrošnji u Hrvatskoj porastao je sa devet odsto u 2021. na 16 u prvih deset meseci prošle godine. Pritom stručnjaci smatraju da je ruska nafta zastupljenija na hrvatskom tržištu nego što to pokazuju podaci državne agencije, jer na tamošnje tržište ruska nafta stiže i preko drugih država.

Nemačka je prošle godine smanjila obim uvoza iz Rusije za 41,5 posto ali je on bio skuplji za 35,3 milijarde evra, što je rezultat naglog rasta cene energenata. Nemačka je inače u 2022. zabežila najveći manjak u robnoj razmeni s Rusijom od 1992. U Srbiji se godinama, gotovo euforično, govori o velikim potencijalima izvoza hrane iz Srbije u Rusiju i tome da ćemo osvojiti, pokoriti rusko tržište. Podatak da uz najvredniji izvoz jabuka i krušaka i bilo čega trećeg, u ruskom uvozu učestvujemo sa tek 0,5 do 1,3 procenta (ostalo na nivou statističke greške) govori o našoj stvarnoj poziciji na ruskom tržištu. Iako se Rusija nalazi u režimu EU sankcija od 2014. taj prostor Srbija ne koristi. Kao ni onaj koji pruža Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji nudi bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom. Ili se Srbija možda nije privikla na evroazijsku trgovinsku klimu, pa tako balkanski ekonomski tiger, ne samo na ruskom tržištu, mjauče.

Iako se Rusija nalazi u režimu EU sankcija od 2014, taj prostor Srbija ne koristi