Велетржница склепане већине
Влада је накратко обезбедила опстанак, али је премијер Андреј Пленковић суочен са оптужбама за подмићивање посланика и нападима због подршке српске мањине
Склепана већина, како је назива опозиција, омогућила је опстанак Здравка Марића министра финансија и избор новог председника скупштине, Гордана Јандроковића, али није сигурно да ће ови нови савези опстати и када на ред дођу и друга питања и да ће на дуже обезбедити живот владе. Јер ХДЗ је, пошто се растао од свог досадашњег партнера Моста, морао да прибегне свим могућим начинима не би ли придобио гласове. Између осталог помогао им је и Жељко Гласновић, који је, како су то назвали политички противници, „гласао ногама“, односно изашао из сале када је на ред дошло изјашњавање, чиме је заправо помогао Марићу. Гласновић је дао и потпис за подршку новом председнику Сабора Гордану Јандроковићу.
Крхка већина, јасно је, привремена је. Влада нема изгледе да потраје дуже, осим ако се не мисли да би за сваки
следећи проблем опет могли да скупљају нове партнере. Исцрпљујући је то посао, а и немогућ.
Који дан касније показало се да је нестабилно и у самој странци. Златко Хасанбеговић, бивши министар културе и посланик ХДЗ-а, изненада се нашао на листи групе бирача за загребачку Градску скупштину, чији је носилац Бруна Есих. Она је такође била уз ХДЗ, пошто је на њиховој листи, истина као независни кандидат, добила своје место у парламенту. Али се одвојила и решила да сама буде кандидаткиња за градоначелницу. Уз њене жеље да, како сама каже, „патентира домољубље“сада се уклопио и Хасанбеговић, бивши министар културе, смењен прошлог октобра, пошто се истакао својим изјавама да је „антифашизам само флоскула“, антисрпским ставовима и фотографијама са усташким симболима. Сада је свој потез објаснио тиме што не
жели да своју судбину препушта самовољи премијера, који је „политику претворио у моралну каљужу“, а својим „хазардерским поступцима довео до кризе у влади али и у држави“и ставио је у положај да буде талац министра финансија. „Народ је два пута за годину и по дана показао да жели ХДЗ, а он испод стола и јефтиним политичким смицалицама жели да коалира са малим странкама“, изјавио је Хасанбеговић. Листа групе бирача, пак, није листа против ХДЗ-а, већ „једино стварно уточиште онима који су приморани бирати између неизласка на изборе у Загребу и гласа Милану Бандићу”.
Пленковић је поручио да га странка више не сматра чланом, јер не може бити члан онај ко на изборе иде на другој листи, „то јасно пише и у статуту странке“, а какви ће бити „наши односи у будућности о томе ћемо разговарати”.
Тако се испоставило да се влада опет распада, само шест месеци пошто је састављена. И то баш уочи локалних избора. На њима би требало да се покаже шта о свему што их је снашло мисле гласачи.
Шта очекује ову владу најосетљивије је питање, па је тако настао проблем после изјаве Милорада Пуповца, потпредседника СДСС, да је на помолу шира реконструкција владе. Из владајуће хрватске партије, а кроз уста секретара ХДЗ-а Милијана Бркића стигао је оштар одговор: „Подсетио бих да је ово хрватска држава, да у хрватској држави, уз националне мањине које имају и те како зајамчена уставна права, одлучују Хрватице и Хрвати, да је ово наша земља, а не нечија туђа. И замислите како би то било кад бих ја одавде говорио како ће господин Вучић у Србији реконструирати српску владу“. Пуповац је решио да, како је рекао, у име далеко важнијих ствари које тренутно постоје у држави, на ово одговори „јавном шутњом“, иако у неким другим приликама то не би учинио.
А прилике су такве да су тренутни спас владе помогли српски гласови, али је истовремено тема стабилности, реконструкције, нових избора, последње што ХДЗ сада жели да чује. Уз то се у спекулацијама о евентуалној реконструкцији, већ спомињало име Пуповца као могућег потпредседника владе.
На нивоу спекулација остају и наводни разговори са Хрватском народном странком, као и друге могућности надокнађивања изгубљене Мостове подршке.
За ХДЗ у овом тренутку све је неизвесно, упркос изјавама Бркића да је „политичка ситуација итекако стабилна“и да је влада „доказала већину“.
Овај је мали инцидент испеглао Пленковић лично када је изјавио да су представници мањина део парламентарне већине и да су њихови наступи „одмерени и квалитетни“, јер још један сукоб последње је што треба хрватском премијеру.
Против њега је управо поднета кривична пријава због подмићивања посланика. Поднела ју је Слободна хрватска странка, настала од некадашњих чланова Живог зида, који су се одвојили када је и у редовима те странке дошло до оптужби за малверзације, а против челних људи покренут истражни поступак. У пријави против премијера наводи се да је поткупио посланика Жељка Гласновића, а као доказ узета је објава самог Гласновића на Фејсбуку, где је поставио услове влади уз опаску –„или све испоштујте или идите”. Реч је о захтевима да се исплате заостале пензије припадницима ХВО, да се што пре усвоји Закон о хрватским ратним ветеранима, да се реши проблем иностраних пензија. „Прошлонедељна владина представа у Сабору хрватске ће грађане коштати милијарду до две куна. Толико, наиме, вреди уговор који је премијер и председник ХДЗ-а Андреј Пленковић потписао са заступником Жељком
Гласновићем. Ради се о бесрамној политичкој трговини на коју као одговорна либерална странка морамо да реагујемо, а требало би да реагују и меродавне институције“, наводи се у пријави ХНС-а.
Податак о милијардама дуга Министарство рада негира, али у СХС сматрају да ће то бити исплаћено и да је Пленковић „за један глас у Сабору““спреман да исплати толики новац, док се са друге стране припрема смањење пензија, поскупљење здравственог осигурања, повећање пореза на промет. Огласио се и сам премијер, наводећи да су одлуке владе о исплати заосталих пензија донете раније и да нема говора о корупцији.
На несрећу корупција је баш та тачка око које се сада споре сви политички актери. Досадашњи председник Сабора, Божо Петров из Моста, после подношења оставке такође је оптужио премијера. „За ову кризу одговоран је Андреј Пленковић. Кризу која удара на саме темеље хрватске државе. Пленковић штити све што се догађало у Агрокору, а што је изазвало потрес у хрватској привреди и друштву“, рекао је Петров. Непријатна истина јесте да се цела земља тресе због афере Агрокор, концерна који је растао невероватном брзином, све док није нарастао толико да је постао стратешки важан. И то не само за Хрватску.
Више од две деценије царство Ивице Тодорића је расло и кроз њега су прошли и из њега долазили потоњи политичари. Није било власти која га није хвалила и са њим сарађивала. Али су му апетити расли, па је на крају омашио у проценама. Најзад, стигао је и руски кредит, па је почело пословање са руском банком.
Ствари су тако почеле да се компликују, радило се и о новцу и о утицају и о умрежености политике и бизниса, када је пукло испоставило се да нико ништа не зна и нико се ничега не сећа. А испоставило се да би од судбине Агрокора могла у приличној мери да зависи и судбина целе хрватске економије.
Сада је угрожена Пленковићева влада у позицији да брани оно што је хрватски политички врх деценијама подржавао и да покуша да сачува и сопствене позиције и државу која се расклимала због пропасти једне фирме.
У таквој атмосфери борбе се воде око сваког гласа и тек предстоје сукоби у хрватској политичкој арени.
Пленковићева влада у позицији је да брани оно што је хрватски политички врх деценијама подржавао, да покуша да сачува и сопствене позиције и државу која се расклимала због пропасти Агрокора