Недовољно контролисано тржиште капитала
УБРЗО СМО СХВАТИЛИ ДА ЈЕ СВЕ ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО ДЕО ВЕЋЕГ ПЛАНА КОЈИ ПОТЕНЦИЈАЛНО ИМА ЗА ЦИЉ ТЗВ. „НЕПРИЈАТЕЉСКО ПРЕУЗИМАЊЕ“
Енергопројект холдинг а. д. је од оснивања и током свих 65 година рада увек заузимао позицију лидера способног да реализује најкомпликованије пројекте и у земљи и у свету. То потврђује податак да се, из године у годину, инвеститори из 20 земаља света опредељују и овој компанији поверавају пројектовање и изградњу великих, капиталних инфраструктурних објеката. Због скоро седмодеценијске успешне историје име Енергопројекта је врло познато широм планете, док је као једина фирма која је преживела све недаће у протеклих 25 година, врло важан чинилац опоравка грађевинске гране Србије, посебно имајући у виду најављене огромне инвестиције у инфраструктуру Србије и зато што има капацитет да интегрише низ домаћих фирми и домаће производне капацитете грађевинских материјала за реализацију доброг дела ових инвестиција. И раније је било доста информација о покушајима преузимања Енергопројекта, на што је јавност увек узнемирено реаговала, поготово што се зна да су многе наше велике градитељске компаније због лоше приватизације престале да раде или су у стечају, а хиљаде радника је остало без посла. На прослави 65 година од оснивања Енергопројекта, и премијер Александар Вучић је дословно изјавио: „Шта год да је у питању, било да је реч о путевима, високоградњи, увек исти одговор - Енергопројект. Пронађемо ми још некога, али је ова компанија ту увек. Хвала и вама што се не одричете своје државе и што не бежите.“Додао је и: „Пошто знам да су неки хтели да преузму Енергопројект, да вам кажем да ми ту намеру немамо. Само желимо да радите, зарађујете, да порезе плаћате и да у наредној години остварите већи профит од 20 милиона евра.“
Да ли је у току нови покушај, да ли је ова информација тачна, и како би се преузимање одразило на акционаре, Републику Србију, запослене као и на све субјекте који су повезани са Енергопројет холдингом и каква је позиција државе у свему томе, питамо генералног директора а. д. Владимира Миловановића.
„На Београдској берзи, почетком фебруара ове године, најпре смо идентификовали трансакције са великим пакетима акција између познатих продаваца, вишегодишњих акционара Енергопројекта, и непознатих купаца скривених иза custody рачуна и намеру манипулације снижавања вредности акција Енергопројект холдинг а.д. У три дана остварен је промет акцијама једнак годишњем промету током 2016. године, под прилично упитним околностима. Уследио је пад вредности по акцији, али смо брзо реаговали куповином сопствених акција у вредности од милион евра и зауставили и преокренули тренд промене вредности акција. Вредност акција је почела да расте. Убрзо смо схватили да је све то што се догодило део већег плана који потенцијално има за циљ тзв. непријатељско преузимање. За нас који радимо и стварамо целог живота у Енергопројекту, ’непријатељски акционар’ је онај акционар који се труди
да сакрије своје постојање и активности на берзи, вероватно из разлога што се за куповину акција користи новац упитног порекла или су намере након преузимања контроле деструктивног, а не развојног карактера. У структури постојећих акционара, осим Републике Србије која поседује 34% акција, не препознајемо акционара који би могао да има стратешки значај за раст и развој пословања Енергопројекта у будућности.“
Да ли сматрате да се акцијама легално трговало?
Промптно смо реаговали и о свим сазнањима обавестили Комисију за хартије од вредности и доставили, по нама, довољне доказе да су у трансакцијама учествовала повезана лица која су то учинила са намером избегавања законом прописаних обавеза. Наравно, алармирали смо и друге институције Републике Србије да се утврди ко, са чијим новцем и са којим циљем из потаје ово ради. Терет доказивања је сада на тим институцијама, које осим што треба да поступају по закону треба да имају у виду потенцијални губитак вредности капитала државе у Енергопројекту, али и остале штете које могу претрпети и сви остали акционари, запослени, банке, инвеститори Енергопројекта и многе фирме које сарађују с нама. Реч је о стотинама правних лица и хиљадама људи и њихових породица и у Србији и ван Србије. Дакле, шира друштвена заједница. Боримо се свим правним средствима и надам се да ћемо победити и у овом за Енергопројектову будућност важном тренутку. Верујемо у рад институција и нестрпљиво очекујемо њихове налазе.
Какво је ваше мишљење о Београдској берзи и тржишту капитала у Србији?
Платили смо велики данак изласком на берзу приликом оснивања Београдске берзе, као и многе друге компаније које су у међувремену преузете и делистиране, а од којих већина данас ни не постоји или је у стечају. У неколико ранијих покушаја преузимања Енергопројекта успешно смо парирали и опстајали. И поред таквих догађаја ми послујемо успешно, али изгледа да још увек плаћамо цену недовољне контроле на тржишту хартија од вредности И мањкавости српских закона којима се ова област регулише. Тржиште капитала и хартија од вредности у Србији се недозвољиво споро развија и регулаторна тела и правосудни систем нису кадри да учине преко потребан искорак у циљу спречавања (не)дозвољених малверзација на тржишту и финансијске и пословне штете које те малверзације производе. Његовим ефикаснијим уређењем Србија и фирме листиране на берзи могле би да прикупе најјефтинији инвестициони капитал. Када би овај сегмент тржишта био боље уређен, вредност акција Енергопројекта на берзи би сасвим сигурно била виша од садашње, јер би се на берзи нашли професионални инвеститори који умеју да процене у које хартије вреди улагати. Тада би било логично да вредност једне акције Енергопројекта буде виша од књиговодствене вредности која сада износи преко 1.700 динара, док тржишна вредност осцилује између 1.400 и 1.500 динара. Професионални и транспарентни инвеститори препознају да на Београдској берзи са мало новца може да се индукује и велики пад и велики раст вредности акција било које листиране фирме, што саму берзу чини неатрактивном, па није ни чудо што нема довољан број озбиљних инвеститора. Уосталом, има много препознатих злоупотреба и у прошлости, које нису санкционисане. Да ли је још увек актуелна информација да би Енергопројект могли купити Канађани?
Не. Ни тада ни сада као генерални директор нисам се бавио продајом Енергопројекта, јер просто немам мандат да се тиме бавим нити су наши акционари имали такву иницијативу или донели такву одлуку на Скупштини акционара. Велики број наших акционара је задовољан вредношћу акција и дивидендом, јер на уложени новац имају више приходе него од камата у банкама, а потенцијал раста вредности акција уз раст прихода и добре пословне резултате је известан. Један број акционара, физичких лица, прибојава се сценарија који је више пута виђен у Србији, када су са привредне мапе нестајале велике домаће инжењеринг и градитељске фирме уколико су приватизациони власници постали сумњиви привредници или појединци.
Где су данас ГП Рад, Трудбеник, Комграп, ПИМ, Напред, Минел, Термоелектро и многе друге некада врхунске градитељске фирме. Насупрот продаји, имам мандат и законску обавезу да предузимам све могуће правне радње да спречим да Енергопројект падне у руке власницима који немају капацитет да га даље развијају, а имају опробано искуство да уништавају, и да штитим интересе свих осталих акционара и запослених.
Пошто је држава Србија највећи акционар, да ли сматрате да она посвећује очекивану пажњу Енергопројекту?
Не очекујемо да држава зато што је наш акционар ради послове за које смо ми у Енергопројекту плаћени, али очекујемо да као најзначајнији акционар институционално заштити на првом месту свој капитал од нетранспарентних покушаја неких скривених акционара да се нанесе штета свим осталим акционарима, па и самој држави. Да имамо било какву повлашћену пословну позицију због тога што је држава наш акционар вероватно ја не бих ни давао овај интервју који за циљ има да се шира јавност информише о догађајима везаним за Енергопројект. Ја и сви ми у Енергопројекту само радимо свој посао, уговарамо, пројектујемо, градимо, запошљавамо и то све у складу са законима и прописима и Србије и 22 земље у којима тренутно радимо.
Било би добро, и за Енергопројект, да кажете нешто о томе како се стално пласирају информације како држава много инвестира у инфраструктуру, а зна се да, углавном, послове добијају стране фирме.
Инвестиционе могућности наше државе су лимитиране, а захтеви за инвестиције које проистичу из претприступних преговора за чланство у Европској унији су велики. Велике су и штете од уништене инфраструктуре и индустрије, због санкција, рата и бомбардовања и промашених транзиционих приватизација. У тим условима, поред европских фондова и кредита разних развојних банака, држава мора да прибегне и билатералним кредитним аранжманима који са собом доносе и стране фирме које имају улогу главних извођача радова. Да би се отворио бољи простор за ангажовање домаћих фирми под бољим финансијским и комерцијалним условима, за почетак би било потребно да се у уговорима са страним кредиторима боље, прецизније и потпуније дефинишу услови под којима се реализују компоненте уговора које су опредељене да их реализују домаће фирме. То значи да вредност те компоненте треба да буде реална тржишна вредност, а услови уговарања прихватљиви за већи број фирми. Није проблем да домаћа фирма буде и подизвођач страној, уколико су услови уговора такви да могу да се плате сви трошкови и да се оствари примерен профит. Профит доноси развој пословања, смањење сиве економије и веће запошљавање.
Посао на изградњи Београда на води добио је Штрабаг, да ли је Енергопројект могао да уради те послове?
Нажалост, на управо окончаном тендеру за две нове стамбене куле Енергопројект је понудио вишу цену од Штрабага и изгубио посао. Да нисмо могли да урадимо посао не бисмо ни учествовали на тендеру. Остаје нам да пожелимо конкуренцији успешан почетак радова и да се припремимо да на наредним тендерима за изградњу тржног центра и куле „Београд“на пројекту Београд на води ми победимо конкуренцију.
По неким проценама већине економиста у Србији, очекују се лоши резултати у грађевинарству. Може ли Србија брже привредно да расте без бржег развоја домаћег грађевинарства?
Грађевинарство може да буде мотор развоја економије у великој мери и по мом мишљењу са повећањем инвестиција у свим инфраструктурним секторима и активацији приватних инвеститора, Србију очекује инвестициони бум у грађевинарству и значајан допринос грађевинарства расту БДП-а Србије. Ефекте које економисти оцењују као потенцијално лоше, могли би да буду битно другачији и позитивнији уколико би се активније и ефикасније радило на сузбијању сиве економије и „рада на црно“, као и већом контролом трансферних цена између страних фирми и њихових филијала и правних лица преко којих послују у Србији. Додатно, мора доћи до унапређења услова рада које обезбеђују послодавци и повећања цене рада и услуга у грађевинарству, јер је радна снага већ у приличној мери мигрирала на територију Европске уније и других земаља где је знатно боље плаћена на краћи рок. Побољшавање услова допринеће да се добар део оних који су отишли врати и ради у својој земљи.
Колико је Енергопројект ангажован у Србији и иностранству?
Просечно годишње остварујемо 2/3 прихода у иностранству, а 1/3 у Србији. С обзиром на раст инвестиција у Србији, тренутно је овај однос промењен у корист пословања у Србији, који је сада на нивоу од око 45% учешћа у укупним приходима. Уговарање више посла код куће и раст прихода на домаћем тржишту омогућава Енергопројекту већи раст пословања на иностраним тржиштима уз отварање нових радних места. Што више будемо радили код куће, још ћемо више радити у иностранству, иако су економије у многим земљама у развоју где ми радимо врло уздрмане услед глобалне економске кризе и поремећаја цена нафте, гаса и руда.
Како бисте окарактерисали пословну политику вашу, то јест Енергопројекта?
Ово је време промена у начину размишљања, разумевања нових технологија и њиховог коришћења. Док настојимо да остваримо годишње и средњорочне пословне планове и испунимо очекивања наших акционара и запослених, упоредо морамо и да мењамо неке старе навике у складу са технолошким развојем и иновацијама које све више постају саставни део посла и живота. Неопходно је улагати у нове генерације стручњака и припремити фирму за изазове које са собом доноси будуће време и нова индустријска револуција која је у току.