Deset filmskih priča

Kad se dogodi nešto zanimljivo ili neko ispriča nešto neobično, neverovatno za takvu priču ili događaj kaže se - kao na filmu.

Deset priča u ovoj ispovesti vezane su za deset poznatih ljudi iz naše zemlje i iz sveta. I sve su se dogodile u periodu od 50 godina, između 1973. i 2023. kad ih ispisujem povodom pola veka profesionalnog rada u pozorištu, literaturi, na filmu.

Reč je o susretima ili saradnji sa Aleksandrom Popovićem, Nikol Kidman, Batom Stojkovićem, Nikitom Mihalkovom, patrijarhom Pavlom, Džejmsom Hartom, Peleom i Euzebiom, Borom Todorovićem, Patrikom Besonom i Robertom Redfordom. Prijateljstva i rad, ili samo susreti sa ovim izuzetnim ljudima obogatili su moj život - kao na filmu. I svi pomenuti ljudi bili su deo filmskog sveta kao stvaraoci ili kao povod i inspiracija drugim filmskim autorima. Sećajući se zanimljivih događaja i susreta sa “glavnim junacima” ovih priča, usput sam pomenuo još stotinak saučesnika, svedoka nebičnih događaja nalik na scenarije za dokumentarne ili igrane filmove.

Naš život je, kad malo bolje razmislim, nalik na film. Pre početka boravka na ovom svetu nema slike. Tama je. Kao što je tama kad se završi naša filmska priča. Između te dve beskrajne tame je kratki igrani film koji se zove - moj život, sa krajem za koji unapred znamo da nema hepiend. (“Blic nedelje” će narednih meseci na svojim stranicama povremeno donositi sećanja i priče akademika Dušana Kovačevića, u ritmu i redosledu kako budu nastajale)

DA MI JE NEKO REKAO, TIH DAVNIH DANA, U GRADU MOGA DETINJSTVA, DA ću JEDNOG DANA SRESTI PELEA I DA ĆEMO SE RUKOVATI, POMISLIO BIH DA NIJE KAKO TREBA. BILA JE VEĆA VEROVATNOĆA DA ću UPOZNATI NEKOG VANZEMALJCA, KOJIH JE, INAČE, BILO PRILIČNO U NAŠEM MALOM GRADU