ODLAGANJE ILI ODUSTAJANJE OD DRŽAVNE MATURE?

Uvođenje državne mature zvanično je, ponovo, odloženo za još dve godine, pa bi u najboljem slučaju svoju premijeru mogla da doživi u junu 2026. godine. Uprkos tome, sutra će u svim srednjim školama biti održana proba, istina u redukovanom izdanju.

Velika matura prvi put je spomenuta 2001. kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević, i tada je postojala ideja da generacija đaka koja je trebalo prva da polaže malu maturu, bude i prva koja će na kraju srednje škole imati državnu ili veliku maturu.

Međutim, u dve prethodne decenije brojni izazovi i nesuglasice usporili su njeno uvođenje, početkom ove godine najavljivano je da će sistem konačno biti implementiran od 2024, da bi pre nekoliko dana bilo ozvaničeno još jedno njeno odlaganje. Za 2026. godinu.

Posle svega, postavlja se logično pitanje da li je reč o odlaganju ili pak o odustajanju od ovog projekta.

REALIZACIJA IDEJE POČELA JOŠ 2003.

- Mi smo ušli u tu reformu obrazovnog prostora još 2003. kada je premijer Đinđić potpisao sporazum o pristupanju evropskom obrazovnom prostoru. Tada su rađene određene vrste reformi, davane su preporuke o tome kako bi trebalo da se organizuje nastava da bi kvalitet obrazovanja bio bolji. Taj naš proces je pri kraju, reforme su odrađene u okviru univerziteta, srednjih, osnovnih škola i vrtića i sada sve to treba da se spoji - kaže za “Blic” Branko Kovačević, redovni profesor u penziji i bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta koji je od 2006. do 2012. godine bio rektor BU.

MENJALI SE MINISTRI I OPET - NIŠTA

Rad na državnoj maturi je odlagan sve do projekta “Podrška osiguranju kvaliteta sistema završnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju” 2011. godine koji je finansirala EU, a prema kome je planirano da se napravi koncept velike mature.

Tako je 2014. na skupu “Informativni dan o maturi” pomoćnica ministra posvete Srđana Verbića, Zorana Lužanin, izjavila da će generacija koja srednju školu upiše 2015/16. godine već 2019. prvi put, nakon skoro više od pola veka, polagati državnu maturu.

Na tom polju radilo se i za vreme mandata narednog ministra prosvete Mladena

Reforma sistema je počela još 2003. u vrtićima, školama, univerzitetima i sad sve treba da se spoji, kaže Kovačević

Šarčevića, a od 2020. kada je Branko Ružić stupio na ovu funkciju činilo se da je realizacija sve bliža. Međutim, prvo je usledilo odlaganje zbog epidemije korona virusa, a sada i ovo poslednje do kojeg je došlo u trenutku kada nije postignut konsenzus između Ministarstva, srednjih škola, fakulteta i đaka, a pride su usledili masakr u “Ribnikaru” i ostavka ministra Ružića.

UGAŠEN PROJEKAT KOJI JE FINANSIRALA EU

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, podseća da je državna matura projekat koji je finansirala EU, a koji je završen januara ove godine.

- Tada je i ugašen taj sajt

državna matura. Od uvođenja sistema državne mature neće se odustati, ali će se odlagati u nedogled, od 2017. godine kada se sa tim počelo. Sada se odustalo pod izgovorom svih dešavanja tokom maja u školama, međutim pravi razlog je taj što ona od starta nije bila dobro pripremljena. Na to smo više puta ukazivali.

On je ukazao da planu za uvođenje državne mature od početka nije dobro pristupano.

- Državna matura od samog početka nije pripremana adekvatno. Niti je postignut održiv dogovor sa univerzitetima, tu je bilo dosta nejasnoća i bilo je za očekivati ovo novo odlaganje koje sada imamo. Ništa nije bilo dovoljno dobro pripremljeno da bi ona bila suštinski implementirana. Naprosto, isuviše se neozbiljno pristupilo, a uvođenje državne mature je proces koji bi najmanje trebalo pripremati 10 godina sa ozbiljnim pilotiranjima i testiranjima - kaže Markov.

MARKOV: NI 2026. NIJE REALAN ROK

Istog stava je i Branko

Kovačević koji kao najveći problem vidi u nepoverenju u neujednačene kriterijume u različitim školama u zemlji.

- Imate škole koje su jako dobre, ali su proseci na primer niži nego što su proseci u nekim drugim školama, i onda se na neki način “zakidaju” poeni deci. To je glavna primedba ljudi iz akademske zajednice - objasnio je za “Blic” Kovačević.

Markov kaže da ni 2026. nije realan rok kada se sad državna matura očekuje.

- Nije realno da to bude i za dve godine kako su to najavili iz Ministarstva. Možda bi generacija koja će ovog septembra upisati srednje škole mogla da polaže državnu maturu. To bi značilo da bi ona mogla da bude uvedena tek 2027, odnosno 2028. godine. To je možda realan i fer period da ne bismo opet ulazili u zamke odlaganja i nespremnosti.

SADAŠNJA MATURA NEMA NIKAKAV ZNAČAJ

Matura kakvu sada imamo ima svečani ili sertifikacioni karakter.

- Ona nema nikakav značaj, niti utiče na prosek niti na upis, ona je stvar forme. Jedino je bitna đacima koji žele da budu izabrani za đaka generacije - kaže za „Blic“Markov.

On objašnjava da završni ispit u srednjim školama podrazumeva polaganje testa maternjeg jezika i književnosti, matematike ili stranog jezika, kao i pisanje maturskog rada i njegova odbrana.

- To je taj klasičan sistem polaganja velike mature koji je prevaziđen i zastareo. Učenici će se tako pri upisu na izabrane fakultete rangirati na osnovu zbira broja poena koje nose iz škole, što je maksimalno 40 poena. Na prijemnom ispitu mogu dobiti najviše 60 poena, što je u zbiru ukupno 100 poena zaključio je on za “Blic”.

Od uvođenja sistema državne mature se neće odustati, ali će se on odlagati unedogled jer nije dobro pripremljen, tvrdi Aleksandar Markov