Милан Ћулибрк
Мајмунска посла и друге свињарије
Како је кренуло не би било нимало чудно да једног дана неко, ко за све лоше окривљује Јосипа Броза Тита, затражи од Скупштине Србије да укине 25. мај. Да Титов рођендан избрише из календара и да после 24. буде 26. мај. И да се разумемо, не пада ми на памет да се спорим ни са онима који Тита оптужују за све што не ваља, ни са онима који тврде да је био генијалац, ни са онима који сањају да буду „и после Тита – Тито“. О његовим заслугама и кривици нека се изјасне историчари, након што сагледају шта је све урадио, шта није, у каквим је историјским околностима деловао, шта је и да ли је нешто могао и другачије... То би, у нормалним, демократским друштвима, било много примереније од, на пример, фронталног напада на Кућу цвећа, са глоговим колчевима у рукама.
Не знам ни како сам се сетио Тита и глоговог колца, „провереног“лека за вампире, својеврсне ђаволске слуге, али зато ми у последње време Бог пада на памет сваки дан од како је група професора, правника, доктора наука, уметника, новинара и свештеника, појачана са два академика, потписала петицију којом практично захтевају да се из уџбеника биологије у Србији избаци Дарвинова теорија еволуције. Просто, потписници су уверени да човек није настао од мајмуна, већ да га је, као што пише у Библији, створио Бог.
С друге стране, морам да признам да врло често оно што видим и чујем не могу да опишем другачије него као мајмунска посла. Или евентуално као свињарију. Што би, опет, могао да буде некакав, додуше не баш научни, доказ да је човек настао од мајмуна. Па, боље и то него да је постао од свиње. Мада има аргумената и за то, јер поуздано знам да неки наши политичари за своје политичке противнике мисле и у поверењу говоре да су – свиње.
Све то је донекле и разумљиво, јер живимо у држави у којој су ријалитији неупоредиво популарнији од научног програма. Зато већина, довољна за промену Устава на референдуму или бар за победу на председничким изборима у првом кругу, зна да наброји имена и презимена бар пет старлета и клаберки, учесница „Фарме“и „Парова“, а не знају ко је ректор Београдског универзитета или директор Математичке гимназије, чији ученици сваке године освоје прегршт медаља на светским олимпијадама из математике, хемије, физике, астрономије... А можда толико људи и гледа „Фарму“само зато што их то неодољиво подсећа на реалан живот на Орвеловој „Животињској фарми“.
Било како било, још је добро што „креационисти“своју петицију против изучавања Дарвинове теорије еволуције нису доставили Скупштини Србије, већ њеном Одбору за образовање. Очито је да и они знају ко све седи у скупштинским клупама. За мене би такав захтев био богохуљење. Ко би од верника уопште могао и помислити да затражи да неки посланици, који су толико пута доказали да не хају ни за божје, ни за земаљске законе, а камоли за морал и 10 божијих заповести, буду праведне судије?
Независно од исхода расправе о томе како је постао homo sapiens, последњих дана питам се да ли je Бога достојaн homo politicus из владајуће странке у Вршцу, који је забранио да се у згради Скупштине општине одржи комеморативни скуп само зато што је преминули био члан друге, опозиционе странке
Не сумњам да би неки посланици, да то од њих зависи, одмах притисли тастер „за“. Па, не би им било први пут да гласају о нечему о чему појма немају. Али, имају став. А и ако га немају, има га странка на чијој су листи изабрани за посланика.
Независно од исхода расправе о томе како је постао homo sapiens, последњих дана питам се да ли je Бога достојaн homo politicus из владајуће странке у Вршцу, који је забранио да се у згради Скупштине општине одржи комеморативни скуп само зато што је преминули био члан друге, опозиционе странке. Па, сад ви мени реците, јесу ли то мајмунска посла или дело божије креације? И ко је крив што се чешће примењује одредба из Хамурабијевог закона „око за око, зуб за зуб“, него једна од божијих заповести „љуби ближњег свог“.
Зато је за људе са ових простора био сасвим неочекиван, али и лековит онако миран и цивилизован разлаз Новака Ђоковића са дугогодишњим тренером Марјаном Вајдом и физиотерапеутом Миљаном Амановићем, са којима се попео на врх светског тениса. Разишли су се без иједне ружне речи. Бар због тога сва тројица заслужују да се тамо и врате. Свако својим путем.