Duhovi i čudovišta
Željno iščekivani treći integral “Vekovnika” pojavio se nedavno na tržištu Srbije. Stripoljupci će uživati u novim dogodovštinama Kraljevića Marka i njegovog vernog pratioca vampira Čena, koji nastavljaju hrabro da se bore protiv sila mraka...
STRIP SERIJAL “VEKOVNICI” je istinski fenomen. Koji je odavno izašao izvan granica Srbije. Bez lažne skromnosti, može se nazvati balkanskim čudom. Idejni tvorac “Vekovnika”, jedan od naših najpriznatijih strip scenarista, zajedno sa čitavom plejadom saradnika - asova sa područja “bureta baruta” - ispisuje na najlepši način istoriju devete umetnosti ovih prostora.
U prodaji se nedavno našao treći integral “Vekovnika”, pod nazivom “Duhovi i čudovišta”, koji sadrži epizode pet i šest, stoga smo se namerili da od Kraljevića Marka srpske strip scene, Leskovčanina Stojanovića, potražimo odgovore na mnoga pitanja oko ovog fantastičnog serijala, po kome našu zemlju prepoznaju širom Evrope. Jer, “Vekovnici” zaista i jesu svojevrstan brend Srbije.
U svojim intervjuima ističete kako su “Vekovnici” balkanski strip serijal?
- Tačno je da sam prihvatio taj epitet “balkanskog” koji se nekoliko puta pojavio u tekstovima o “Vekovnicima” srpskih, ali i rumunskih i grčkih strip kritičara. Tačno je i da ga sam ne malo ponosan na njega – naročito zato što mislim da je višestruko zarađen i opravdan. Prvo, “Vekovnici” su strip serijal koji se, uz širok zamah priče koji “šeta” po svim meridijanima i najraznovrsnijim epohama, ipak čvrsto naslanja na istoriju, mitologiju i baštinu Balkana. I da je samo do njegovog protagoniste, Marka Mrnjavčevića, koga svojataju Srbi, Makedonci i Bugari a prepoznaju i poštuju doslovno svi drugi balkanski narodi, to bi bilo dovoljno da ima jedan regionalni domet. Uz to, vredi istaći činjenicu da je na “Vekovnicima” do sada radilo preko 200 strip autora iz Srbije, Makedonije, Rumunije,
Crne Gore, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Turske i Slovenije. To je, slobodno se može reći, jedinstven slučaj u pogledu stripa na Balkanu jer zaista nema ničeg sličnog po obimu međunacionalne sradnje, pa pretpostavljam da je to još jedan od razloga zašto se “Vekovnici” apostrofiraju kao balkanski strip serijal. Na kraju, treba dodati da su kraći stripovi iz “Vekovnika” objavljeni u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a albumi “Vekovnika” u Makedoniji, Rumuniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Bugarskoj i, naravno, Srbiji, čime je pokriven najveći deo Balkanskog poluostrva, kao, ponavljam se al šta da
se radi, ni sa jednim drugim stripom na Balkanu - kaže za “Blic” Marko Stojanović.
Izgleda da je pravi epitet za “Vekovnike” nije “balkanski” nego “unikatni”. Nakon uspešne 2022. godine, u kojoj su “Vekovnici” učinili i iskorak u Zapadnu Evropu objavljivanjem u Holandiji, stižu vesti o objavljivanju trećeg integral “Vekovnika”?
- Lepe vesti o uspehu u inostranstvu poklopile su se sa premijerom trećeg integrala “Vekovnika” u Srbiji pod nazivom “Duhovi i čudovišta”, čije objavljivanje je pomogao grad Leskovac, a čiji je generalni distributer “Darkwood”. Naslovnu stranu integrala uradili su naši proslavljeni strip internacionalci, Milorad Vicanović Maza, iz Bosne i
Hercegovine, i Bojan Kovačević, dok su u njemu su sadržani stripovi Borivoja Grbića, Vladimira Aleksića, Marka Nikolića, Dalibora Talajića, Nikole Matkovića, Nebojše Pejića, Gorana Sudžuke, Ozrena Miždala i drugih autora iz Srbije, Bosne I Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Dobrim delom to je i domaći, leskovački proizvod, budući da su je više od pola materijala proizvod Leskovačke škole stripa “Nikola Mitrović Kokan”. Potpisan sam kao scenarista i urednik ovog integrala, unos teksta uradio je naš Marko Serafimović a najveći deo prvog albuma, “Čudovišta” nacrtali su nekadašnji polaznici škole Marko Nikolić, koji već 10 godina radi za francuski “Soleil” i Nikola Matković.
Prethodno iskustvo nas je naučilo da se oko “Vekovnika” i s njima stalno nešto događa. Šta je sledeće?
- Priprema se prvi integral podserijala “Vekovnika”, “Beskrvnih”, kao i četvrti redovni album “Beskrvnih”. pod radnim nazivom “Dvanaestorica”. Takođe, na jubilarnoj 25. Balkanskoj smotri mladih strip autora koja že se održati od 30. juna do 2. jula uslediće premijera 13. albuma “Vekovnika” pod nazivom “Izbor” koji se bavi sudbinom Amazonke Alea. Njegovu je likovnu izvedbu kompletno potpisalo 14 autora iz Srbije, Rumunije, Grčke, Bugarske, Hrvatske, Turske, Slovenije i Makedonije, a pratiće ga izložba “Vekovnice: Ženski princip u balkanskom stripu” u Narodnoj biblioteci “Radoje Domanović” u
Leskovcu. Ovih dana stigle su vesti da će se uskoro u jedinom strip čaopisu koji redovno izlazi u Hrvatskoj, “Strip reviji Večernjeg lista”, pojaviti i šesti album “Vekovnika”. Ipak, centralna stvar je, sasvim neplanirano, postala izložba “15 godina Vekovnika” koja je prošle godine bila, prema incijalnom planu, izložena u Nišu, Raškoj i Beogradu. Potpuno neplanirano usledili su ove godine pozivi za ponovno izlaganje u Beogradu a potom i za prenošenje ove izložbe u Zaječar i Čačak. Dok je izložba u Beogradu održana februara, izložba “15 godina Vekovnika” biće postavljena u Čačku početkom jula. Postavka bi nakon toga trebala da bude prenesena za Zaječar. Kao kruna ovih dešavanja usledila su i dva poziva iz inostranstva za gostovanje izložbe – jedan iz Rumunije a drugi iz Bosne i Hercegovine, i to u istom vremenskom periodu! Tako će publika van Srbije usled velikog interesovanja moći da u isto vreme, tokom avgusta, poseti dve paralelne postavke izložba “15 godina Vekovnika”. I zaista, izložba će biti centralni deo 6. Međunarodnog festivala istorijskog stripa u Brašovu u Rumuniji i 5. Bratunačkog strip festivala. Na taj način će ova dva međunarodna strip festivala koja se odigravaju u isto vreme na dva suprotna kraja Balkana biti, po svojoj želji I na svoju incijaticvu, povezani time što će oba biti u znaku “Vekovnika”... A to je možda mnogo bolji odgovor zašto su “Vekovnici” balkanski strip serijal od bilo kog koji ja mogu da ponudim - zaključio je Stojanović.
zičku zaštitu“, nego 30-40 metara dalje. Uz to, kako je predvideo i ZOBS, svoje zaustavljeno vozilo potrebno je propisno obeležiti – da sva četiri pokazivača pravca budu uključena, fluorescentni prsluci na vozaču i putnicima, a trougao najmanje 100 metara od vozila.
“NIJE PARKING ZA PROTEZANJE NOGU”
- Zašto najmanje 100 metara? Zato što vozilo koje se kreće 130 kilometara na čas, što je dozvoljena brzina na auto-putu, pređe za jednu sekundu 36 metara. To dalje znači da ako vozilo naleti na trougao koji se nalazi na 100 metara, treba mu manje od tri sekunde do udara u zaustavljeni automobil. Te tri sekunde ipak daju neko vreme onome ko je izašao iz vozila, a stoji 30-40 metara dalje od njega, da se dodatno
ukloni, a samom vozaču na auto-putu da preduzme nešto da izebegne naletanje na vozilo u zaustavnoj traci – objašnjava Okanović.
On naglašava da je suština u tome da se zaustavna traka na auto-putu koristi samo u navedenim izuzetnim slučajevima, te da ona nije „parking“gde se staje da bi se „telefoniralo ili se noge protegle“. Kako kaže, auto-putevi jesu najbezbedniji putevi, ali se greške na njima najskuplje plaćaju.