Аргументи мишје рупе
Откривање биографије поступајуће тужитељке у случају Савамала по мишљењу тужилаштва ишло би на штету јавног интереса. Ако је тако, зашто је онда Државно веће тужилаца ту исту биографију изложило на свом сајту и прошло без тужбе
Када су у Фергусону отпочели масовни протести због убиства црног дечака од стране белог полицајца, амерички тужилац Ерик Холдер се није сакрио у мишју рупу већ је изашао на улицу. Сматрао је својом обавезом да узнемирене грађане погледа у очи и да их лично обавести да је „затражио исцрпну истрагу о евентуалном кршењу људских права“, па макар та права кршила полиција. Баш као и наша Сања Ђурић, јавна (са акцентом на јавна) тужитељка у случају Савамала, која не само да је изашла у масу која је у два наврата испред Вишег тужилаштва у Београду тражила одговоре, већ је и обилазила све протесте везане за овај догађај и лично уверавала протестанте да је, баш као што актуелни Закон о тужиоцима прописује, „рад јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца јаван“. И да њој није ни на крај памети да крши члан 104 и „угрожава поверење грађана у јавно тужилаштво“јер је то „дисциплински прекршај“.
Лепо би било да је тако, али није. Изгледа да је ипак проценила да је боље да направи дисциплински прекршај уместо да са грађанима уђе у дијалог о људским правима, посебно имајући у виду да је и део наше полиције нервозан, а да је врх српске власти, због свега тога, још нервознији. А кога би поред толико
нервозних моћника интересовало шта обичан народ жели? Ипак би било неправедно оптуживати само Сању Ђурић због одлуке да скочи у поменуту мишју рупу и сачека да интересовање јавности за случај Савамала прође, баш као што је прошло и око афере „хеликоптер“. Да је хтела или да је смела, могла је да иступи и суочи се са питањима јавности (или бар стручне јавности), али јој је у игри скривалице тужилаштво и понудило и дало сву могућу помоћ.
Да није тако, било би баш тешко објаснити зашто је Републичко јавно тужилаштво остало потпуно незаинтересовано за чињеницу да Више тужилаштво у Београду годину дана није урадило ништа у предмету Савамала, да не постоји тужба ни против фантома ни против полиције која опструише истрагу, али да је проценило да је тужба против Родољуба Шабића њихова неизоставна обавеза. Јер, то што се десило у Савамали можда је и био злочин а можда и није, предистражни поступак траје и трајаће, а дрски повереник за информације од јавног значаја је себи дозволио недопустиво и надасве увредљиво по „самосталност“тужилаштва - да се на увид јавности стави биографија тужитељке Сање Ђурић! И то не зато што је лично радознао, већ зато што ради свој посао, у временима када није популарно радити свој посао, и поступа по жалбама грађана. Сасвим обичних грађана!
Републички тужилац има права да то уради и може напасти било чији акт и тражити његов поништај, али само под претпоставком да је тим актом повређен закон на штету јавног интереса. Чињеница је да биографија тужиоца није и не сме бити тајна јер се, како објашњава Шабић, „не ради о тајном агенту већ јавном тужиоцу“. Никога није интересовала адреса или сексуално опредељење Сање Ђурић, већ радна биографија и квалификације које су је препоручиле да води случај због ког смо се нашли у свим светским годишњим извештајима о кршењу људских права.
Откривање тога би, по мишљењу републичког јавног тужиоца, било толико страшно да се за забрану ваља борити и на суду и то против другог републичког органа. Ако бисмо прогутали ту небулозу, поставља се питање – а зашто је онда Државно веће тужилаца ту исту биографију изложило на свом сајту http://www.dvt. jt.rs/wp-content/uploads/2017/02/ Odluka-o-izboru-javnog-tu-ioca.pdf? Нарочито имајући у виду да је уз приложену биографију придодата и скорашња одлука о вредновању њеног рада, за период од 15. 1. 2015. до 12. 10. 2016. из које се види да „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију“и да има 100 одсто правоснажно осуђујућих одлука.
Да ли то значи да је публиковање дозвољено када га иницира Државно веће тужилаца, а сасвим неприкладно када би то желео да уради Шабић или тужилаштво живи у уверењу да су грађани који пристају на овакав суноврат праве државе сувише неписмени да би се снашли на струковном сајту?