Не бих давао тако громогласне политичке оцене о држави и мафији, извештаји НВО о томе нису догма већ слобода мишљења

Станковић: У медијима, јавности, институцијама система…

У којим медијима? Знате да премијер контролише готово све медије и да је његова медијска заступљеност у кампањи 90 одсто?

Станковић: Ја питам ко контролиш вас? На РТС-у је постојала велика заступљеност Вучића зато што је паралелно био кандидат за председника и премијер. Ту врсту привилегије или доминације лукаво су искористили и они пре њега, Тадић и Коштуница, и ту се Бакић и ја вероватно слажемо.

Бакић: Вероватно се не слажемо. Ја искрено мислим да сте један од бољих заступника власти.

Станковић: Вучић, поред тога што је доминантан у неким медијима, исто тако је после Милошевића постао најоспораванији политичар у

Србији. Од ваших новина, Времена, ТВ Н1, интернета, институција система. Ево, протести. Да ли мислите да у Немачкој, где сваки дан марширају против Меркелеве, државна телевизија сваки дан емитује протесте?

Бакић: На немачкој државној телевизији коментатор је рекао да је најава министра финансија Шојблеа да ће снизити порез безобразлук. Замислите коментатора на државној телевизији РТС да тако нешто каже за министра Вујовића, а РТС уопште и нема коментаторе, или да каже министар унутрашњих послова је… Па, Вучић за пет година, колико је најмоћнији човек у Србији, ниједном се није појавио на некој од телевизија у дуелу са неким од опозиционих лидера.

Станковић: Да ли можете да замислите да у Немачкој 9.950 људи након управо завршених избора виче да живе у диктатури и истовремено користе све грађанске слободе да искажу незадовољство, као у Београду?

Бакић: Како ви знате да их је било баш 9.950?

Станковић: Проверио сам. А знате ли колико је било тачно секунди протеста на РТС-у? И да је то било од 40 до 68?

Станковић: Па, добро, колико их има, толико минута. Када их буде 100.000, вероватно ће бити пет минута.

Зашто се Вучић плаши дебате?

Станковић: Вучић се уопште не плаши дебате, а и те дебате не би довеле ни до чега спектакуларног. Осим…

… Осим, када Вучић спасава у Фекетићу, у авиону, у ТВ студију… Шта је значајније за државу у тако озбиљним проблемима - да премијера види у дуелу са опозиционим лидерима или да гледа ријалити спектакл како спасава глумца који се онесвешћује?

Станковић: Ја тај снимак нисам ни видео. А и није водитељ пао. Имали сте изборе пре месец дана. Ако је све тако страшно, ако смо Северна Кореја без атомске бомбе, зашто три милиона људи није гласало против?

Бакићу, имали смо аферу „хеликоптер“, Савамалу, лечење СМСом… Зашто су гласали за такву политику радника у пеленама?

Бакић: Људи то не могу знати, пошто телевизије са националном фреквенцијом нису ни известиле шта се на пример у Савамали десило, као ни о једној афери. На питању Савамале се показује како се без икаквих проблема закон суспендује како то одговара ауторитарном вођи. Суспендујете сопствене законе да би човек могао да остварује профит. Сад, поставља се питање везе арапског инвеститора са вођама ове земље. Биће ту пуно посла за правосудне органе када дође до смене власти. Опозиција није успела до сада да оформи уверљиву алтернативу до ових избора и то је кључни проблем. Ако у опозицији не сазри свест да је потребно стварати нешто сасвим другачије, то ће продужавати ову власт. Подсетићу, режим Милошевића смењен је тек када је Вук Драшковић испао из игре.

Станковић: Мислим да Вучићу права опозиција неће доћи из либерално-демократског окружења. Озбиљна опозиција Вучићу може да буде нека српска верзија Орбана, десни конзервативац који има мобилазаторску моћ и партијску инфраструктуру. Бакић: Орбан је Вучић. Станковић: Вучић није Орбан. Орбан је оштрији према опозицији, а Вучићу, рецимо, не пада на памет да затвара факултете, као што то ради Орбан. Орбан чак прави савезништво са Путином, иако је у ЕУ и НАТО. Вучић нема ту врсту могућности. Његов спољнополитички положај је тежи због незавршеног српског питања у региону.

Бакић: Вучић држи све под контролом, и медије.

Станковић: Нигде на свету ниједан политичар, ма колики демократа био, неће рећи „живели моји критичари“. Међу саветницима он треба да пронађе своје ђавоље адвокате, који ће увек приказивати лошу страну његових одлука, јер власт сама по себи није увек довољно рационална да те одлуке преиспитује. Фактички је нетачно да контролише све медије.

Бакић: Вучић спољну политику води доста добро. Маневрише у суженом маневарском простору који Србија има између ЕУ, Русије и САД. Све друго је лоше, од тога да отима од сиротиње да би дао богатима. Станковић: Како то ради? Бакић: Опорезује све грађане Србије и даје субвенције богатим страним компанијама, субвенционише свако радно место са 10.000 евра. Те паре, које је прикупио од нас, даје послодавцу који ће запослити најсиромашније међу нама да раде у потпуно нечовечним условима, са врхунцем у пеленама, за бедну пару.

Ако немате независно правосуђе, немате државу. Ово у чему ми живимо није држава већ мафијашка земља

Станковић: Порез је финансијска нужда. Разумем да сте левичар, па сте скептични према свету капитала, али у окружењу влада иста потреба привлачења инвестиција и не верујем да би то решила било која друга влада, почев од Динкићеве која је то патентирала.

Објављујући статистичке податке о резултатима реформе, Вучић никако да спомене да је Србија једна од најсиромашнијих земаља Европе, уз Грчку.

Бакић: Сад ће Зоран Бабић да реши све проблеме.

Станковић: Не мислим да један човек и цела његова каријера стају у један лапсус. Бакић: Није само један. Станковић: Али, чекајте, замислите да вас неко идентификује са једним, два или три лапсуса?!

Бакић: Не, он је био шеф посланичке групе, и како је рекао да ампутира своју сујету, па се онда дивио премијеру интелектуално, физички…

Станковић: Али га није идентификовао са Черчилом и Де Голом, као неки који данас сипају „дрвље и камење“по Вучићу где год и како год стигну.

Бакић: Занимљиво је шта Вучић ради са својим кадровима, мало их је у странци који нешто вреде, малтене их и нема. Онда зове Вујовића, који јесте стручњак, без обзира на то што се с њим уопште не слаже, или Брнабићеву, Удовички… Када неки његов сарадник дође на зао глас, он га повуче на годину па га врати. Као Гашића, Бабића. Очекује да грађани забораве профил

тих људи.

Говорили сте о радницима и Гоши, пеленама, ми и не знамо шта се у Србији догађа у то мало фабрика? Али, имамо Вулина са вилом на Дедињу и нико се не пита одакле му?

Бакић: Доста тога је мутно и видимо да у српској политици често личне везе, пријатељства и односи имају већу тежину него идеологије. Вулин, који се представља као велики левичар, директно је одговоран за Закон о раду који је омогућио послодавцима да отпуштају раднике како желе. И шта сад очекујете од Вулина?! Па он углавном служи Зорану Кесићу и екипи Њуз нета.

Та вила на Дедињу је део награде Вулину за Закон о раду или оданости Вучићу?

Бакић: Ваљало би истражити колики су његови приходи а колика вредност виле. Чиме плаћа порез, ја то не знам.

Станковић: Па, ето то су те ствари, зато је потребно донети закон о пореклу имовине.

Премијер од доласка на власт најављује тај закон?

Бакић: Добро, председника Владе његове изјаве не обавезују, то знамо. Није ту кључан тај закон. Ту је Агенција за борбу против корупције. Зашто она не ради оно што је у њеном опису посла, да утврди имовину неког политичара и укрсти са приходима. Никакав закон за то вам није потребан, под условом да имате државу. Немамо државу, него мафију која је заробила државу и они могу да се понашају како год желе и понашаће се тако све док грађани не кажу - довољно је, и превише!

Када кажете да немамо државу већ мафију, шта то значи?

Бакић: То значи да председник Владе није одговорио на питање коме је Сале Мутави, који је убијен, био телохранитељ, детету којег високопозиционираног политичара, док је телохранитељ Мутавом био чувар Централног затвора, фактички припадник Министарства унутрашњих послова. Да ли је то Вучић главом и брадом? Када је Мутави убијен, министар унутрашњих послова објављује рат мафији. Што треба да најављује рат мафији?! Зар држава то не ради стално? Да ли је ова држава средство мафије? И, ко је шеф мафије? То су кључне ствари у Србији. Све друго је узгредна појава, јер имамо основане сумње да су највиши државни чиновници чланови мафије. Државна безбедност би морала тиме да се бави ако се нечим уопште бави. Па онда Вучић пошаље поруку - немој случајно више да се виђате са мафијашима по сплавовима. Шта то значи? Да зна да су се полицајци виђали са мафијашима?! Па, ако зна, што не предузима мере, него им шаље јавно поруку - немојте више, виде вас људи!

Нисмо Северна Кореја само зато што немамо атомску бомбу! Вучић је ауторитарни владар олигархије

Балша Божовић је покушао да исприча у Скупштини како је суспендован полицајац који је пронашао наркотике у аутомобилу Владе Србије, и који је претресао сина убице Ђинђића, али је Маја Гојковић угасила тон?

Бакић: Логично, Маја Гојковић послушно извршава наредбе. Маја Гојковић Прелетачевић. Ништа не смета ако сте послушни вођи.

Не смета ни ако сте били на Интерполовој потерници, као Карић, на пример, или Цане Суботић?

Бакић: Тек то не смета! Правосуђе је посебна прича. Коју год област да дотакнемо, тотални колапс. Ако немате независно правосуђе, немате државу. Немате државу јер имате ово у чему ми живимо, а то није држава већ мафијашка земља.

Станковић: Мислим да су ти случајеви застарели. Не могу да говорим о томе, не зато што се ради о Вучићу, већ нисам компетентан правно да говорим о томе.

А знате ли одговор на питање зашто Космајац, којег је премијер идентификовао на конференцији за штампу као нарко-босa, није у затвору?

Станковић: Ради се о конкретним случајевима и то су правосудне ствари, о њима не могу да говорим. Није добро да држава функционише тако што премијер каже ко је шта, а да онда на основу тога правосуђе ту особу аутоматски осуди. Суд суди на основу поступка и процедуре и није нашао довољно доказа. Тачка.

Или аутоматски лупи рекет том нарко-босу, па није више нарко-бос?

Станковић: Да бисте тврдили да је неко лупио рекет, добио новац да би био на слободи, морате имати конкретан доказ. Ја немам доказ и одговорићу на свако питање другог карактера.

Бакић: Суђење Дарку Шарићу, ту је Родољуб Радуловић Банана, али одједном све што је државна безбедност прикупила није доказ за суд. Зашто? Зато што им је Дачић потребан, па када није, онда има доказа, па нема. Тако може. У мафијашкој држави.

Станковић: Не бих давао тако громогласне политичке оцене да је Србија једнако мафија.

Премијеров рад ових пет година обележиле су сталне најаве државних удара? Откуд претње државним ударима, ако нема мафије?

Станковић: Да рашчистимо, нисам рекао ни да јесте ни да није тачно, немам довољно информација и о томе не могу да судим.

Бакић: Имате истраживачке новинарске извештаје. А да! Ви то не читате! Добро.

Станковић: Да ли су невладине организације које имају истраживачке тимове легитимне? Јесу. Али, да ли оно што напишу јесте догма коју треба да усвојимо или је то само право да изнесете мишљење и започињете истрагу?

То што се Србија налази високо на лествици по степену корупције, упркос Вучићевој најави борбе против ње? Бакић: Ми институције немамо. Станковић: Није тачно! Бакић: Није тачно? Станковић: Ако говорите о корупцији, неки помаци постоје.

У Агенцији за борбу против корупције, од 11 чланова, колико треба да има, само су два формално запослена. Неко је то тако хтео? Ко?

Станковић: Сви који имају корист од корупције на разним нивоима, актери из света бизниса. Поред Агенције, имате полицију, тужилаштво, суд.

Бакић: Ми немамо полицију. Велики део тужилаштва има проблем зато што предмети падају јер полиција не достави довољно доказа.

Или зато што нема министре који треба да усмеравају полицију и правосуђе да раде по закону, а не, на пример по налогу Звездана Јовановића, убице Ђинђића?

Станковић: Чекајте! Оставите ви сада министре! Причамо о токовима поступака, није то везано за ових пет година, већ уназад 10, 15 година.