Природни партнери

Уочи заједничке конференције Савеза економиста Србије и Бечког економског форума, цео регион муче исте бриге ниске стопе раста, висок јавни дуг, екстерни дефицити, низак ниво инвестиција и висока незапосленост

Савез економиста Србије и Бечки економски форум (Vienna Economic Forum), под покровитељством председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, 21. и 22. маја у ПКС организују конференцију Vienna Economic Talks - Belgrade Meeting 2017. Учешће на конференцији су потврдили водећи привредници из земље и региона, представници међународних финансијских организација и влада земаља региона и агенција за промоцију инвестиција. На конференцији ће, такође, учествовати потпредседница Владе, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и министар привреде Горан Кнежевић.

На овај начин, Савез економиста Србије наставља да, организацијом научних скупова и семинара, афирмише струку, популаризује кључне теме транзиције и регионалне сарадње. СЕС је основан 1947. и данас представља најреспектабилније удружење економиста. Чланови Савеза су најуспешније компаније из реалног и финансијског сектора. Бечки економски форум основан је 2004. са циљем популаризације и промоције инвестиционих могућности и привредне сарадње између земаља и територија које се налазе у региону од Јадранског до Црног мора - Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Словенија, Турска, Украјина и Косово. Vienna Economic Forum је подржан од стране најреспектабилнијих компанија и предузетника у Аустрији. Од свог оснивања Форум је организовао велики број конференција под покровитељством премијера земаља домаћина. Председник ове угледне организације је Ерхард Бусек, бивши аустријски вицеканцелар и специјални координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе.

Идеја о заједничкој организацији конференције, чија ће основна тема бити регионална сарадња, унапређење регионалне конкурентности и убрзање пута земаља Западног Балкана ка ЕУ, настала је пре две године, а оперативно дефинисана потписивањем меморандума о разумевању између Савеза економиста Србије и Бечког економског форума, новембра 2016. Све земље региона су, са аспекта укупне трговинске размене и инвестиционих токова, упућене једна на другу, а све заједно више од две трећине екстерне размене обављају са чланицама ЕУ. Такође, привреда читавог региона је оптерећена инхерентним, структурним проблемима, који су постали јасно видљиви тек након 2008, тачније након што је као последица светске економска кризе дошло до значајног смањења прилива инвестиционог и финансијског капитала из иностранства. Изостала је адекватна економска политика, која је морала бити фокусирана на структурне реформе, завршетак транзиције, развој новог приватног сектора и, последично, подизање конкурентности економије. Стога не чуди да су данас заједничке карактеристике свих земаља региона Западни Балкан, ниске стопе раста, висок јавни дуг, екстерни дефицити, висока незапосленост а посебно незапосленост младих, низак ниво укупних инвестиција. Када се анализом обухвате упоредне, светски признате листе, јасно је да је привреда нашег региона недовољно конкурентна, да су присутне административне баријере за развој приватног сектора, те да је удео државног сектора у укупној привредној структури и даље веома висок. Недавно су се на политичкој сцени појавили нови играчи, Саша Јанковић и Вук Јеремић. Греше ли због тога што још нису оформили странку или покрет?

Свуда се дешавају велике промене. Погледајте Француску, нестају старе партије, рађају се нове. Код нас нестаје Демократска странка, нових још нема, али мораће да се направе. Ако то неки политичари не искористе, други ће попунити тај празан простор. Ни за једну земљу није добро да нема алтернативу. Ни мени није пријала опозиција, али је било јако корисно да чујемо и другу страну. Данас се та друга страна не чује и то није природно стање ствари. Кад се једног дана буде чула, плашим се да то неће бити у сасвим уобичајеним оквирима.

Ко је крив што нестаје странка чији сте потпредседник некада били?

Очигледно њен некадашњи лидер, али то што знамо да је Тадић крив не решава проблем. Жао ми је што ДС нестаје. Једини спас је да се комплетно реформише, и њена политика, и људи који је воде. Сада знамо ко су челни људи, али не знамо шта је политика ДС-а. Она мора да се профилише. Не може ДС да буде левица, већ мора да буде интелектуални центар који ће давати пример другима. Постоји потреба за таквом странком и ако то не уради ДС, урадиће неко други.

Ако је место ДС у политичком центру, која је позиција Вучића?

Већ сам рекао да не знам која је економска и политичка филозофија Владе и чини ми се да премијер жели под својим вођством да обједини све политичке струје. На дуги рок је то неизводљиво.

Многе сте изненадили када сте се повукли из политике. Да ли бисте то саветовали још неким лидерима?

Не бих о именима, али је дошло време да се промени цела политичка гарнитура. То се неће догодити преко ноћи, али сасвим сигурно хоће у наредних пет-шест година. То што сада раде нови, млади људи је озбиљан изазов и за власт и за опозицију, јер они нису задовољни ни са једнима, ни са другима. Док сам се ја бавио политиком незадовољни млади људи су одлазили у иностранство. Сада немају где да оду, јер ни тамо није добро и морају да узму своју судбину у своје руке. То дугорочно

није лоше за Србију. Није добро када истрошени политичари управљају земљом, боље је да нове генерације преузму овлашћења и одговорност.

Како са ове временске дистанце гледате на изјаву од пре 13 година или ћемо у ЕУ, или ћемо се кувати у лонцу? Кад ће вода у лонцу прокључати?

Она тренутно не кључа јер је опозиција импотентна, али реакција младих људи после председничких избора је наговештај будућих кретања.

А како бивши шеф тима за преговоре са ЕУ гледа на европске интеграције?

ЕУ се у међувремену потпуно променила, па се променио и процес придруживања. Потпуно сам разочаран како то Брисел ради. Стратегија прикључења ЕУ треба да остане, али мислим да треба ресетовати односе са Бриселом. За почетак треба стати на лопту и замрзнути преговоре до 2020, до када је и ЕУ замрзла проширење. Питање Косова треба решавати независно од придруживања. Другим речима, потребно је преговоре вратити на технички ниво, на коме су и били. ЕУ је преузела протекторат над Косовом и одговорна је за заштиту људских и мањинских права. Ми не можемо ни да уђемо на Косово, а камоли да тамо некога штитимо. Наравно, ЕУ неће пристати данас на то. Зато је и потребно замрзнути преговоре на три године, да и они и ми добро размислимо шта даље да се ради. Ја не верујем да сада може да се појави неки нови Солана и да нађе релативно прихватљиво решење за све. Не видим такво лице на европској сцени, нити искрену жељу да се то уради. Што се нас тиче, не би била никаква трагедија ако бисмо се задржали на уговору о слободној трговини - уз његово проширење и за област услуга - и шенгенском визном систему.

Па, зар нисте из Владе изашли због прекида преговора са ЕУ, а сада се залажете за њихово замрзавање?

Па и Брисел је прекинуо преговоре са нама када је био незадовољан нашим понашањем. Није их обуставио. Можда вам то изгледа чудно, али то је једини тактички потез који ће ствари истерати на чистину. Овим путем нећемо доћи до циља. Ја нисам евроскептик, и тада сам био а и данас сам велики присталица прикључења ЕУ, али су се ствари у међувремену драматично промениле. Преговори о нашем чланству у ЕУ су постали геополитичка трговина, што се мени уопште не свиђа.

Шта би то значило за регионалну трговину?

Регионална трговина је мотор развоја и привлачења страних инвестиција. У своје време много сам лобирао да Дојче банка отвори инвестициону банку код нас. Они су то озбиљно разматрали, али су на крају одустали и отворили представништво. Да би дошли у Србију морали би годишње да инвестирају три милијарде евра, што су проценили да је немогуће. Тада сам схватио да Србија не може да активира своје развојне потенцијале без региона. Исто вреди и за наше суседе. Приступање свих нас ЕУ би унапредило регионалну трговину, али ми не можемо да чекамо на Брисел и било би добро да сами нешто урадимо у међувремену.

Радикална реформа би била да смо допустили да предузећа банкротирају, да се држава смањи, да се уђе у НАТО. То тада није било политички изводљиво, а није ни данас

Вратимо се на Владу Србије. Не чини ли вам се, ако гледамо резултате, да многи министри немају разлога да буду у њој?

Могу свашта да причају о мени и тадашњим колегама из Владе, али ми смо имали јасну и економску и политичку филозофију, коју смо хтели да спроведемо и водили смо рачуна о интересима земље много више него што се данас води. И околности су биле другачије, тек смо победили Милошевићев режим и земља је морала да се мења. Данас је другачије, нико неће да прихвати ризик. Сви чекају на председника Владе.

Неки тврде да је за време Милошевића било боље него после 5. октобра?

То је чиста пропаганда. Људи заборављају да смо за време Милошевића имали три неуспешне приватизације и махом је у то време приватизовано све што је било добро, а сада се сви жале на четврту, за коју су остала углавном лошија предузећа. Приходи од приватизације били су четири милијарде евра, али ништа од тога није инвестирано. Тако смо практично „појели“друштвени капитал и сада је проблем што више нема шта да се „једе“. А да је новац од приватизације инвестиран, данас би економска ситуација била потпуно другачија.

Шта прво помислите кад чујете захтев Александра Вулина да се преиспита улога појединаца у догађајима од 5. октобра?

Још увек су у власти и на политичкој сцени Милошевићеви људи, али време Милошевића не може да се врати.

Кажете да сте за замрзавање преговора са ЕУ. Шта је са евром, мислите ли да је још увек он за нас боље решење од динара?

Ми смо једном ногом већ прешли на евро, али се правимо да није тако. Јавност нема поверења у динар, без обзира на то шта се прича. Потпуни прелаз на евро је за нас добро решење јер смо високо интегрисани у европско тржиште. Немојте да се плашите, евро неће нестати, без обзира на жеље Американаца. Евро би смањио трансакционе трошкове и поправио инвестициону климу. Једини проблем је што нема политичке воље за прелазак на евро, као ни за друге суштинске реформе.

Још 2013. тврдили сте да је због интервенција НБС динар прецењен. Како данас стоје ствари? Шта још замерате НБС?

Ми немамо потпуно пливајући курс, него НБС управља курсом преко репо операција и интервенција на девизном тржишту. Она је једина централна банка на свету која само повлачи новац из оптицаја, а не емитује га. Релативна стабилност динара је тренутно добра ствар за инфлацију, али она је одржива само док су ниске камате и цене нафте на светском тржишту. Динар је још увек прецењен, али не као раније. Мене брине то што НБС не дозвољава даљи пад камата, а време ниских камата у свету истиче.